Cvijanović: Šmitovi dekreti polarizuju društvo! BURNA SEDNICA SB UN Ruski ambasador NAPUSTIO SALU, a evo šta je Šmit poručio
NJUJORK: Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je danas da rezultat mnogobrojnih dekreta koje je visoki predstavnik Kristijan Šmit nametnuo u BiH nije "kohezivnija" BiH, nego ''duboko polarizovano društvo koje teško može opstati uz strano uplitanje takvog vida i intenziteta''.
Govoreći na redovnoj polugodišnjoj sednici o situaciji u BiH u Savetu bezbednosti UN, ona je rekla da osuđivanje postupaka Republike Srpske bez prethodnog bavljenja Šmitovim "protivpravnim intervencijama" nije samo pogrešno, nego i pristrasno, sa opasnim implikacijama, javlja Srna.
Tokom obraćanja, ona je istakla da se obraća u Ustavom BiH definisamo svojstvu srpskog člana Predsedništva, iako predsedava tročlanim Predsedništvom BiH.
Ona je ocenila da Dejtonski sporazum nije bio savršeno rešenje, ali da jeste predstavljao odvažan diplomatski čin koji je uspostavio ravnotežu između tri naroda i dva entiteta u okviru jedne države.
Taj sporazum je bio, i danas je, pravno obavezujući međunarodni ugovor, upisan u anale ovog saveta, rekla je Cvijanović, dodajući da je Aneksom deset sporazuma definisan mandat visokog predstavnika.
Navela je da je Dejton uspostavio decentralizovan sistem zasnovan na konsenzusu, sa ciljem da se nekoj od strana ne dozvoli da dominira nad ostalima.
Ipak, danas svedočimo narušavanju te ravnoteže zbog neodgovornog uplitanja stranih faktora, kako u vidu postupaka različitih visokih predstavnika, tako i u vidu delovanja stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, rekla je ona i dodala da je Šmita na tu funkiju izabrao samoproglašeni Savet za sprovođenje mira.
Istakla je da Dejtonskim sporazumom visokom predstavniku nije dato ovlašćenje da donosi zakone, suspenduje ustave, krivično goni izabrane zvaničnike i političke stranke ili vlada dekretima.
Šmit deluje na osnovu takozvanih bonskih ovlašćenja, koja nisu sadržana ni u jednom pravno obavezujućem međunarodnom instrumentu. Neki tvrde da je dovoljno što je PIK "obavestio" Savet o svom izboru, te da potvrda nije neophodna. Međutim, da je glasanje na Savetu smatrano nepotrebnim, Aneksom deset nikada ne bi ni bilo traženo, navela je Cvijanović.
Šuang: Šmit dodatno pogoršao situaciju
Kristijan Šmit je dodatno pogoršao situaciju u BiH pozivanjem na takozvana bonska ovlašćenja i uneo neslogu i tenzije među stanovništvo u BiH, umesto da ih ublaži, izjavio je kineski ambasador u UN Geng Šuang.
On je istakao da je Šmit doveo BiH tešku političku sitauciju.
Geng je istakao da je presuda koju je Sud BiH izrekao predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku dodatno pojačala tenzije i nesuglasice u BiH.
On je naglasio da trenutna situacija ne ide u prilog bilo kome u BiH niti doprinosi stabilnosti.
Geng je podsetio da Savet bezbednosti UN nije podržao imenovanje Šmita, te da OHR ima ulogu i ovlašćenja u posebnim situacijama i ne treba ih smatrati trajnim.
Prema njegovim rečima, Kina poziva sve strane u BiH na uzdržanost i otvoren i konstruktivan dijalog.
Ona je navela da je Šmit dekretima, prema njenim rečima , protivpravno nametnuo jednostrano suspendovanje Ustava kako bi ''nametnuo vladu po sopstvenom nahođenju''.
Izmenio je Izborni zakon zaobilazeći demokratske parlamentarne procedure. To, takođe, nije nije isprovocirala Republika Srpska. Produžio je mandat Centralnoj izbornoj komisiji bez postupka pred nadležnim zakonodavnim telom. Izmenio je Krivični zakon sa ciljem inkriminisanja nepoštovanja dekreta koje je lično on doneo. Obustavio je finansiranje demokratski izabranih političkih stranaka u Republici Srpskoj iz budžeta, čime je poništio političku volju ogromne većine njenih birača, navela je ona.
Dodala je da je zbog toga Narodna skupština RS usvojila zakone da bi zaštitila svoja prava utvrđena dejtonskim okvirom.
Rekla je da RS ostaje opredeljena za suverenitet i teritorijalni integritet BiH kako je to definisano Dejtonskim spoprazumom.
Kada je reč o mandatu visokog predstavnika, zalažemo se za vraćanje na pravni temelj iz Aneksa 10 i za pripremu zatvaranja OHR-a. Odbacujemo jednostrane odluke kojima se prepravlja mirovni sporazum, kriminalizuje politička debata, progone politički neistomišljenici putem instrumentalizovanog pravosuđa, diskriminišu političke stranke i zaobilazi volja birača, navela je Cvijanović.
Ona je dodala da sledeći logčini korak u BiH treba da bude ''pravno resetovanje'', kako bi se, prema njenim rečima, sprečila eskalacija i buduće krize.
Šmit: Kriza u BiH je politička
Kriza u BiH je politička, ne i bezbednosna, rekao je Kristijan Šmit na početku podnošenja redovnog šestomesečnog izveštaja o situaciji u BiH na sednici Saveta bezbednosti UN.
Šmit je najveći deo svog izveštaja posvetio Republici Srpskoj i suđenju predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, protiv kojeg je neustavno Tužilaštvo podiglo optužnicu, zbog nepoštovanja Šmitovih nametnutih odluka.
Pozvala je Savet bezbednosti da zakaže formalno glasanje o potvrdi Kristijana Šmita.
Ukoliko on ne može dobiti podršku, dozvolite nama da pronađemo drugog kandidata koji može i koji će biti imenovan u skladu sa Aneksom deset, rekla je ona i pozvala SB da zatraži nezavisnu ocenu usklađenosti takozvanih "bonskih ovlašćenja" sa Aneksom deset i Poveljom UN.
Pozvala je i da se podstaknu svi relevantni akteri u BiH na na dijalog sa ciljem sprečavanja daljih kriza i radi ponovnog uspostavljanja funkcionalnog upravljanja.
Ona je podsetila da je Dejtonski sporazum ''okončao razarajući rat i postavio temelj ustavnog poretka'' BiH.
Potrebno je da zajednički osiguramo da se budućnost BiH ne piše dekretima, nego pravom'', rekla je Cvijanović.
Nebenzja: Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice u SB UN
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je u toku redovna polugodišnja sednica o situaciji u BiH na kojoj je ruski ambasador Vasilij Nebenzja izjavio je da Kristijan Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice u Savetu bezbednost, a onda izašao iz sale ne želevši da ga sluša.
Nebenzja je na početku sednice o situaciji u BiH izrazio "principijelno neslaganje da Šmit prisustvuje ovom sastanku u svojstvu takozvanog visokog predstavnika".
Savet bezbednosti ga nije potvrdio na toj funkciji. Želeli bismo da vas podsetimo da je pitanje BiH na dnevnom redu Saveta bezbednosti u skladu sa članom sedam Povelje UN. Postoji praksa od 25 godina da mi potvrđujemo visokog predstavnika. To znači da je, bez neophodnog mandata od Saveta bezbednosti, položaj visokog predstavnika upražnjen, rekao je ruski ambasador.
Nebenzja je naglasio da "Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice ili da dostavlja bilo kakve dokumente Savetu bezbednosti".
Savet bezbednosti ima praksu prema kojoj može da ga sasluša kao pojedinca. Ovako ćemo tumačiti Šmitovo prisustvo danas. Međutim, pošto je sebe definitivno diskreditovao kroz pokušaje da nametne uticaj u BiH i da čini sve što može da destabilizuje situaciju u zemlji, koja je veoma napeta, o čemu ću govoriti kasnije, ne nameravam da slušam njegove pristrasne stavove, naglasio je Nebenzja.
Ruski ambasador je nakon toga napustio svoje mesto za stolom u Savetu bezbednosti UN.
