INTERVJU, DR MILAN POPOV, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA ZDRAVSTVO Stvaramo uslove za lečenje i prevenciju u svakom delu Vojvodine
Pokrajinski budžet za zdravstvo u ovoj godini ima na raspolaganju dve i po milijarde dinara za ulaganje u zdravstvene ustanove. Sekundarne i tercijarne zdravstvene ustanove dobijaju novac za obnovu i rekonstrukciju objekata, ali i za kupovinu savremene opreme.
Kako napreduju radovi na lamelama B i C u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine, hoće li Novi Sad dobiti Gradsku bolnicu, u koje ustanove se najviše ulaže, a koji skrining programi za rano otkrivanje karcinoma su pokrenuti za “Dnevnik” govori pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Milan Popov.
Koje su najveće investicije u ovoj godini u zdravstvenim ustanovama u Vojvodini?
- Planirani budžet za zdrastvo u ovoj godini iznosi 2,5 milijarde dinara. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo raspisao je krajem januara javni konkurs za finansiranje, odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova, kao i za hitne kapitalne popravke. Osim za medicinsku opremu, veliki deo ulaganja odlazi i na infrastrukturno uređenje zdravstvenih objekata. Iako se u zdravstvo nikada nije u kontinuitetu ovoliko ulagalo, i u narednom periodu trudićemo se da ulažemo još više novca, kako bismo omogućili svim zdravstvenim ustanovama da reše sve probleme sa kojima se suočavaju.
Nabavka magneta i CT uređaja
U planu su nabavke magneta i CT uređaja, a nedavno je i predsednik Republike najavio dva nova aparata za magnetnu rezonancu za Vojvodinu i to nas je veoma obradovalo. Sa postojećim magnetima u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine, institutima u Sremskoj Kamenici, Dečijoj bolnici i opštim bolnicama u Subotici i Zrenjaninu polako pokrivamo teritorijalno i ostale okruge u Vojvodini dostupnošću ovog značajnog vida dijagnostike. To je do pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo. Takođe, u planu nam je da u naredne dve godine kupimo još tri linearna akceleratora.
Budžet za ovaj konkurs je 1,8 milijardi dinara za opremanje i izgradnju, dok je 200 miliona dinara opredeljeno za kapitalne popravke, jer mi moramo biti svesni činjenice da se aparati kvare, da se dešavaju razni problemi na koje ne možemo da utičemo, ali možemo da predvidimo novac za njihovo rešavanje i u najkraćem roku odreagujemo u takvim situacijama. Zdravstvene ustanove su sada već navikle da svake godine na konkursu potražuju novac za kupovinu nove ili obnavljanje zastarele opreme pa su i ove godine prijave pristigle za duplo više novca od iznosa koji je sekretarijatu na raspolaganju. Naš cilj je jednaka dostupnost zdravstvene nege svim građanima Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Jedna od najlepših vesti za zdravstvo u Vojvodini bila je najava početka radova na bloku B i C, čiji se nastavak gradnje čekao 30 godina, a sada sa nestrpljenjem očekujemo i završetak radova
Očekujemo da će u narednom periodu povećanje priliva sredstava u budžet APV omogućiti u rebalansu sredstva za nove projekte koje smo spremili. Već radimo na tome da proširimo projekat ranog otkrivanja raka pluća i na ostale delove Vojvodine nabavkom novog LDCT skenera smeštenog u adaptirano vozilo. Takođe, zbog razvoja putne infrastrukture u Srbiji u planu je nabavka najsavremenije opremljenih sanitetskih vozila za zdravstvene ustanove koje se nalaze na deonicama takvih puteva, što bi omogućilo da službe hitne pomoći reaguju promtno i budu obučene za brza i efikasna delovanja u spašavanju života povređenih u saobraćajnim nesrećama. Trend opremanja zdravstvenih ustanova sanitetskim vozilima, koji Pokrajinska vlada realizuje od 2019. godine će se nastaviti i ove godine.
Deset angiosala
UKCV I Instit za plućne bolesti u Vojvodini imaju potpuno nove automatizovane i savremene laboratorije. Od samo jedne angiosale do pre deceniju, u Vojvodini danas postoji deset angio sala zahvaljujući čemu liste čekanja za procedure koje se u njima izvode više nisu problem. Sve opšte bolnice opremljene su CT aparatima, dve i magnetom, ultrazvučnim aparatima, mamografima i drugom medicinskom i nemedicinskom opremom. U poslednjih šest godina zdravstvenim ustanovama u Vojvodini dodeljeno je čak 106 sanitetskih, putničkih i vozila za prevoz pacijenata na dijalizu.
U pogledu unapređenja zdravlja kardioloških pacijenata planirano je u narednom periodu da kroz nabavku uređaja za telemetrijski monitoring funkcije srca omogućimo dvadesetčetvoročasovni nadzor pacijenata u kućnim uslovima.
Moram da naglasim da je primena veštačke inteligencije od izuzetne važnosti, kako bismo išli u korak s modernim tehnološkim dostignućima i unapredili rad zdravstvenih ustanova. Zbog toga ćemo i u narednom periodu nastaviti da ulažemo novac u osavremenjavanje dijagnostike.
Kakva je opremljenost zdravstvenih ustanova u Vojvodini?
- Pokrajinska vlada već desetu godinu sprovodi politiku ravnomernog razvoja zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Mi smo osnivači 82 zdravstvene ustanove u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i ne postoji ustanova u koju nije uloženo, da li u smislu kupovine medicinske opreme ili kroz infrastrukturne projekte. U Novom Sadu nalazi se pet ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i to su najveće zdravstvene ustanove, ne samo u Vojvodini nego i na nivou cele Srbije. Zbog kompleksnosti rada, obima posla i zbog toga što su te ustanove i naučna baza za buduće lekare, najviše novca se uvek ulaže u njih. U Univerzitetskom Kliničkom centru Vojvodine rekonstruisano je 13 klinika, a uskoro se očekuje završetak radova u još sedam klinika. Na sva tri instituta u Sremskoj Kamenici rekonstruisane su pojedine klinike, ali najveće ulaganje predstavlja potpuno nov objekat Kamenica 3, sa 9500 kvadratnih metara novoizgrađenog prostora i najsavremenijom medicinskom opremom.
Mi smo osnivači 82 zdravstvene ustanove u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i ne postoji ustanova u koju nije uloženo, da li u smislu kupovine medicinske opreme ili kroz infrastrukturne projekte
Što se tiče Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine, u toku je završna faza izdavanja građevinske dozvole i uskoro bi mogla da počne izgradnja novog kompleksa i kompletna rekonstrukcija Dečije bolnice. Kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita, svakako najznačajnije za Novi Sad bilo je otvaranje potpuno novog objekta Zavoda za urgentnu medicinu Novi Sad, čime je značajno unapređen nivo zdravstvene zaštite u našem gradu. Rekonstruisani su delovi opštih bolnica u Pančevu i Kikindi, kao i Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Kovinu i Zavoda za javno zdravlje u Somboru, dok su potpuno novi objekti izgrađeni za Specijalnu plućnu bolnicu u Beloj Crkvi i Zavode za javno zdravlje u Kikindi i Pančevu.
O potrebi da Novi Sad dobije gradsku bolnicu
Planira li se izgradnja gradske bolnice u Novom Sadu i hoće li ona biti u obnovljenim starim zgradama u UKCV?
- Nema dileme u tome da Novi Sad, kao najveći grad u Vojvodini i drugi u Srbiji zaslužuje bolnicu sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, ali po završetku izgradnje i opremanja lamela B i C bloka i rekonstrukcije preostalih klinika Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine postojeći posteljni fond i prostor biće organizovani u korist, kako građana Novog Sada, tako i svih građana Autonomne Pokrajine Vojvodine. Mi već radimo na tome, stručne službe se bave analizom, ali o ovoj temi ima smisla više govoriti kada budemo zaokružili kompletno infrastrukturno uređenje i opremanje svih objekata UKCV, kao i kadrovski kapacitet.
UKCV, instituti u Kamenici, Dečija bolnica i Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu dobili su nove aparate za magnetnu rezonancu, CT aparate, Kamenica već duže vreme ima komplet opreme za zračnu terapiju, uključujući linerane akceleratore, iks nož i brahiterapiju. Da ne govorimo o ultrazvučnim aparatima, mamografima, kolonoskopskim, gastroskopskim i laparoskopskim aparatima jer je takva oprema redovno zanavljana. Sada novac izdavajamo za unapređenje kvaliteta rada i omogućavanje našim lekarima da rade na visoko sofisticiranoj opremi na kojoj rade njihove kolege u najvećim svetskim zdravstvenim centrima. Uz opremanje, izgradnju i rekonstrukcije zdravstvenih ustanova na teritoriji APV ne možemo da zaboravimo ni da je veliki napredak napravljen u povećanju broja novozaposlenih medicinskih radnika.
UKCV trenutno ima više od 900 lekara i 2.500 medicinskih tehničara raznih profila, ali postoji problem zanavljanja kadrova u seoskim sredinama, zbog čega se trenutno preduzimaju aktivnosti na sagledavanju svih opcija za rešavanje tog problema
Primera radi, UKCV trenutno ima više od 900 lekara i 2.500 medicinskih tehničara raznih profila koji su zaposleni na neodređeno radno vreme, ali postoji i problem zanavljanja kadrova u seoskim sredinama, zbog čega se trenutno preduzimaju aktivnosti na sagledavanju svih opcija za rešavanje tog problema. Kao primer toga je i aktuelni projekat koji radimo u selima tri opštine Južnog Banata (Bela Crkva, Alibunar i Plandište), a tiče se unapređenja dostupnosti preventivnih zdravstvenih usluga, nakon čega ćemo i konkretno preduzimati određene mere u takvim sredinama.
Kakva je politika i stav Pokrajinske vlade o ulaganjima u zdravstvene ustanove?
- Pokrajinska vlada već deceniju zdravstvo stavlja u red prioritetnih oblasti za ulaganje. Najviše novca izdvojeno je za nabavku najsavremenije medicinske opreme, ali i u infrastrukturno uređenje zdravstvenih objekata. Stav Pokrajinske vlade je vrlo jasan – nastavlja se kontinuitet ulaganja u zdravstvo. Bez obzira na to što je mnogo novca uloženo u zdravstvene ustanove, čekaju nas i dalje izazovi završetka postojećih projekata i planiranja novih, a upravo u nastavku ovakvog trenda ulaganja. Savremena medicina bazirana je na sofisticiranoj i naprednoj tehnologiji koja omogućava kvalitetniju i bržu dijagnostiku i lečenje. Zbog toga, uporedo sa rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih objekata nastavljamo da ulažemo u kupovinu savremene medicinske opreme. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo aktivno prati rad zdravstvenih službi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, radi na unapređenju zdravstvene zaštite, ali pre svega na prevenciji javnog zdravlja svih građana Vojvodine.
Kada se planira završetak lamela B i C u UKCV?
- Jedna od najlepših vesti za zdravstvo u Vojvodini bila je najava početka radova na bloku B i C, čiji se nastavak gradnje čekao 30 godina, a sada sa nestrpljenjem očekujemo i završetak radova i zaokruživanje jedne celine u okviru UKCV. Radovi na ovom objektu su u završnoj fazi, a paralelno sa građevinskim radovima ide i nabavka opreme. Ovaj objekat deo je projekta Ministarstva zdravlja, koji se odnosi na izgradnju i obnovu četiri klinička centra u Srbiji, a radove finansira i nadzire Evropska investiciona banka. Ja se nadam i verujem da ćemo do kraja godine otvoriti ovaj kompleks.
Koliko će završetak lamela uticati na poboljšanje lečenja pacijenata iz Vojvodine?
- Sigurno da će uticati jer ćemo na raspolaganju imati objekat površine više od 33 hiljade kvadratnih metara, odnosno obuhvataće dve lamele urgentno dijagnostičkog centra i toplu vezu sa postojećim klinikama u okviru UKCV. Imaće hirurški blok sa 16 operacionih sala, jedinice intenzivne nege i stacionar sa ukupno 348 kreveta.
Šta će biti sa obnovljenim klinikama u UKCV nakon selidbe u lamele?
- Klinički centar Vojvodine je najvažnija zdravstvena ustanova u pokrajini. U njoj se godišnje leči više od 600 hiljada pacijenata. Kada se ovaj objekat završi svi prostorni i kadrovski kapaciteti Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine biće na raspolaganju da pruže apsolutni kvalitet za dijagnostiku, lečenje i oporavak pacijentima, a olakšaju uslove rada zaposlenima. Ovo su velike i revolucionarne stvari za vojvođansko zdravstvo i zahtevaju mnogo truda, rada i volje, ali me raduje činjenica da sada razgovaramo o pitanjima koje se odnose na funkcionisanje sistema nakon izgradnje i opremanja. To znači da smo na dobrom putu.
Kolika je iskorišćenost Kovid bolnice na Mišeluku i šta će biti u njoj?
- Podsetiću vas da smo mi u tzv.bolnici na Mišeluku, koja je u sastavu UKCV, samo nekoliko nedelja nakon otpuštanja poslednjih kovid pacijenata otvorili Centar za dijalizu, koji i danas uz tehnološki najsavremenije dijalizne aparate omogućava kvalitetnije medicinske usluge za teško obolele pacijente. Osim Centra za dijalizu, na Mišeluku nepune tro godine radi Centar za produženo lečenje i negu neuroloških i internističkih pacijenata, kao i Centar za mentalno zdravlje u zajednici, Klinike za psihijatriju UKCV. Bolnica na Mišeluku omogućila nam je da nemamo nikakvog zastoja u radu u toku rekonstrukcija određenih klinika u okviru UKCV pa su trenutno zbog završetka rekonstrukcije tamo kompletno izmeštene Klinika za očne bolesti i Klinika za ORL, kao i deo Klinike za urologiju. Preostale kapacitete bolnice koristi i Klinika za medicinsku rehabilitaciju, odnosno Dnevna bolnica za dijagnostiku i rehabilitaciju pacijenata sa mišićno skeletnim oboljenjima.
Ljubica Petrović