„Pad nadstrešnice maestralno iskorišćen kao neposredni povod za izazivanje haosa“ POLITIKOLOG UROŠ NIKOLIĆ O POLITIČKOJ KRIZI U SRBIJI: Geslo „da budemo normalno društvo“ nije nikakva politika

Sve što se dešavalo nakon pada nadstrešnice, koja je od strane onih prema Srbiji nedobronamernih vladara iz senke i upravljača krizama, maestralno iskorišćena kao neposredni povod za izazivanje haosa na talasu opravdanih narodnih zahteva za odgovornost nadležnih povodom te tragedije, bilo je demonstracija najgoreg anarholiberalizma, mešavina otporašenja s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, SKOJevštine, šezdesetosmašenja, korčulansko-frankfurtske škole, neviđenog besmisla, haosa i antipolitike, koja je zapravo lažna antipolitika, jer reč je o par ekselans politici koja se kao antipolitika predstavlja, kako većina građana ne bi shvatila kakva je suštinski to politika u pitanju. Zahtevi da institucije rade svoj posao, borba protiv korupcije, za pravdu, normalno društvo, meritokratiju - sve su to opšta mesta i zahtevi koji su prihvatljivi i poželjni većini građana, koji žele (bar se nadamo) uređenu državu i društvo. 

Svaki lekar će uopšteno reći da želi da izleči svog pacijenta, ali se razlikuju načini na koji misle da to izvedu. U jednoj susednoj zemlji, pre nešto manje od pola godine, nakon takođe gotovo dvogodišnje političke krize, vlast je promenjena uz pomoć insajdera bivše vlasti iz srednjeg ešalona, na talasu ovakvih zahteva, naoko politički neutralnih i dezideologizovanih, što se pokazuje i tek će se pokazati u toj državi da sve to i nije bilo baš tako i da se ideološki i (geo)politički dugovi moraju vratiti svojim spoljnim mentorima. U Srbiji ta antipolitika poprima daleko zlokobnije razmere, s obzirom na to da su u zemlji koju smo naveli kao primer, barem politička kultura i međusobni odnosi između građana koji različito misle, daleko tolerantniji, dok kod nas vođe opozicije i univerzitetski profesori prizivaju neku novu 1945. i plivanje Dunavom ideoloških neprijatelja. Reč antipolitika ovde navodimo kao uslovni pojam, jer je sve to politika, iako se takvom ne predstavlja. Ne postoji veća obmana nego kada imate političke aktere i liste koje se izdaju za apolitične, politički i ideološki neutralne, da se samo zalažu da institucije rade svoj posao. Građani koji ovo podržavaju, ako misle da se time ne bave politikom, politika će se svakako pozabaviti njima. Možemo slobodno ispred reči politika dodati i geo. 

Glumci, sportisti, poznate ličnosti i ugledne u svojim profesijama, mogu izazvati poštovanje za uspehe koje su postigli u svojim oblastima, ali mnogi od njih ne mogu biti merodavni za tumačenje društvenih, političkih, geostrateških, ekonomskih procesa, jer nemaju adekvatno znanje o državi, upravljanju, međunarodnim odnosima, te bi davanje prevelikog značaja njihovom mišljenju o političkim dešavanjima bilo, kao kada bismo mi, za njihove oblasti neznaveni, njih učili kako da prebace loptu preko mreže, daju koš, odglume neku ulogu i sl. Ali, upravo se javne ličnosti koriste kao preppoznatljiva lica koja mobilišu masu, pa iako oskudnog obrazovanja i poznavanja procesa, mogu biti zgodni za privlačenje  većeg broja građana za podršku određenoj opciji. Borba protiv korupcije, da institucije rade svoj posao (iako bi kolovođe protesta pod tim geslom da institucije rade svoj posao odavno odgovarale za to što rade i prvima im ne bi odgovaralo da se to geslo nad njima primenjuje) da budemo normalno društvo, šta god to značilo, nije nikakva politika, već gomila ideološki neutralnih poruka, koje služe da privuku što veći broj glasača, koji nikada ne bi glasali opciju koja ovo navodno propagira, kada bi zaista znali kakvu ideologiju i politiku opskurne, polutajnovite organizacije vode.
 

Politika je odnos prema teritorijalnom integritetu zemlje i svetoj srpskoj zemlji Kosmetu, odnos prema Republici Srpskoj, vojnoj neutralnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, srpskom nacionalnom pitanju u regionu, vrednosno-ideološkim stavovima unutar našeg društva (levoliberalizam, konzervativizam, srednji put). Politika je odnos prema antisrpskoj histeriji u regionu i kako odgovoriti na to, odnos prema sahrani Ratka Mladića i da li su borci u Odbrambeno-otadžbinskim ratovima 1991-2001 za nas zločinci ili heroji, da li smo genocidan narod ili nismo, odnos prema istoriji i genocidu nad našim narodom, odnos prema Časnom pojasu (setimo se gnusnih uvreda vernicima upućenih od strane nekih opozicionih predvodnika) kakvu spoljnu politiku vodimo i kakve odnose imamo sa kojim velikim i regionalnim silama, kakav ekonomski model želimo da imamo, kakav kulturni model želimo da imamo - srpsko stanovište ili globalizam npr. Da se razumemo - borba protiv korupcije, za poštovanje zakona, pravedno društvo, zaštitu životne sredine - sve su to životno važna pitanja, ali podrazumevajuća, kao kada biste rekli da saobraćajac treba da se zalaže za regulisanje saobraćaja. Ono što pravi razliku između različitih takmaca jeste ideologija i politički program. Svako ko kaže da ideologija sada nije bitna nego odnos prema nekoj ličnosti, ko krije ideologiju kao zmija noge, ko kaže ,,samo da ovog srušimo, pa makar i sa crnim đavolom’’ svesno ili nesvesno sprovodi operaciju Pokoravanje Srbije, koja je još zlokobnijeg formata od petooktobarskog. Tajne liste, konspirativnost na kojoj bi pozavidelo i sedam sekretara SKOJ-a ne mogu sakriti suštinu. 

Studentska lista se nije čak potrudila ni za kratkotrajnu obmanu poput DOS-a, da makar dok su izbori iskoristi i nacionalnu struju, pa je posle odbaci, već se ništa ne prepušta slučaju i nacionalne, desne kandidate su ,,vetingovali’’. Profesori Milo Lompar, Dejan Mirović i ostali, vetingovani su i eliminisani sa famozne studentske liste. Sa Lomparom i Mirovićem se možemo politički slagati ili ne, ali se mora priznati da imaju neku ideologiju, političke stavove i da nisu kriminalci - a veting je termin koji se obično koristi za čišćenje policijskih i tužilačkih struktura od kriminalnih upliva. Studentska lista ovim faktički poručuje da ko nije anarholiberal, građanista, drugosrbijanac, pa makar bio i prava opozicija, on je nepoželjan, jer je pripadnost srpskoj nacionalnoj ideji jednaka kriminalu. Takođe zagovaraju i lustraciju nakon izbora, a tada bi verovatno vetingovali sve koji se ne slažu sa njima. Ikonografija prilikom protesta, pa i prilikom predaje liste, kao i sastav predate liste govore više od bilo čega. Nosilac liste, bar do 2011. godine se nacionalno izjašnjavao kao Crnogorac, što za nekog iz Vrbasa i tog dela Vojvodine, politički dosta govori o čoveku. Svako ima pravo da se izjašnjava kako god želi i kandiduje, ali  građani takođe imaju pravo da znaju sve bitno o nosiocima liste - da (li) su iz partizanskih komunističkih porodica, da (li) su se krstili u poznim godinama, da (li) su makar sve do 2022. godine glasali za SNS itd. Sve su to bitna pitanja, jer govore o tome iz kakvog porodičnog i ideološko-političkog miljea dolaze nosioci lista, te nije ni čudo što na njima nema mesta za vetirane zagovornike srpske nacionalne ideje. Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović izjavio je da su kadrovi i infrastruktura Demokratske stranke, uz pomoć drugih prozapadno orijentisanih organizacija, preuzeli kontrolu nad takozvanom studentskom listom, tvrdeći da su na taj način sa nje eliminisani profesor Milo Lompar i drugi nacionalno orijentisani kandidati. Naveo je kao bitne osobe u ovom procesu Bojana Pajtića, Dušana Petrovića i nemački uticaj. No, nije samo pitanje nečije namere da se neko vetinguje, nego i mogućnosti sprovođenja.
 

Postavlja se pitanje ko je taj (ne)formalni centar moći koji je uveo konspiraciju, plenumašenje kao metod, koji je liste držao u tajnosti, da bi na kraju vetingovao nacionalno opredeljene ljude, da bi lista bila misterija do zadnjeg trenutka, da to uspe da spprovede i realizuje bez većih otpora u tom taboru, a da ujedno i prevari ogroman broj građana Srbije, koji su nacionalno opredeljeni, a glasaće za jednu anarholevoliberalnu, građanističku, suštinski drugosrbijansku opciju, misleći da time čini dobro svojoj državi inarodu. Od početka je jasno da je to strani obaveštajni faktor, koji sprovodi Operaciju Pokoravanje Srbije, pri čemu mu asistira regionalni podizvođač subverzivnih radova prema Srbiji u vidu jedne nama susedne zemlje. Pokazalo se prethodnih dana da je studentska veting lista prevara čista. Srpski narod je pokazao prilikom Spasovdanske litije, dočekivanja Časnog pojasa Presvete Bogorodice, sahrane generala Mladića, da i pored višedecenijskog atakovanja na njegovu svest, nije nacionalno odumro. Sada treba da pokaže zrelost, da ne upada treći put u zamke podvale istog zlog duha - kao što je upao u vreme KPJ, Otpora, a sada se to pokušava preko veting liste. Izbor je lak, samo treba sabrati dva plus dva i uključiti mozak i čulo naiconalnog instinkta.

Piše: Uroš Nikolić, politikolog