РЕЗОН: Студенти неће разговор да би имали алиби за нову револуцију

Већ месецима опозиција, студенти, огласи и прогласи тврде да Вучић неће мирно отићи с власти. То је пропагандна диверзија, са свим елементима црне пропаганде, заснована на софистичкој замени теза. Они не желе да кажу - изгубићемо изборе, али ћемо организовати протесте зато што смо незадовољни резултатима. Служећи се лукавством они желе да у умове грађана утисну идеју да ће они победити, а да Вучић то неће хтети да призна. Што би рекао народ - снила баба што би била рада. А народ каже и - сан је лажа, а дан је истина. СНС зна да ће са Вучићем као кандидатом за премијера победити убедљивије него икад. И имају врло једноставну рачуницу. Ако је 2022. за њега на председничким изборима гласало скоро 2,3 милиона људи, то је број гласова које могу очекивати и на превременим парламентарним изборима, које планира да распише на јесен. 

Основну аритметику знају и студенти и опозиција. И зато се баве инжењерингом манипулације. Настоје да за нереде које планирају у изборној ноћи унапред окриве Вучића. Зато тврде пазар понављањем три пароле. Да ће изгубити. Да ће покрасти изборе. И да ће власт бранити по свеку цену. Знајући да ће изгубити изборе они себи обезбеђују алиби за протесте и покушај новог 5. октобра. Вучићевим оцрњивањем желе да сакрију своје стварне намере, и да одговорност за своје будуће акције пребаце на њега. 

Свака њихова акција заснована је на анализи да је Вучић доминантна политичка фигура и да ће добити изборе. Зато покушавају да унапред планирано непризнавање резултата учине логичним и разумним. Нереде и улични покушај преузимања власти врхунцем демократије. А Вучићеву логичну амбицију да остане на власти јер је победио учине недозвољеном и недемократском. 

Опет би народ рекао - план им је шупаљ као решето. Прво, изборна математика је на Вучићевој страни. Друго, амерички и британски изборни стратези су много пута доказали да просечан бирач подржава политику која се поклапа са његовим интересима. Интерес сваког човека је да заради више и живи боље. Вучић је грађанима понудио план да до 2030. имају просечну плату од 1.400 евра, и пензију већу од 750 евра. 

Студенти и опозиција се баве инжењерингом манипулације. Настоје да за нереде које планирају у изборној ноћи унапред окриве Вучића. Знајући да ће изгубити изборе, они себи обезбеђују алиби за протесте и покушај новог 5. октобра. Оцрњивањем Вучића желе да сакрију своје стварне намере и да одговорност за своје будуће акције пребаце на њега

То је разлог зашто студенти и сви остали не прихватају позив за разговор. Ако разговарају губе могућност да организују нови покушај обојене револуције. Они знају да их Вучић не зове да разговарају о политичким диловима. О функцијама, привилегијама и приватним интересима. То би био разговор о привилегијама народа. Разговор о Србији и њеном даљем напретку. То је позив на разговор о људима. О друштву. О томе како да се крхка кућа демократије сачува и обнови. Да комшије престану да зазиру једни од других, и да се деле на ћације и блокадере.

Још у јулу 2025. писао сам да је разговор једини начин да се помиримо. Разговор о Србији не подразумева себични интерес било које стране, већ општи интерес свих грађана. Међутим, током претходних 20 месеци више пута је потврђено да студенти, заједно са леволибералном елитом која их подржава, имају интенцију да за грађане другог реда прогласе све који мисле другачије. Одласцима у Брисел и Стразбур, и опањкавањем политичких неистомишљеника показали су да нису гадљиви на могућност да се долазак на власт и управљање Србијом договори у страним центрима моћи. 

Влада Србије не сме да се договара у Бриселу, Стразбуру, Загребу, Вашингтону, Лондону. Она се договара кроз разговор са народом. Само народ има суверенитет да одлучи шта је добро за Србију, и народ тај суверенитет на изборима преноси на политичке странке и покрете. Без народа никакав разговор нема смисла. А народ жели да задржи право да се пита и одлучује. Народ не жели да се врати у време када се о Србији одлучивало на састанцима неколицине тајкуна и амбасадора. Нека кажу ови из бивше ДОС-ове власти да ли су им амбасадори одређивали ко ће им бити кључни министри и ко ће им бити председник владе. Нека Коштуница изађе из илегале и нека поштено каже да ли је 2007. године владу формирао тако што се наљутио на Шешељеву изјаву из Хага или су га позвали из једне амбасаде и рекли да не може да прави владу са радикалима. Исто тако, нека Тадић каже ко је Цветковића одабрао за премијера и ко је формирао његов кабинет. У каквој је то вези са страном агенцијом која је радила комплетну приватизацију у Србији и под чијим су патронатом уништене све наше фабрике.

Када не желе да прихвате позив на разговор о помирењу не раде то зато што су јаки. Напротив. Знају да немају аргументе за победу. Знају да на том разговору не би била договорена комбинација која би им омогућила да без избора постану део власти. А то је, показали су, њихов искључиви интерес. На том разговору би била размењена мишљења о минимуму међусобног поштовања и уважавања да би могли као друштво да напредујемо даље. А на изборима нека победи онај ко је бољи. И нека то буде мера ствари. Али они разговор неће да би могли да суспендују избор владе, и да би имали изговор за протесте. Да би поново могли да организују обојену револуцију и да на улици изиграју изборну вољу народа.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу