ИДЕ ЛИ СЕ НА ГРОБЉЕ НА ДАН ПРАВОСЛАВНЕ СЛАВЕ? Они који нису са нама физички,ту су духовно; ЕВО ШТА КАЖЕ ОБИЧАЈ, А ШТА ЦРКВА
Многи постављају исто питање: да ли је исправно отићи на гробље за време славе и упалити свећу онима који су преминули?
Православне славе су међу најлепшим и најважнијим породичним празницима у Србији. То су дани када се окупљамо око трпезе, палимо свећу, сечемо славски колач и молитвом призивамо благослов светитеља који чува дом.
Слава је симбол заједништва, захвалности и вере. Али баш у тим тренуцима радости, често се јави и туга — јер док дом испуњава мирис тамјана и колача, празна столица подсећа на оне којих више нема.
Шта каже црквено учење
Према православном учењу, крсна слава је дан светлости, захвалности и духовне радости. Тог дана се не иде на гробље, јер слава није дан жалости, већ дан живота. Свештеници наглашавају да је то тренутак када се молимо Богу и светитељу који нас штити, па се одлазак на гробље не сматра прикладним.Црква учи да душе наших најмилијих тада нису заборављене — напротив, оне су присутне у молитви и у сваком гесту љубави који чинимо тог дана. Слава је, како кажу духовници, живи мост између предака и потомака, и зато се тог дана у дом не уноси туга, већ благослов и радост.
Када се одлази на гробље
Ако породица жели да ода почаст својим прецима, то се чини пре славе – најчешће дан или два раније.
Тада се може отићи на гробље, запалити свећа, изговорити кратка молитва и сетити се оних који су пренели веру и обичаје. На сам дан славе, међутим, препоручује се да се остане код куће, у молитви и заједништву са породицом.
Неки свештеници додају да се и након славе може отићи на гробље, када се празнични мир заврши, јер тиме показујемо поштовање без нарушавања светковине. На тај начин се чува ред, поштовање према живима и спокој према онима који су у вечности.
Обичаји у Србији и симболика празника
У многим крајевима Србије, обичај налаже да се слава никада не слави у црнини и да се не пале свеће за мртве тог дана. То није знак заборава, већ веровања да се душе покојника радују са нама у небеској светлости.
Зато се тог дана слави живот, мир и благослов.
У појединим селима и данас се верује да је вода са славског колача симбол чистоте и духовног јединства између живих и преминулих. Иако се обичаји разликују од места до места, заједничко им је једно — слава је дан светлости, не туге.
Празна столица није празнина
На крају, важно је запамтити: они који нису са нама физички, присуствују свакој слави духовно.
У свакој молитви, у сваком пресеченом колачу и у свакој захвалности свецу, они су део тог тренутка. Зато није потребно одлазити на гробље да бисмо показали љубав и поштовање. Довољно је да се помолимо, да их се сетимо и на слави.