ПОРОДИЦА ТИНЕЈЏЕРКЕ ЧЕКА НА ОДГОВОРЕ 15 ГОДИНА Убиство Милице Барашин из Суботице joш нерешено БОЛНА ИСПОВЕСТ МАЈКЕ СВЕТЛАНЕ ЗА ДНЕВНИК
Случај Милице Барашин, шеснаестогодишње ученице из Суботице, и даље је нерешен, иако је прошло петнаест година од свирепог убиства. Тог 7. октобра 2010. године ова тинејџерка је ишла кући од другарице, несвесна да су то њени последњи тренуци.
Светлана Симендић, мајка покојне Милице, за „Дневник“ каже да полако губи наду и да не зна више шта да каже.
– За мене време није прошло. Сваки дан је као онај када моја девојчица није дошла кући. Од њене смрти до данас се није ништа променило, само сам полако почела да губим наду. Годинама полиција не контактира са мном. Искрено, више и не верујем да ће се овај случај икада решити – рекла нам је неутешна мајка.
Желим да сазнам ко је и зашто убио моје чедо. То је једино што ми треба пре него што затворим очи (Светлана Симендић)
Милица Барашин, ученица другог разреда Средње хемијско-технолошке школе, те вечери се враћала од другарице. Било је око 21.15 часова када је кренула познатим путем кроз суботичко насеље Зорка. До куће је имала свега 500 метара, а у ушима слушалице, што је вероватно разлог зашто није чула убицу који јој се приближавао. Према налазима истраге, нападач јој је пришао с леђа и оштрим предметом, највероватније месарским ножем, пререзао врат и у тренутку угасио њен живот, на свиреп и монструозан начин.
Док је мајка Светлана нестрпљиво чекала Милицу у дворишту, уместо кћерке стигли су полиција и кола Хитне помоћи.
– Питала сам их одмах где је Милица и да ли је добро. Ћутали су, а онда су ми рекли оно најгоре, да је моје дете погинуло – испричала је мајка страдале тинејџерке тог кобног 7. октобра 2010. године. Данас јој је тешко да се присећа, јер је у једном тренутку полиција била сигурна да има осумњиченог за убиство, али на крају ништа.
На месту злочина, поред пруге, пронађени су ДНК трагови и утврђено је да је починилац највероватније дешњак који је користио занатски нож. Сведок је полицији рекао да је видео мушкарца солидније грађе са капуљачом како иде иза Милице непосредно пре трагедије. Међутим, пронађени ДНК није се поклопио ни са једним профилом у полицијској бази. Било је сумњи, чак и осумњичених, али без чврстих доказа. Цео случај запао је у ћорсокак.
– Говорили су ми да постоји осумњичени, али ДНК анализа га је искључила. Од тада ништа. Све теорије, од освете до злочина из страсти, остале су само теорије. Ни Милица ни ја нисмо познавале никог ко би јој могао наудити. Она се једноставно нашла на том месту у погрешно време – верује мајка убијене шеснаестогодишњакиње, која, упркос болу, још увек чека одговоре.
– Желим да сазнам ко је и зашто убио моје чедо. То је једино што ми треба пре него што затворим очи – каже за наш лист Светлана Симендић.
Спомен-плоча, сећање и нада
На месту где је пронађено Миличино тело данас стоји спомен-плоча која подсећа на трагедију и иако пролазе године, једно остаје сигурно: Милица није заборављена. Њена прича живи у срцима Суботичана и у сузама њене мајке. Док год постоји сећање, постоји и нада да ће једног дана истина изаћи на видело, а правда коначно стићи.
Ово убиство је потресло не само Суботицу већ и читаву Србију и регион поставши симбол нерешених злочина и потребе за ефикаснијим радом правосудних органа.
Породица, пријатељи и суграђани и даље чекају на правду. Петнаест година касније, Милица Барашин није само име у полицијским досијеима или новински наслов, она је симбол невиности, подсетник на важност истине и правде, звезда водиља која нас тера да не одустајемо, да тражимо одговоре, да верујемо у боље сутра.
Милица је данас могла бити модна креаторка, фризерка или остварити неки други сан о којем је маштала. Уместо тога, њена прича је постала болна опомена о крхкости живота и дубоким ранама које време не може да залечи.
