ИНТЕРВЈУ, ДР МИЛАН ПОПОВ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА ЗДРАВСТВО Стварамо услове за лечење и превенцију у сваком делу Војводине

Како напредују радови на ламелама Б и Ц у Универзитетском клиничком центру Војводине, хоће ли Нови Сад добити Градску болницу, у које установе се највише улаже, а који скрининг програми за рано откривање карцинома су покренути за “Дневник” говори покрајински секретар за здравство др Милан Попов.

Које су највеће инвестиције у овој години у здравственим установама у Војводини?

- Планирани буџет за здраство у овој години износи 2,5 милијарде динара. Покрајински секретаријат за здравство расписао је крајем јануара јавни конкурс за финансирање, односно суфинансирање изградње, одржавања и опремања здравствених установа, као и за хитне капиталне поправке. Осим за медицинску опрему, велики део улагања одлази и на инфраструктурно уређење здравствених објеката. Иако се у здравство никада није у континуитету оволико улагалo, и у наредном периоду трудићемо се да улажемо још више новца, како бисмо омогућили свим здравственим установама да реше све проблеме са којима се суочавају. 

Буџет за овај конкурс је 1,8 милијарди динара за опремање и изградњу, док је 200 милиона динара опредељено за капиталне поправке, јер ми морамо бити свесни чињенице да се апарати кваре, да се дешавају разни проблеми на које не можемо да утичемо, али можемо да предвидимо новац за њихово решавање и у најкраћем року одреагујемо у таквим ситуацијама. Здравствене установе су сада већ навикле да сваке године на конкурсу потражују новац за куповину нове или обнављање застареле опреме па су и ове године пријаве пристигле за дупло више новца од износа који је секретаријату на располагању. Наш циљ је  једнака доступност здравствене неге свим грађанима Аутономне Покрајине Војводине. 

Једна од најлепших вести за здравство у Војводини била је најава почетка радова на блоку Б и Ц, чији се наставак градње чекао 30 година, а сада са нестрпљењем очекујемо и завршетак радова

Очекујемо да ће у наредном периоду повећање прилива средстава у буџет АПВ омогућити у ребалансу средства за нове пројекте које смо спремили. Већ радимо на томе да проширимо пројекат раног откривања рака плућа и на остале делове Војводине набавком новог ЛДЦТ скенера смештеног у адаптирано возило. Такође, због развоја путне инфраструктуре у Србији у плану је набавка најсавременије опремљених санитетских возила за здравствене установе које се налазе на деоницама таквих путева, што би омогућило да службе хитне помоћи реагују промтно и буду обучене за брза и ефикасна деловања у спашавању живота повређених у саобраћајним несрећама. Тренд опремања здравствених установа санитетским возилима, који Покрајинска влада реализује од 2019. године ће се наставити и ове године. 

У погледу унапређења здравља кардиолошких пацијената планирано је у наредном периоду да кроз набавку уређаја за телеметријски мониторинг функције срца омогућимо двадесетчетворочасовни надзор пацијената у кућним условима. 

Морам да нагласим да је примена вештачке интелигенције од изузетне важности, како бисмо ишли у корак с модерним технолошким достигнућима и унапредили рад здравствених установа. Због тога ћемо и у наредном периоду наставити да улажемо новац у осавремењавање дијагностике.

Каква је опремљеност здравствених установа у Војводини?

- Покрајинска влада већ десету годину спроводи политику равномерног развоја здравствених установа у Војводини. Ми смо оснивачи 82 здравствене установе у Аутономној покрајини Војводини и не постоји установа у коју није уложено, да ли у смислу куповине медицинске опреме или кроз инфраструктурне пројекте. У Новом Саду налази се пет установа терцијарног нивоа здравствене заштите и то су највеће здравствене установе, не само у Војводини него и на нивоу целе Србије. Због комплексности рада, обима посла и због тога што су те установе и научна база за будуће лекаре, највише новца се увек улаже у њих.  У Универзитетском Клиничком центру Војводине реконструисано је 13 клиника, а ускоро се очекује завршетак радова у још седам клиника. На сва три института у Сремској Каменици реконструисане су поједине клинике, али највеће улагање представља потпуно нов објекат Каменица 3, са 9500 квадратних метара новоизграђеног простора и најсавременијом медицинском опремом. 

Ми смо оснивачи 82 здравствене установе у Аутономној Покрајини Војводини и не постоји установа у коју није уложено, да ли у смислу куповине медицинске опреме или кроз инфраструктурне пројекте

Што се тиче Института за здравствену заштиту деце и омладине, у току је завршна фаза издавања грађевинске дозволе и ускоро би могла да почне изградња новог комплекса и комплетна реконструкција Дечије болнице. Када је у питању примарна здравствена заштита, свакако најзначајније за Нови Сад било је отварање потпуно новог објекта Завода за ургентну медицину Нови Сад, чиме је значајно унапређен ниво здравствене заштите у нашем граду. Реконструисани су делови општих болница у Панчеву и Кикинди, као и Специјалне болнице за психијатријске болести у Ковину и Завода за јавно здравље у Сомбору, док су потпуно нови објекти изграђени за Специјалну плућну болницу у Белој Цркви и Заводе за јавно здравље у Кикинди и Панчеву. 

УКЦВ, институти у Каменици, Дечија болница и Специјална болница за психијатријске болести у Вршцу добили су нове апарате за магнетну резонанцу, ЦТ апарате, Каменица већ дуже време има комплет опреме за зрачну терапију, укључујући линеране акцелераторе, икс нож и брахитерапију. Да не говоримо о ултразвучним апаратима, мамографима, колоноскoпским, гастроскопским и лапароскопским апаратима јер је таква опрема редовно занављана. Сада новац издавајамо за унапређење квалитета рада и омогућавање нашим лекарима да раде на високо софистицираној опреми на којој раде њихове колеге у највећим светским здравственим центрима. Уз опремање, изградњу и реконструкције здравствених установа на територији АПВ не можемо да заборавимо ни да је велики напредак направљен у повећању броја новозапослених медицинских радника. 

УКЦВ тренутно има више од 900 лекара и 2.500 медицинских техничара разних профила, али постоји проблем занављања кадрова у сеоским срединама, због чега се тренутно предузимају активности на сагледавању свих опција за решавање тог проблема

Примера ради, УКЦВ тренутно има више од 900 лекара и 2.500 медицинских техничара разних профила који су запослени на неодређено радно време, али постоји и проблем занављања кадрова у сеоским срединама, због чега се тренутно предузимају активности на сагледавању свих опција за решавање тог проблема. Као пример тога је и актуелни пројекат који радимо у селима три општине Јужног Баната (Бела Црква, Алибунар и Пландиште), а тиче се унапређења доступности превентивних здравствених услуга, након чега ћемо и конкретно предузимати одређене мере у таквим срединама.

Каква је политика и став Покрајинске владе о улагањима у здравствене установе?

- Покрајинска влада већ деценију здравство ставља у ред приоритетних области за улагање. Највише новца издвојено је за набавку најсавременије медицинске опреме, али и у инфраструктурно уређење здравствених објеката. Став Покрајинске владе је врло јасан – наставља се континуитет улагања у здравство. Без обзира на то што је много новца уложено у здравствене установе, чекају нас и даље изазови завршетка постојећих пројеката и планирања нових, а управо у наставку оваквог тренда улагања. Савремена медицина базирана је на софистицираној и напредној технологији која омогућава квалитетнију и бржу дијагностику и лечење. Због тога, упоредо са реконструкцијом постојећих и изградњом нових објеката настављамо да улажемо у куповину савремене медицинске опреме. Покрајински секретаријат за здравство активно прати рад здравствених служби на територији Аутономне покрајине Војводине, ради на унапређењу здравствене заштите, али пре свега на превенцији јавног здравља свих грађана Војводине.

Када се планира завршетак ламела Б и Ц у УКЦВ?

- Једна од најлепших вести за здравство у Војводини била је најава почетка радова на блоку Б и Ц, чији се наставак градње чекао 30 година, а сада са нестрпљењем очекујемо и завршетак радова и заокруживање једне целине у оквиру УКЦВ. Радови на овом објекту су у завршној фази, а паралелно са грађевинским радовима иде и набавка опреме. Овај објекат део је пројекта Министарства здравља, који се односи на изградњу и обнову четири клиничка центра у Србији, а радове финансира и надзире Европска инвестициона банка. Ја се надам и верујем да ћемо до краја године отворити овај комплекс.

Колико ће завршетак ламела утицати на побољшање лечења пацијената из Војводине?

- Сигурно да ће утицати јер ћемо на располагању имати објекат површине више од 33 хиљаде квадратних метара, односно обухватаће две ламеле ургентно дијагностичког центра и топлу везу са постојећим клиникама у оквиру УКЦВ. Имаће хируршки блок са 16 операционих сала, јединице интензивне неге и стационар са укупно 348 кревета.

Шта ће бити са обновљеним клиникама у УКЦВ након селидбе у ламеле?

- Клинички центар Војводине је најважнија здравствена установа у покрајини. У њој се годишње лечи више од 600 хиљада пацијената. Када се овај објекат заврши сви просторни и кадровски капацитети Универзитетског Клиничког центра Војводине биће на располагању да пруже апсолутни квалитет за дијагностику, лечење и опоравак пацијентима, а олакшају услове рада запосленима. Ово су велике и револуционарне ствари за војвођанско здравство и захтевају много труда, рада и воље, али ме радује чињеница да сада разговарамо о питањима које се односе на функционисање система након изградње и опремања. То значи да смо на добром путу. 

Колика је искоришћеност Ковид болнице на Мишелуку и шта ће бити у њој?

- Подсетићу вас да смо ми у тзв.болници на Мишелуку, која је у саставу УКЦВ, само неколико недеља након отпуштања последњих ковид пацијената отворили Центар за дијализу, који и данас уз технолошки најсавременије дијализне апарате омогућава квалитетније медицинске услуге за тешко оболеле пацијенте. Осим Центра за дијализу, на Мишелуку непуне тро године ради Центар за продужено лечење и негу неуролошких и интернистичких пацијената, као и Центар за ментално здравље у заједници, Клинике за психијатрију УКЦВ. Болница на Мишелуку омогућила нам је да немамо никаквог застоја у раду у току реконструкција одређених клиника у оквиру УКЦВ па су тренутно због завршетка реконструкције тамо комплетно измештене Клиника за очне болести и Клиника за ОРЛ, као и део Клинике за урологију. Преостале капацитете болнице користи и Клиника за медицинску рехабилитацију, односно Дневна болница за дијагностику и рехабилитацију пацијената са мишићно скелетним обољењима.

Љубица Петровић