PORODICA TINEJDŽERKE ČEKA NA ODGOVORE 15 GODINA Ubistvo Milice Barašin iz Subotice još nerešeno BOLNA ISPOVEST MAJKE SVETLANE ZA DNEVNIK
Slučaj Milice Barašin, šesnaestogodišnje učenice iz Subotice, i dalje je nerešen, iako je prošlo petnaest godina od svirepog ubistva. Tog 7. oktobra 2010. godine ova tinejdžerka je išla kući od drugarice, nesvesna da su to njeni poslednji trenuci.
Svetlana Simendić, majka pokojne Milice, za „Dnevnik“ kaže da polako gubi nadu i da ne zna više šta da kaže.
– Za mene vreme nije prošlo. Svaki dan je kao onaj kada moja devojčica nije došla kući. Od njene smrti do danas se nije ništa promenilo, samo sam polako počela da gubim nadu. Godinama policija ne kontaktira sa mnom. Iskreno, više i ne verujem da će se ovaj slučaj ikada rešiti – rekla nam je neutešna majka.
Želim da saznam ko je i zašto ubio moje čedo. To je jedino što mi treba pre nego što zatvorim oči (Svetlana Simendić)
Milica Barašin, učenica drugog razreda Srednje hemijsko-tehnološke škole, te večeri se vraćala od drugarice. Bilo je oko 21.15 časova kada je krenula poznatim putem kroz subotičko naselje Zorka. Do kuće je imala svega 500 metara, a u ušima slušalice, što je verovatno razlog zašto nije čula ubicu koji joj se približavao. Prema nalazima istrage, napadač joj je prišao s leđa i oštrim predmetom, najverovatnije mesarskim nožem, prerezao vrat i u trenutku ugasio njen život, na svirep i monstruozan način.
Dok je majka Svetlana nestrpljivo čekala Milicu u dvorištu, umesto kćerke stigli su policija i kola Hitne pomoći.
– Pitala sam ih odmah gde je Milica i da li je dobro. Ćutali su, a onda su mi rekli ono najgore, da je moje dete poginulo – ispričala je majka stradale tinejdžerke tog kobnog 7. oktobra 2010. godine. Danas joj je teško da se priseća, jer je u jednom trenutku policija bila sigurna da ima osumnjičenog za ubistvo, ali na kraju ništa.
Na mestu zločina, pored pruge, pronađeni su DNK tragovi i utvrđeno je da je počinilac najverovatnije dešnjak koji je koristio zanatski nož. Svedok je policiji rekao da je video muškarca solidnije građe sa kapuljačom kako ide iza Milice neposredno pre tragedije. Međutim, pronađeni DNK nije se poklopio ni sa jednim profilom u policijskoj bazi. Bilo je sumnji, čak i osumnjičenih, ali bez čvrstih dokaza. Ceo slučaj zapao je u ćorsokak.
– Govorili su mi da postoji osumnjičeni, ali DNK analiza ga je isključila. Od tada ništa. Sve teorije, od osvete do zločina iz strasti, ostale su samo teorije. Ni Milica ni ja nismo poznavale nikog ko bi joj mogao nauditi. Ona se jednostavno našla na tom mestu u pogrešno vreme – veruje majka ubijene šesnaestogodišnjakinje, koja, uprkos bolu, još uvek čeka odgovore.
– Želim da saznam ko je i zašto ubio moje čedo. To je jedino što mi treba pre nego što zatvorim oči – kaže za naš list Svetlana Simendić.
Spomen-ploča, sećanje i nada
Na mestu gde je pronađeno Miličino telo danas stoji spomen-ploča koja podseća na tragediju i iako prolaze godine, jedno ostaje sigurno: Milica nije zaboravljena. Njena priča živi u srcima Subotičana i u suzama njene majke. Dok god postoji sećanje, postoji i nada da će jednog dana istina izaći na videlo, a pravda konačno stići.
Ovo ubistvo je potreslo ne samo Suboticu već i čitavu Srbiju i region postavši simbol nerešenih zločina i potrebe za efikasnijim radom pravosudnih organa.
Porodica, prijatelji i sugrađani i dalje čekaju na pravdu. Petnaest godina kasnije, Milica Barašin nije samo ime u policijskim dosijeima ili novinski naslov, ona je simbol nevinosti, podsetnik na važnost istine i pravde, zvezda vodilja koja nas tera da ne odustajemo, da tražimo odgovore, da verujemo u bolje sutra.
Milica je danas mogla biti modna kreatorka, frizerka ili ostvariti neki drugi san o kojem je maštala. Umesto toga, njena priča je postala bolna opomena o krhkosti života i dubokim ranama koje vreme ne može da zaleči.
