GEOPOLITIČKI OSVRT Srpska lista i izbori na Kosovu i Metohiji

Od nelegalnog bombardovanja i agresije NATO na SR Jugoslaviju, martovskog pogroma 2004. godine do samoproglašenja nezavisnosti od strane albanskih vlasti u Prištini. Potpuno oglušujući se o međunarodno pravo i vodeći politiku dvostrukih aršina, politički Zapad je priznao srpsku južnu pokrajinu kao nezavisnu državu 2008. godine. Od tada, a pogotovo u vreme vladavine Aljbina Kurtija, Srbima na Kosovu i Metohiji se krše ljudska prava, preti pogromom, ukidaju se insittucije Republike Srbije, itd.

Srpska vojska i policija su se povukle sa teritorije naše južne pokrajine u junu 1999. godine. Kako bi smanjila ogroman diplomatski pritisak koji trpi od strane političkog Zapada, Srbija je bila primorana na niz političkih ustupaka praćenih obećanjem od strane Vašingtona, Berlina, Brisela, Pariza i Londona da će albanska strana da uradi isto. Obećanje, ludom radovanje! Srbiji je svih ovih godina izuzetno sužen manevarski prostor uz koji može da deluje. Prijateljeska politika Rusije i Kine, kao i pet država Evropske unije (Slovačka, Grčka, Kipar, Španija i Rumunija), ali i principijelan stav Mađarske, uticali su da poziciju Srbije makar malo olakšaju.

U atmosferi kada je Srbija napadnuta iznutra i spolja, održani su izbori na Kosovu i Metohiji. Glasalo se u 38 opština za gradonačelnike i opštinske odbornike. U deset opština sa srpskom većinom, Srpska lista je pobedila u devet, dok će u opštini Klokot se ići 9. novembra u drugi krug.

U danima pred izbore Srpska lista je podržana od strane predsednika >Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, predsednika vladajuće Srpske napredne stranke, gospodina Miloša Vučevića i drugih visokih zvaničnika. Od strane srpskog državnog vrha je prepoznato da se narod mora okupiti oko jedne političke opcije i da je svako razjedinjavanje loše po Srbe na Kosovu i Metohiji. Albanske partije su tokom svih ovih godina razvili politički sistem gde postoje dve jasno izraženo suprotstavljene opcije. Tzv. predsednik vlade u tehničkom mandatu Aljbin Kurti mesecima nije uspeo da sastavi vladu, pa se poilitička kriza prenela i na opštinski nivo. Kada se pogledaju rezultati u 28 opština koji su većinski albanske, jasno se vidi politička podvojenost na liniji Haradinaj – Kurti. To je razlog više da Srbi ostanu jedinstveni i okupljeni oko jedne ideje. Dobar pokazatelj je i izlaznost na izborima koja je u srpskim sredinama bila značajno veća. To govori razlici u motivisanosti birača na izađu na izbore. Jedinstvo Srba daje vetar u leđa i zvaničnom Beogradu da ojača svoju poziciju u međunarodnim krugovima, pa ovi lokali izbori imaju i geopolitički značaj.

Koliko je važno jedinstva Srba govore i primeri u svetu. Turske političke partije u međunarodno nepriznatoj Republici Severni Kipar isto nisu jedinstvene. UBP – Nacionalna unija je konzervativna, nacionalistička, orijentisana prema bližim vezama sa Turskom i često zagovornik rešenja koje podrazumeva dva državna entiteta na ostrvu. Sa druge strane, CTP – Republikanska turska partija je stranka socijalne demokratije, koja često podržava pregovore o ujedinjenju Kipra ili federalnom rešenju sa većom autonomijom. Na poslednjim izborima koji su održani u januaru 2022. godine, UBP je uzeli 39,5%, dok je STR osvojila 32%. Prema nekim poslednjim relevantnim istraživanjima, STR je možda sada i na 36%, dok je UBP na 28%. Kao što se može uočiti, nema političkog jedinstva među kiparskim Turcima.

Tajvan je takođe političkii podeljen. Na parlamentarnim izborima u januaru 2024. godine Kuomintang (KMT) koji zagovara politiku blisku Kini osvojio je 52 mesta u parlamentu, dok je Demokratska socijalna partija (DPP) izgubila većinu i osvojila 51 poslanika. Značajno je ojačala tzv. „treća snaga“, Tajvanska narodna partija (TPP) koja je uzela preostalih 8 poslanika. Vidljivo je da među političkim partijama u Tajvanu ne postoji jedinstvo, čak i dijametralno suprotni stavovi što se tiče najvažnijeg političkog pitanja, a to su odnosi sa NR Kinom.

Svet se nalazi u najtežoj geopolitičkoj situaciji posle završetka (prvog) Hladnog rata. U takvoj situaciji i političkim stabilnim državama je teško da se izborima sa pritiscima da moraju da se svrstaju da budu na nečijoj strani. Politika neutralnosti i suverenosti je najteži put ili kako bi oni već pod pritiskom svrstani rekli, „politika sedenja na dve stolice“. Pa zar upravo Pokret nesvrstanosti nije bio to? I nije ga činio mali broj zemalja.Kada pogledati politiku Indije i Brazila, jasno je da oni čine isto. Naravno, teško je uporediti ova dva giganta i Srbiju okruženu državama NATO pakta i sa stranim trupama na svojoj teritoriji. Srbija već 17 godina odoleva da prizna nezavisnost svojem delu teritorije koji se nasilno od nje otcepio i čiji politički predstavnici sve ovo vreme ugnjetavaju srpski narod na svaki mogući način. Ti pritisci su pojačani u poslednjih nekoliko godina. Države koje su pregovarači u procesu dijaloga Beograda i Prištine su sve, samo nisu neutralne. Sve su priznali nezavisnost tzv. Kosova, drže svoje vojnike na teritoriji srpske južne pokrajine i ove trupe bi trebalo da budu zalog mira i štite srpsko stanovništvo o daljeg progona. Svedoci smo da posle svih napada na Srbe, politički Zapad poziva na smirivanje tenzija „obe strane“. Ovakav stav vređa inteligenciju svakog iole pametnog čoveka. Onda se ne može ni zamisliti kako je ovakav stav tzv. međunarodne zajednice uvredljiv za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji.

U takvoj političkoj klimi svako razbijanje političkog, identitetskog i nacionalnog jedinstva Srba značilo bi njihovo utapanje u sivilo, a nije prejako reći ni crnilo politike vlasti u Prištini. Iz tog razloga je važno da je jedna politička partija osvojila već u prvom krugu većinu skoro u svim opštinama sa srpskom većinom. Pogotovo je od suštinskog značaja što je Srpska lista kao ta partija blisko povezana sa Beogradom. Na ovaj način se ostavlja barem mali manervarski prostor da zvanični Beograd podržava i pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji i da čeka povoljnije geopolitičke okolnosti kako bi Srbija u međunarodnoj areni moglo još snažnije i odlučnije da deluje. Ovakvog stava je i zvanični Beograd koji pravilno prepoznaje koliko se na međunarodnoj sceni stvari brzo menjaju. U trenucima globalnih kriza, „točak istorije“ se ubrzava i događaji smenjuju jedan drugi. U takvim slučajevima male države bi trebalo da se povuku i sačuvaju svoju ekonomsku i političku stabilnost kako bi videli ishod ovih geopolitičkih previranja i na osnovu toga se pozicionirale u bližoj ili dljoj budućnosti. Ovakva politička i ekonomska stabilnost je potrebna u čitavoj Srbiji. Srbi sa Kosova i Metohije su nesumnjivo prepoznali taj momenat i dali podršku političkoj opciji koja je u tesnim vezama sa zvaničnim Beogradom. Srbi na Kosovu i Metohiji su u velikim problemima. I dok ih na nekim antisrpskim medijima u Srbiji nazivaju da su „šaka jada“, potrebno je kroz političke veze omogućiti vlasti u Beogradu da može da deluje kroz što šire i okvire i da pokuša da sačuva institucionalno prisustvo Republike Srbije na Kosmetu.

Što jače veze između Beograda i Srba sa Kosova i Metohije je potrebno očuvati što duže jer je jasno da se u svetskoj geopolitičkoj areni javljaju i druge države koje su sve moćnije i nisu deo političkog Zapada. Njihovim jačanjem postoji mogućnost da se smanji pritisak na Beograd iz Brisela, Berlina i Pariza. Sada je vrlo jasno da u ovim geopolitičkim previranjima postoji velika mogućnost da Evropska unija budu veliki gubitnik. Samo ekonomsko i političko slabljenje iste značilo bi potrebu za nekom „Novom Evropom“ koja bi se, uz pobedu suverenističkih snaga, morala postaviti na nekim novim (i zdravijim) pravilima. Kada se polako pomaljaju obrisi Špenglerove vizije o propasti Zapada, svaki dan koji Srbi u celoj Srbiji, ali i šire provedu u jedinstvu je zalog za budućnost.

Autor: Rastislav Stojsavljević, profesor geopolitike