„DNEVNIK” OTKRIVA
KAKO SE POLICIJSKIM AKCIJAMA DAJU KODNI NAZIVI „Sablja” i „Vihor” hapsili kriminalce, u „Armagedonu” padaju pedofili
Policija je u Beogradu prošle nedelje u dva navrata pokrenula akcije kodnog naziva „Vihor” i „Vihor 3” zbog kriminalnih radnji.
U prvom slučaju, akcija je pokrenuta posle pucnjave na Voždovcu, kada su nepoznata lica iz vozila u pokretu ispalila više hitaca u pravcu grupe muškaraca. Tom prilikom niko nije povređen. Akcija „Vihor 3” pokrenuta je u petak uveče posle ubistva mladića (24) u centru metropole. Ubrzo su zbog ovog zločina uhapšena dvojica osumnjičenih – jedan dvadesetogodišnjak i njegov saučesnik, koji ima samo 16 godina.
Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u celom svetu, pa ni mi nismo izuzetak. To su svojevrsne šifre koje insprektori koriste prilikom komunikacije u radu na određenom slučaju. Te šifre se ne biraju slučajno. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja u kojima se imena akcija biraju slučajnom metodom na računaru, srpska policija akcije krsti u zavisnosti od specifičnosti operacije koju vodi.
Kako smo saznali od nekadašnjih policijskih zvaničnika, nazive određuje uglavnom načelnik ili rukovodilac operacije koji neposredno s timom radi na pripremi hapšenja i oni su poznati samo operativcima. Nazivi se daju uglavnom na osnovu onoga šta se želi postići tom akciju, a nastoji se da imena budu što udarnija. Tako su nastali kodni nazivi „Aurora”, „Grom”, „Sablja”, „Vihor”, „Armagedon”, „Rezač”, „Skrener”…
Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala za cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003. posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića. U „Sablji” je uhapšeno 11.660 ljudi, a više od 200 se našlo na optužnicama za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala.
Počelo od Arčibalda Rajsa
Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Kao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.
Nakon „Sablje”, pokrenuta je i policijska akcija „Mreža”. Ime je simbolizovalo upletenost kanala krijumčarenja cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka.
Jedno od najčešćih policijskih saopštenja proteklih godina glasi da je u okviru policijske akcije „Armagedon” pohapšeno još pedofila koji su koristili internet za razmenu i rasturanje dečje pornografije.
Ovo je, verovatno, najduža policijska akcija u Srbiji - traje od 2010. godine. U okviru „Armagedona” je uhapšeno i procesuirano nekoliko stotina osoba koje su policija i tužilaštvo „ulovile”. Među uhapšenima je bilo počinilaca svih zanimanja i uzrasta, od lekara i novinara do studenata. Sam naziv „Armagedon” je jasna asocijacija na smak sveta i u pitanju je biblijski naziv.
Akcija „Grom”, koju je policija sprovela u dva navrata početkom i krajem decembra 2013. protiv dilera droge, asocirala je na munjevitu akciju, u kojoj je uhapšeno nekoliko stotina narko-dilera.
Policajci koji „kopaju” po kompjuterskim podacima i papirima uglavnom „skeniraju”, dok inspektori i operativci koji jure kriminalce „seku” i „režu”. Pretpostavlja se da je po tome ime dobila i jedna od najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, izvedena krajem decembra 2015. godine kada je uhapšeno 80 ljudi.
Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, u kojima se imena akcija biraju slučajnom metodom na računaru, srpska policija akcije krsti u zavisnosti od specifičnosti operacije koju vodi
U akciji kodnog imena „Balkanski ratnik” oktobra 2009. godine, u Urugvaju je zaplenjeno 2,1 tone kokaina. U operaciji su učestvovale policijske službe Srbije, Urugvaja, Argentine i SAD, BIA, američka agencija za suzbijanje narkotika DEA... Naziv „Balkanski” verovatno asocira na kolovođe kriminalne grupe okupljene oko narko-bosa Darka Šarića.
Kriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju. U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko-bande nazvan „Morava”: tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge.
Ne radi se po šablonu i ne postoji šifrarnik ili spisak imena akcija. Po završetku jedne akcije, policija strogo vodi računa o tome da se jednom korišćena šifra ne ponovi u novoj operaciji. Međutim, ako je u pitanju nastavak i reč je o istoj grupi i kriminalnom delu, onda se samo dodaje redni broj. Svako otkrivanje šifrovanog imena znači da je operacija provaljena i samim tim propala i moraju se ponovo sprovesti sve operativne radnje i dati novo ime.