Цвијановић: Шмитови декрети поларизују друштво! БУРНА СЕДНИЦА СБ УН Руски амбасадор НАПУСТИО САЛУ, а ево шта је Шмит поручио
ЊУЈОРК: Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је данас да резултат многобројних декрета које је високи представник Кристијан Шмит наметнуо у БиХ није "кохезивнија" БиХ, него ''дубоко поларизовано друштво које тешко може опстати уз страно уплитање таквог вида и интензитета''.
Говорећи на редовној полугодишњој седници о ситуацији у БиХ у Савету безбедности УН, она је рекла да осуђивање поступака Републике Српске без претходног бављења Шмитовим "противправним интервенцијама" није само погрешно, него и пристрасно, са опасним импликацијама, јавља Срна.
Током обраћања, она је истакла да се обраћа у Уставом БиХ дефинисамо својству српског члана Председништва, иако председава трочланим Председништвом БиХ.
Она је оценила да Дејтонски споразум није био савршено решење, али да јесте представљао одважан дипломатски чин који је успоставио равнотежу између три народа и два ентитета у оквиру једне државе.
Тај споразум је био, и данас је, правно обавезујући међународни уговор, уписан у анале овог савета, рекла је Цвијановић, додајући да је Анексом десет споразума дефинисан мандат високог представника.
Навела је да је Дејтон успоставио децентрализован систем заснован на консензусу, са циљем да се некој од страна не дозволи да доминира над осталима.
Ипак, данас сведочимо нарушавању те равнотеже због неодговорног уплитања страних фактора, како у виду поступака различитих високих представника, тако и у виду деловања страних судија у Уставном суду БиХ, рекла је она и додала да је Шмита на ту функију изабрао самопроглашени Савет за спровођење мира.
Истакла је да Дејтонским споразумом високом представнику није дато овлашћење да доноси законе, суспендује уставе, кривично гони изабране званичнике и политичке странке или влада декретима.
Шмит делује на основу такозваних бонских овлашћења, која нису садржана ни у једном правно обавезујућем међународном инструменту. Неки тврде да је довољно што је ПИК "обавестио" Савет о свом избору, те да потврда није неопходна. Међутим, да је гласање на Савету сматрано непотребним, Анексом десет никада не би ни било тражено, навела је Цвијановић.
Шуанг: Шмит додатно погоршао ситуацију
Кристијан Шмит је додатно погоршао ситуацију у БиХ позивањем на такозвана бонска овлашћења и унео неслогу и тензије међу становништво у БиХ, уместо да их ублажи, изјавио је кинески амбасадор у УН Генг Шуанг.
Он је истакао да је Шмит довео БиХ тешку политичку ситауцију.
Генг је истакао да је пресуда коју је Суд БиХ изрекао председнику Републике Српске Милораду Додику додатно појачала тензије и несугласице у БиХ.
Он је нагласио да тренутна ситуација не иде у прилог било коме у БиХ нити доприноси стабилности.
Генг је подсетио да Савет безбедности УН није подржао именовање Шмита, те да ОХР има улогу и овлашћења у посебним ситуацијама и не треба их сматрати трајним.
Према његовим речима, Кина позива све стране у БиХ на уздржаност и отворен и конструктиван дијалог.
Она је навела да је Шмит декретима, према њеним речима , противправно наметнуо једнострано суспендовање Устава како би ''наметнуо владу по сопственом нахођењу''.
Изменио је Изборни закон заобилазећи демократске парламентарне процедуре. То, такође, није није испровоцирала Република Српска. Продужио је мандат Централној изборној комисији без поступка пред надлежним законодавним телом. Изменио је Кривични закон са циљем инкриминисања непоштовања декрета које је лично он донео. Обуставио је финансирање демократски изабраних политичких странака у Републици Српској из буџета, чиме је поништио политичку вољу огромне већине њених бирача, навела је она.
Додала је да је због тога Народна скупштина РС усвојила законе да би заштитила своја права утврђена дејтонским оквиром.
Рекла је да РС остаје опредељена за суверенитет и територијални интегритет БиХ како је то дефинисано Дејтонским спопразумом.
Када је реч о мандату високог представника, залажемо се за враћање на правни темељ из Анекса 10 и за припрему затварања ОХР-а. Одбацујемо једностране одлуке којима се преправља мировни споразум, криминализује политичка дебата, прогоне политички неистомишљеници путем инструментализованог правосуђа, дискриминишу политичке странке и заобилази воља бирача, навела је Цвијановић.
Она је додала да следећи логчини корак у БиХ треба да буде ''правно ресетовање'', како би се, према њеним речима, спречила ескалација и будуће кризе.
Шмит: Криза у БиХ је политичка
Криза у БиХ је политичка, не и безбедносна, рекао је Кристијан Шмит на почетку подношења редовног шестомесечног извештаја о ситуацији у БиХ на седници Савета безбедности УН.
Шмит је највећи део свог извештаја посветио Републици Српској и суђењу председнику Републике Српске Милораду Додику, против којег је неуставно Тужилаштво подигло оптужницу, због непоштовања Шмитових наметнутих одлука.
Позвала је Савет безбедности да закаже формално гласање о потврди Кристијана Шмита.
Уколико он не може добити подршку, дозволите нама да пронађемо другог кандидата који може и који ће бити именован у складу са Анексом десет, рекла је она и позвала СБ да затражи независну оцену усклађености такозваних "бонских овлашћења" са Анексом десет и Повељом УН.
Позвала је и да се подстакну сви релевантни актери у БиХ на на дијалог са циљем спречавања даљих криза и ради поновног успостављања функционалног управљања.
Она је подсетила да је Дејтонски споразум ''окончао разарајући рат и поставио темељ уставног поретка'' БиХ.
Потребно је да заједнички осигурамо да се будућност БиХ не пише декретима, него правом'', рекла је Цвијановић.
Небензја: Шмит нема право да говори у име међународне заједнице у СБ УН
У Савету безбедности Уједињених нација је у току редовна полугодишња седница о ситуацији у БиХ на којој је руски амбасадор Василиј Небензја изјавио је да Кристијан Шмит нема право да говори у име међународне заједнице у Савету безбедност, а онда изашао из сале не желевши да га слуша.
Небензја је на почетку седнице о ситуацији у БиХ изразио "принципијелно неслагање да Шмит присуствује овом састанку у својству такозваног високог представника".
Савет безбедности га није потврдио на тој функцији. Желели бисмо да вас подсетимо да је питање БиХ на дневном реду Савета безбедности у складу са чланом седам Повеље УН. Постоји пракса од 25 година да ми потврђујемо високог представника. То значи да је, без неопходног мандата од Савета безбедности, положај високог представника упражњен, рекао је руски амбасадор.
Небензја је нагласио да "Шмит нема право да говори у име међународне заједнице или да доставља било какве документе Савету безбедности".
Савет безбедности има праксу према којој може да га саслуша као појединца. Овако ћемо тумачити Шмитово присуство данас. Међутим, пошто је себе дефинитивно дискредитовао кроз покушаје да наметне утицај у БиХ и да чини све што може да дестабилизује ситуацију у земљи, која је веома напета, о чему ћу говорити касније, не намеравам да слушам његове пристрасне ставове, нагласио је Небензја.
Руски амбасадор је након тога напустио своје место за столом у Савету безбедности УН.
