„ДНЕВНИК” ОТКРИВА
КАКО СЕ ПОЛИЦИЈСКИМ АКЦИЈАМА ДАЈУ КОДНИ НАЗИВИ „Сабља” и „Вихор” хапсили криминалце, у „Армагедону” падају педофили
Полиција је у Београду прошле недеље у два наврата покренула акције кодног назива „Вихор” и „Вихор 3” због криминалних радњи.
У првом случају, акција је покренута после пуцњаве на Вождовцу, када су непозната лица из возила у покрету испалила више хитаца у правцу групе мушкараца. Том приликом нико није повређен. Акција „Вихор 3” покренута је у петак увече после убиства младића (24) у центру метрополе. Убрзо су због овог злочина ухапшена двојица осумњичених – један двадесетогодишњак и његов саучесник, који има само 16 година.
Давање кодних назива акцијама уобичајен је поступак полицијских служби у целом свету, па ни ми нисмо изузетак. То су својеврсне шифре које инспректори користе приликом комуникације у раду на одређеном случају. Те шифре се не бирају случајно. За разлику од западноевропских земаља у којима се имена акција бирају случајном методом на рачунару, српска полиција акције крсти у зависности од специфичности операције коју води.
Како смо сазнали од некадашњих полицијских званичника, називе одређује углавном начелник или руководилац операције који непосредно с тимом ради на припреми хапшења и они су познати само оперативцима. Називи се дају углавном на основу онога шта се жели постићи том акцију, а настоји се да имена буду што ударнија. Тако су настали кодни називи „Аурора”, „Гром”, „Сабља”, „Вихор”, „Армагедон”, „Резач”, „Скренер”…
Највећа акција у историји српске полиције, под оперативним називом „Сабља”, вероватно је крштена тако јер је имала за циљ да у корену сасече организовани криминал на овим просторима. „Сабља” је уследила 2003. после убиства тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића. У „Сабљи” је ухапшено 11.660 људи, а више од 200 се нашло на оптужницама за кривична дела из области организованог криминала.
Почело од Арчибалда Рајса
Давање назива полицијским акцијама у Србији почело је 1921. Ту праксу код нас је увео швајцарски криминолог Арчибалд Рајс, кога многи сматрају родоначелником модерне српске полиције. Као први директор полицијске школе, Рајс је генерацијама ученика у Србији преносио своја искуства с Универзитета у Лозани.
Након „Сабље”, покренута је и полицијска акција „Мрежа”. Име је симболизовало уплетеност канала кријумчарења цигарета током деведесетих година прошлог века.
Једно од најчешћих полицијских саопштења протеклих година гласи да је у оквиру полицијске акције „Армагедон” похапшено још педофила који су користили интернет за размену и растурање дечје порнографије.
Ово је, вероватно, најдужа полицијска акција у Србији - траје од 2010. године. У оквиру „Армагедона” је ухапшено и процесуирано неколико стотина особа које су полиција и тужилаштво „уловиле”. Међу ухапшенима је било починилаца свих занимања и узраста, од лекара и новинара до студената. Сам назив „Армагедон” је јасна асоцијација на смак света и у питању је библијски назив.
Акција „Гром”, коју је полиција спровела у два наврата почетком и крајем децембра 2013. против дилера дроге, асоцирала је на муњевиту акцију, у којој је ухапшено неколико стотина нарко-дилера.
Полицајци који „копају” по компјутерским подацима и папирима углавном „скенирају”, док инспектори и оперативци који јуре криминалце „секу” и „режу”. Претпоставља се да је по томе име добила и једна од најопсежнијих акција у борби против корупције и финансијског криминала, у јавности позната као „Резач”, изведена крајем децембра 2015. године када је ухапшено 80 људи.
За разлику од западноевропских земаља, у којима се имена акција бирају случајном методом на рачунару, српска полиција акције крсти у зависности од специфичности операције коју води
У акцији кодног имена „Балкански ратник” октобра 2009. године, у Уругвају је заплењено 2,1 тоне кокаина. У операцији су учествовале полицијске службе Србије, Уругваја, Аргентине и САД, БИА, америчка агенција за сузбијање наркотика ДЕА... Назив „Балкански” вероватно асоцира на коловође криминалне групе окупљене око нарко-боса Дарка Шарића.
Криминалци понекад имају своје инсајдере у полицији па је због тога, сматрају стручњаци, добро дати неки неутралан назив акцији, да се не би могло предвидети кога надлежни истражују. У јесен 2009. извршен је велики удар на нарко-банде назван „Морава”: током једне ноћи похапшено је више од 650 дилера дроге.
Не ради се по шаблону и не постоји шифрарник или списак имена акција. По завршетку једне акције, полиција строго води рачуна о томе да се једном коришћена шифра не понови у новој операцији. Међутим, ако је у питању наставак и реч је о истој групи и криминалном делу, онда се само додаје редни број. Свако откривање шифрованог имена значи да је операција проваљена и самим тим пропала и морају се поново спровести све оперативне радње и дати ново име.