ZAŠTO LJUDI DANAS OSTAJU U RODITELJSKOM DOMU I POSLE TRIDESETE Samostalnost mladima dolazi kasnije

Ova pojava više nije tabu, već postaje sve češća i o njoj se sve otvorenije diskutuje. Postavlja se pitanje: Da li je to znak snažnijih porodičnih veza, promenjenih prioriteta ili jednostavno drugačijeg pogleda na samostalnost?

Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su psiholog Dragan Ivanović i sociolog profesor Ilija Kajtez, stručnjak za bezbednost.

-Imamo stav da ako sam se kao roditelj trudila, moje dete ne mora. Danas su deca prezaštićena, naročito u poređenju sa zapadnim društvima, kaže Ivanović, podsećajući na to da statistike pokazuju da muškarci između 24 i 35 godina češće ostaju u porodičnom domu nego žene.

Ivanović ističe da su muška deca često zaštićenija u društvima koja su prošla kroz teške istorijske periode, poput ratova, što doprinosi tome da mnogi muškarci ostaju sa roditeljima. Ovo je, kako kaže, duboko ukorenjeno u kulturnim i tradicionalnim normama koje se prenose generacijama.

-Za nas je nezamislivo da deca rade od 15. ili 16. godine ili da se odsele sa 18. ili 19. godina, dodaje ona, poredeći to sa situacijom u SAD-u, gde deca često podižu kredite kako bi mogla da studiraju, što nije slučaj u našem društvu.

Profesor Kajtez naglašava važnost kulturnog modela, objašnjavajući da narodi sa Mediterana, uključujući nas, imaju snažnu povezanost sa porodicom, što se često manifestuje kroz bliskost i stalnu međusobnu podršku. 

-Ovo je posebno izraženo u poređenju sa severnijim društvima, gde se vrednosti nezavisnosti i samostalnosti često prioritetizuju, kaže Kajtez.

-Kada se kasnije ulazi u brak, dolazi do problema kada roditelji i dalje očekuju da deca ostanu u njihovom domu. U Švedskoj, na primer, deca koja se vraćaju u roditeljski dom najavljuju dolazak. Kod nas je pak normalno da se može doći bilo kada, u bilo kojem stanju, sa bilo kojim društvom, dodaje sociolog.

Prema Ivanoviću, roditeljima je lakše kada njihova deca žive sa njima jer imaju stalnu podršku, dok deca sa finansijske strane lakše opstaju kada ostaju u porodičnom domu. Ipak, ističe da svako dete mora da preuzme odgovornost i osamostali se u određenom trenutku.

„Sindrom praznog gnezda“ emotivni trenutak kada deca napuste roditeljski dom – posebno teško pada starijim roditeljima koji su navikli da imaju svoje dete uz sebe. Ekonomski faktori, međutim, takođe igraju veliku ulogu u ovoj odluci. 

-U mnogim slučajevima, roditelji koji su u penziji i deca koja nemaju posao ostaju zajedno zbog novca, objašnjava Ivanović.

Ona dodaje da je važno da se deca što pre osamostale i počnu da rade, kako bi se suočila sa realnim životnim okolnostima. 

-U 20-im godinama treba da osete zaradu i odgovornost. To je proces u kojem deca moraju da preuzmu odgovornost za sopstveni život, zaključuje Ivanović.