INTERVJU Miloš Nikolić, upravnik Narodnog pozorišta u Subotici IMAMO USLOVE ZA KREATIVNU I UMETNIČKU SLOBODU
Subotičko pozorište od 6.marta počelo je da ispisuje najvažniju stranicu svoje savremene istorije.
Posle dugog iščekivanja i godina u kojima su pozorišni poslenici stvarali u privremenim uslovima, svečano je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta u Subotici. Zamišljena kao moderan i funkcionalan umetnički prostor koji će omogućiti stvaranje i izvođenje najrazličitijih scenskih projekata, zgrada ima savremene scene, vrhunsku opremu, prostore namenjene zaposlenima i publici. Poslednja predstava u staroj zgradi odigrana je u aprilu 2007. godine, a tokom skoro dve decenije bez stalne scene, ansambli su igrali predstave u alternativnim prostorima. Narodno pozorište u Subotici jedna je od najstarijih i najznačajnijih zgrada u gradu. Još 1854. godine, u samom srcu Subotice, izgrađeno je prvo gradsko kameno pozorište koje je moglo da primi oko 1.400 gledalaca.
Tokom svoje duge istorije zgrada je prolazila kroz brojne promene. Godine 1915. uništena je u požaru, a do 1927. ponovo je obnovljena. Predstave su se u ovom pozorištu, uz povremene prekide, igrale sve do 2007. godine, kada je zbog dotrajalosti objekta započeta njegova sveobuhvatna rekonstrukcija. Nova zgrada otvorena je predstavom „Sabirni centar”. O tome šta to znači za kulturnu scenu Subotice razgovarali smo sa upravnikom Narodnog pozorišta Milošem Nikolićem.
- U protekla dva meseca imali smo priliku da po prvi put u kontinuitetu radimo u prostoru koji smo dugo čekali i da svi mi zaposleni konačno budemo na istom mestu. To je već velika stvar, jer je u pozorištu, kao kolektivnom činu, veoma važno da sektori komuniciraju, a zajednički prostor je ovo učinio mogućim. Premijera „Sabirnog centra“ Drame na srpskom jeziku bila je simboličan početak, a onda je premijerno izveden i mjuzikl „Čikago“ Drame na mađarskom jeziku. Tek kroz svakodnevni rad, probe, predstave, susrete sa publikom, počeli smo zaista da upoznajemo sve potencijale nove zgrade. Ove dve zahtevne premijere kao i treća, drama Velika, odigrana 5. maja, daju mi za pravo da kažem da ona već sada funkcioniše kao pravi pozorišni organizam, iako je prirodno da pojedine segmente još uhodavamo. Ono što mene najviše raduje jeste činjenica da su i ansambli i publika prihvatili ovaj prostor kao svoj.- kaže Nikolić za „Dnevnik” i dodaje: „Svi smo svesni činjenice da su republičke, pokrajinske i gradske institucije izdvojile ogromna finansijska sredstva kako bismo sada svi mi zajedno mogli istinski da uživamo u lepoti i komforu ovog zdanja i na tome smo im neizmerno zahvalni. Posebno se zahvaljujemo predsednici Pokrajinske vlade Maji Gojković. U novom pozorišnom ambijentu uživamo mi koji trenutno boravimo i radimo pod ovim krovom, a benefite će osetiti svi budući glumci koji će stasavati na našoj pozornici i buduće generacije publike koje će ih pratiti. Ovo kulturno nasleđe je od neprocenjive vrednosti za sve nas”.
Da li su sve scene i tehnički kapaciteti u potpunosti otvoreni i funkcionalni ili postoje delovi zgrade koji se još uvek postepeno uvode u upotrebu?
- Većina ključnih kapaciteta za funkcionisanje našeg pozorišta je usklađena, ali ovako složen sistem ne može biti u potpunosti završen. Ima dosta toga što je za sve nas novo i čemu pristupamo sa velikom dozom radoznalosti i spremnosti da i sami učimo. Postoje segmenti koji se i dalje postepeno uvode u redovan rad, pre svega u tehničkom smislu, jer želimo da svaki deo sistema bude pouzdan i u potpunosti usklađen sa potrebama zahtevnih predstava. To je proces koji iziskuje vreme, ali i strpljenje, i trudimo se da ga vodimo odgovorno, bez improvizacija.
Saradnja sa Subotičkim simfonijskim orkestrom
Šta se dešava sa saradnjom sa Subotičkim simfonijskim orkestrom nakon što je dobio status ustanove kulture, i da li se već planiraju konkretniji zajednički projekti sa Narodnim pozorištem?
- Status koji je Subotički simfonijski orkestar dobio predstavlja važan korak za kulturni život grada. Naša sreća je što je gradonačelnik Stevan Bakić zaista imao razumevanja i sluha za neophodnost postojanja jednog kvalitetnog orkestra na subotičkoj kulturnoj sceni, jer bez njegove podrške teško da bi se ustoličila ova važna ustanova. To otvara prostor za stabilniju i sadržajniju saradnju i sa Narodnim pozorištem koja već dugo dobro funkcioniše. Nedavno ste imali priliku da vidite i čujete prvi nastup Subotičkog simfonijskog orkestra na Novoj sceni i to je bila odlična prilika da testiramo akustiku i mogućnosti za koncerte ozbiljne muzike. Prostor se pokazao odličnim i sada možemo da razmišljamo i o zajedničkim projektima koji bi povezivali muzički i scenski izraz, a nova zgrada nam daje tehničke uslove da takve ideje realizujemo.
Šta je, po Vašem mišljenju, još potrebno doraditi ili tehnički unaprediti kako bi cela zgrada bila u potpunosti u optimalnoj funkciji?
- Pre svega, reč je o finom podešavanju na primer akustike u pojedinim segmentima, usklađivanju scenske tehnike, dodatnoj optimizaciji radnih tokova između različitih službi. Svaka nova zgrada, posebno ovako kompleksna, traži vreme da svi njeni sistemi počnu da funkcionišu kao jedinstvena celina. Nama je važno da taj proces bude temeljan, jer želimo dugoročnu stabilnost i kvalitet rada.
Kako su se glumci i ansambli prilagodili novim uslovima rada nakon povratka u obnovljeni prostor, s obzirom na to da već mesecima aktivno igraju u njemu?
- Mislim da je prilagođavanje bilo istovremeno i emotivno i profesionalno. Ja sam relativno nov u pozorištu u odnosu na moje kolege od kojih su neki čitav radni vek u ovoj branši i otišli su iz ove zgrade pre skoro devetnaest godina, da bi se u nju konačno vratili. Posle toliko godina rada u prostorima koje smo nekako prilagodili svojim potrebama, povratak na sopstvenu scenu nosi posebnu draž. Glumci su vrlo brzo osetili prednosti prostora, od tehničkih uslova do same scene koja izgleda potpuno drugačije od one koju su imali ranije, pa je bilo potrebno vreme da se stare predstave prilagode ovom prostoru, a nove postignu svoj puni potencijal. Danas već vidimo sigurnost i slobodu u igri koja dolazi upravo iz tog osećaja da pripadamo ovom prostoru.
Koliko je u praksi promenjen proces rada u odnosu na period pre rekonstrukcije, i da li nova scena utiče na način pripreme i izvođenja predstava?
- Promene su značajne. Nova scena otvara drugačije mogućnosti u režiji, scenografiji, dizajnu svetla, pa samim tim utiče i na način razmišljanja o predstavi. Ako ste gledali „Sabirni centar“, mogli ste da primetite koje su mogućnosti scene, videli ste one specijalne podizače scenskih platformi koji su predstavi dali posebnu dinamiku i kvalitet. Proces rada je danas kompleksniji, ali i bogatiji. Videli ste i kako izgleda scenografija „Velike“ i mislim da dobro razumete o čemu govorim. Imamo uslove koji omogućavaju veću kreativnost i umetničku slobodu.
Kako funkcioniše scena „Jadran“ u novim uslovima i kakvu ulogu sada ima u repertoarskoj politici kuće?
- Scena „Jadran“ zadržava svoju ulogu kao prostor koji omogućava nastupe baletskih studija, baletskih škola, amaterskih predstava, muzičkih sastava i ona za sada opstaje kao još jedno mesto u gradu namenjeno susretima sa publikom.
U kojoj meri će tehničke mogućnosti nove zgrade uticati na buduće oblikovanje repertoara, posebno kada su u pitanju zahtevnije produkcije?
- U velikoj meri. Tehnički kapaciteti koje sada imamo omogućavaju realizaciju projekata koji ranije nisu bili mogući ili su bili znatno otežani. To se već vidi i u planiranju repertoara. Imamo vizuelno kompleksnije predstave kao i produkcije koje zahtevaju složeniju scensku mehaniku. Ipak, trudimo se da tehnika bude u službi umetnosti, a ne obrnuto.
Da li postoji plan za intenzivniju institucionalnu saradnju između Narodnog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta, naročito u oblasti drame i baleta?
- Za sada smo, što se baleta tiče, imali značajan nastup ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda. Balet „Ko to tamo peva“ bio je pun, a 9. maja isti ansambl odigraće “Labudovo jezero”. Naravno da je i saradnja sa Srpskim narodnim pozorištem prirodan i važan pravac razvoja. Ona postoji odavno i naše predstave gostuju na sceni SNP-a, a njihove na našoj sceni. Postoji obostrana spremnost da se saradnja dodatno produbi, kako kroz razmenu predstava, tako i kroz moguće zajedničke projekte.
Sandra Iršević