ГЕОПОЛИТИЧКИ ОСВРТ Српска листа и избори на Косову и Метохији

Од нелегалног бомбардовања и агресије НАТО на СР Југославију, мартовског погрома 2004. године до самопроглашења независности од стране албанских власти у Приштини. Потпуно оглушујући се о међународно право и водећи политику двоструких аршина, политички Запад је признао српску јужну покрајину као независну државу 2008. године. Од тада, а поготово у време владавине Аљбина Куртија, Србима на Косову и Метохији се крше људска права, прети погромом, укидају се инситтуције Републике Србије, итд.

Српска војска и полиција су се повукле са територије наше јужне покрајине у јуну 1999. године. Како би смањила огроман дипломатски притисак који трпи од стране политичког Запада, Србија је била приморана на низ политичких уступака праћених обећањем од стране Вашингтона, Берлина, Брисела, Париза и Лондона да ће албанска страна да уради исто. Обећање, лудом радовање! Србији је свих ових година изузетно сужен маневарски простор уз који може да делује. Пријатељеска политика Русије и Кине, као и пет држава Европске уније (Словачка, Грчка, Кипар, Шпанија и Румунија), али и принципијелан став Мађарске, утицали су да позицију Србије макар мало олакшају.

У атмосфери када је Србија нападнута изнутра и споља, одржани су избори на Косову и Метохији. Гласало се у 38 општина за градоначелнике и општинске одборнике. У десет општина са српском већином, Српска листа је победила у девет, док ће у општини Клокот се ићи 9. новембра у други круг.

У данима пред изборе Српска листа је подржана од стране председника >Републике Србије, господина Александра Вучића, председника владајуће Српске напредне странке, господина Милоша Вучевића и других високих званичника. Од стране српског државног врха је препознато да се народ мора окупити око једне политичке опције и да је свако разједињавање лоше по Србе на Косову и Метохији. Албанске партије су током свих ових година развили политички систем где постоје две јасно изражено супротстављене опције. Тзв. председник владе у техничком мандату Аљбин Курти месецима није успео да састави владу, па се поилитичка криза пренела и на општински ниво. Када се погледају резултати у 28 општина који су већински албанске, јасно се види политичка подвојеност на линији Харадинај – Курти. То је разлог више да Срби остану јединствени и окупљени око једне идеје. Добар показатељ је и излазност на изборима која је у српским срединама била значајно већа. То говори разлици у мотивисаности бирача на изађу на изборе. Јединство Срба даје ветар у леђа и званичном Београду да ојача своју позицију у међународним круговима, па ови локали избори имају и геополитички значај.

Колико је важно јединства Срба говоре и примери у свету. Турске политичке партије у међународно непризнатој Републици Северни Кипар исто нису јединствене. UBP – Национална унија је конзервативна, националистичка, оријентисана према ближим везама са Турском и често заговорник решења које подразумева два државна ентитета на острву. Са друге стране, CTP – Републиканска турска партија је странка социјалне демократије, која често подржава преговоре о уједињењу Кипра или федералном решењу са већом аутономијом. На последњим изборима који су одржани у јануару 2022. године, UBP је узели 39,5%, док је СТР освојила 32%. Према неким последњим релевантним истраживањима, СТР је можда сада и на 36%, док је UBP на 28%. Као што се може уочити, нема политичког јединства међу кипарским Турцима.

Тајван је такође политичкии подељен. На парламентарним изборима у јануару 2024. године Куоминтанг (КМТ) који заговара политику блиску Кини освојио је 52 места у парламенту, док је Демократска социјална партија (ДПП) изгубила већину и освојила 51 посланика. Значајно је ојачала тзв. „трећа снага“, Тајванска народна партија (ТПП) која је узела преосталих 8 посланика. Видљиво је да међу политичким партијама у Тајвану не постоји јединство, чак и дијаметрално супротни ставови што се тиче најважнијег политичког питања, а то су односи са НР Кином.

Свет се налази у најтежој геополитичкој ситуацији после завршетка (првог) Хладног рата. У таквој ситуацији и политичким стабилним државама је тешко да се изборима са притисцима да морају да се сврстају да буду на нечијој страни. Политика неутралности и суверености је најтежи пут или како би они већ под притиском сврстани рекли, „политика седења на две столице“. Па зар управо Покрет несврстаности није био то? И није га чинио мали број земаља.Када погледати политику Индије и Бразила, јасно је да они чине исто. Наравно, тешко је упоредити ова два гиганта и Србију окружену државама НАТО пакта и са страним трупама на својој територији. Србија већ 17 година одолева да призна независност својем делу територије који се насилно од ње отцепио и чији политички представници све ово време угњетавају српски народ на сваки могући начин. Ти притисци су појачани у последњих неколико година. Државе које су преговарачи у процесу дијалога Београда и Приштине су све, само нису неутралне. Све су признали независност тзв. Косова, држе своје војнике на територији српске јужне покрајине и ове трупе би требало да буду залог мира и штите српско становништво о даљег прогона. Сведоци смо да после свих напада на Србе, политички Запад позива на смиривање тензија „обе стране“. Овакав став вређа интелигенцију сваког иоле паметног човека. Онда се не може ни замислити како је овакав став тзв. међународне заједнице увредљив за сваког Србина на Косову и Метохији.

У таквој политичкој клими свако разбијање политичког, идентитетског и националног јединства Срба значило би њихово утапање у сивило, а није прејако рећи ни црнило политике власти у Приштини. Из тог разлога је важно да је једна политичка партија освојила већ у првом кругу већину скоро у свим општинама са српском већином. Поготово је од суштинског значаја што је Српска листа као та партија блиско повезана са Београдом. На овај начин се оставља барем мали манерварски простор да званични Београд подржава и помаже Србима на Косову и Метохији и да чека повољније геополитичке околности како би Србија у међународној арени могло још снажније и одлучније да делује. Оваквог става је и званични Београд који правилно препознаје колико се на међународној сцени ствари брзо мењају. У тренуцима глобалних криза, „точак историје“ се убрзава и догађаји смењују један други. У таквим случајевима мале државе би требало да се повуку и сачувају своју економску и политичку стабилност како би видели исход ових геополитичких превирања и на основу тога се позиционирале у ближој или дљој будућности. Оваква политичка и економска стабилност је потребна у читавој Србији. Срби са Косова и Метохије су несумњиво препознали тај моменат и дали подршку политичкој опцији која је у тесним везама са званичним Београдом. Срби на Косову и Метохији су у великим проблемима. И док их на неким антисрпским медијима у Србији називају да су „шака јада“, потребно је кроз политичке везе омогућити власти у Београду да може да делује кроз што шире и оквире и да покуша да сачува институционално присуство Републике Србије на Космету.

Што јаче везе између Београда и Срба са Косова и Метохије је потребно очувати што дуже јер је јасно да се у светској геополитичкој арени јављају и друге државе које су све моћније и нису део политичког Запада. Њиховим јачањем постоји могућност да се смањи притисак на Београд из Брисела, Берлина и Париза. Сада је врло јасно да у овим геополитичким превирањима постоји велика могућност да Европска унија буду велики губитник. Само економско и политичко слабљење исте значило би потребу за неком „Новом Европом“ која би се, уз победу суверенистичких снага, морала поставити на неким новим (и здравијим) правилима. Када се полако помаљају обриси Шпенглерове визије о пропасти Запада, сваки дан који Срби у целој Србији, али и шире проведу у јединству је залог за будућност.

Аутор: Растислав Стојсављевић, професор геополитике