Milorad Vukašinović: Multivektorska spoljna politika Srbije

Svaki boravak Džefrija Saksa u Srbiji izaziva veliku pažnju stručne javnosti. Iz sasvim razumljivih razloga jer je reč o svetski priznatom ekonomisti i svakako najboljem poznavaocu nekadašnjih komunističkih država i privrednih sistema. Tako je bilo i ovih dana kada je ugledni intelektualac bio gost prvog „Horizons forumaˮ čiji je osnivač nekadašnji ministar inostranih poslova Vuk Jeremić.

Posebnu pažnju privukla je Saksova geopolitička analiza aktuelnih događaja i konstatacija da se nalazimo na početku nove ere koju karakteriše „završetak dominacije Zapada i pojava multipolarnog svetaˮ. Džefri Saks je poslednjih godina nastupao kao oštar kritičar zapadne politike i uopšte uloge tzv. vojnoindustrijskog kompleksa.

Naročito interesovanje srpske javnosti privukao je prilikom razgovora sa poznatim novinarom Takerom Karlsonom, u kojem je otvoreno i nedvosmisleno govorio o stvarnim razlozima agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine i interesima američkog vojnoindustrijskog kompleksa u događajima na Kosovu i Metohiji koji se ogledaju u izgradnji vojne baze Bondstil kod Uroševca.

Za vreme  mandata predsednika Regana (1981–1989) sproveden je koncept tzv. neoliberalnih reformi koje su promovisale model opšte privatizacije javne sfere, uključujući i privatizaciju vojnoindustrijskog kompleksa. Kritičari su još tada upozoravali na opasnosti od „privatizacije američkih ratovaˮ, koji su bili u funkciji ostvarivanja ogromnih profita transnacionalnih korporacija. Devedesetih godina 20. veka vojnoindustrijski kompleks se suočio sa velikim problemima, odnosno posle raspada SSSR našao se u traganju za „novim globalnim neprijateljemˮ. Otuda je događaje u bivšoj SFRJ, pa i ratnu 1999. godinu, potrebno tumačiti u kontekstu fenomena „militarizacije američke politikeˮ i posledične izmene tradicionalne predstave o „ratu kao produžetku politike drugim sredstvimaˮ. Umesto toga, pokazalo se da je politika bila u funkciji rata, kao i da je reč o raspoloženju koje obuhvata oba spektra američkog republikansko-demokratskog političkog duopola (izraz prof. dr Srđe Trifkovića, prim. autora).

Propuštena šansa

Ruska invazija 2022. godine verovatno bi bila izbegnuta da se Bajden složio sa Putinovim zahtevom krajem 2021. godine da se okonča proširenje NATO-a na istok. Rat bi verovatno bio okončan i u martu 2022. godine, kada su vlade Ukrajine i Rusije razmenile nacrt mirovnog sporazuma zasnovanog na ukrajinskoj neutralnosti. Iza kulisa, SAD i Velika Britanija su naterale Zelenskog da odbije svaki sporazum sa Putinom i da se bori dalje. U tom trenutku Ukrajina je napustila pregovore.

Kao posebno dramatično sledi Saksovo upozorenje da će „Rusija eskalirati sukob po potrebi, verovatno uključujući i upotrebu nuklearnog oružja, kako bi izbegla vojni poraz i dalje proširenje NATO-a na istokˮ. Ovakva tvrdnja je u suprotnosti sa stavovima mnogih vašingtonskih insajdera koji šire teorije po kojima je nuklearna pretnja blef ruskog rukovodstva. Ono što je zastrašujuće jeste da su Amerikanci takođe bili spremni da upotrebe nuklearno oružje u kubanskoj raketnoj krizi. Uz to, jedan visoki ukrajinski zvaničnik je nedavno pozvao SAD da pokrenu nuklearne napade „čim Rusija i pomisli da izvrši nuklearne udareˮ, što je sigurno recept za Treći svetski rat. Na osnovu svega poznati ekonomista zaključuje „da smo ponovo na ivici nuklearne katastrofeˮ.

Zanimljivo je da je i pre rata u Ukrajini Džefri Saks kritikovao mnoge američke spoljnopolitičke poteze, posebno u odnosu na Evropu. Ovde je pre svega reč o ekonomskim posledicama višegodišnjih američkih sankcija protiv Irana, od kojih najviše štete ima evropska ekonomija. Na zaprepašćenje glavnog medijskog i političkog toka u SAD, Saks je izneo i tvrdnju „da bi iza sabotaže gasovoda Severni tok mogle da stoje Sjedinjene Države i Poljska, te da postoje dokazi da su američki helikopteri, čija je baza u Gdanjsku, kružili iznad oblasti u kojoj se nalazi gasovod u Baltičkom moruˮ. Za Saksa je to još jedan dokaz da „velika igra u Ukrajini izmiče kontroliˮ. Zbog svega toga se poslednjih godina, ne svojom voljom, pridružio mnogim uticajnim insajderima koji su na Zapadu, a posebno u Americi, proglašeni „korisnim Putinovim idiotimaˮ.

Saks je posebno govorio o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini i njegovim geopolitičkim motivima koji ozbiljno ugrožavaju svetsku ekonomiju. Naime, svi smo zbog rata na istoku Evrope pomalo zaboravili na tenzije između Amerike i Kine, a koje su prema Saksu deo velike globalne krize, čiji ceh svi plaćamo.  Suština je u činjenici da je „američki koncept unipolarnog sveta postao neodrživˮ.

Srpski puteljak

Govoreći nedavno o izazovima savremenog sveta, Saks je podvukao specifične okolnosti koje nalažu napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije i ukazao da je ovo prilika za povezivanje Kine i Zapada. Prema njegovim rečima, Srbija je uspela da pronađe ispravan put u vrlo komplikovanim geopolitičkim okolnostima navodeći da je tome najverovatnije doprinela duga i teška istorija naše zemlje.

„Ponosni smo na Srbiju zato što pronalazi ispravan put u vrlo komplikovanom svetu. To uopšte nije lako postići kad se svi deru na tebe i kad viču –  ovo smeš, ovo ne smeš, moraš ovako, sad ste na pogrešnoj strani. Srbija je razumela osnovno – možda zbog svoje duge i kompleksne istorije u prevazilaženju raznih razlika, u povezivanju različitih imperija i kultura, da je istinska uloga Srbije danas upravo povezivanje, istakao je Saks.

U svetu u kojem je spoljna politika sve više u funkciji ekonomije, on je kao poseban uspeh naše zemlje naveo privlačenje kineskih investicija, uprkos sankcijama koje Amerika sprovodi protiv Kine. Zanimljivo je gledište američkog ekonomiste o multipolarnom svetu „u kojem Evropa ne gubi prosperitet već se on deli na globalne aktereˮ. „Hvala Bogu da se završila dominacija Zapada”, primetio je Saks.

Da pokušamo da rezimiramo. Promene koje u globalnoj ekonomiji dobijaju na ubrzanju snalaženje malim ekonomijama čine težim, jer od njih zahtevaju specifične vrste odgovora na više nivoa prilagođavanja. U slučaju Srbije istorijske dileme, nasleđeni problemi i specifičan položaj čine značajnu varijablu koja predstavlja teg na nogama potencijalnog razvoja. Kako bi se dobro pozicionirali u svetskom proizvodnom lancu, neophodno je osloboditi se ekonomskih mitova, vratiti se proverenim razvojnim receptima i pažljivo percipirati sve složenije globalne trendove. Srbija je „od iluzije i vere u osvajanje harmoničnog svetskog poretkaˮ do potpune propasti naučila da selektivni državni intervencionizam i „trka nadoleˮ ne daju adekvatne rezultate, a da mitovi o korelaciji životnog standarda i članstva u nekoj nadnacionalnoj organizaciji i slobodnoj trgovini kao univerzalnom „leku koji doprinosi razvojuˮ ne rešavaju suštinske probleme jednog društva. Mala otvorena privreda kakva je Srbija mora da diverzifikuje svoj rast i subvencijama podstakne samo one oblasti koje su izvozno orijentisane i daju visok nivo pozitivnih eksternalija kako bi u oštroj međunarodnoj konkurenciji imala čemu da se nada (Ivan Ristić, Multivektorska spoljna politika postepeno daje rezultate u ekonomiji).

Konačno, na strogo političkom planu, Srbija je pokazala izuzetnu sposobnost da valorizuje svoj geografski položaj u četvorouglu ključnih aktera: SAD, Rusija, Kina i Evropska unija. Ovo tim pre što je odnos pomenutih sila prema teritorijalnom integritetu Srbije (Kosovo i Metohija) veoma različit. Otuda je u ovom trenutku za Srbiju veoma važno da sačuva postojeći status kvo u odnosima sa Zapadom, kao i da putem ekonomske saradnje zainteresuje zapadne kompanije za ovaj region u kojem su dobrodošle kineske investicije u nove tehnologije. Upravo o tome je na veoma efektan način istupao Džefri Saks na panelu pod naslovom Zelena revolucija. Osnaživanje sutrašnjice na kojem je govorio o izazovu globalnog zagrevanja i velikim prednostima Kine u ovom domenu.