REZON: Kako nepravedno pravosuđe učiniti pravednim?

Piše: Milorad Bojović

Neka živi pravda pa makar propao svet, i ja sa njim! To je maksima koja je nepoznata i strana ogromnom broju sudija i tužilaca u Srbiji. Počelo je devedesetih, kad su želeli da se dodvore gazda Slobi. I zarade sa strane. Još jače je nastavljeno posle 5. oktobra. U istoj koruptivnoj igri našli su se i oni koji su služili Miloševiću i oni koji su bili protiv njega. Povezivao ih je isti cilj - da usklade nivo materijalne koristi i stepen uživanja sa sujetom kojoj su robovali. 

Da ne bude da iznosim optužbe bez dokaza. Jesu li našli i osudili ubicu Dade Vujasinović? Ni prstom mrdnuli. Ubice Milana Pantića? Ni makac! Što bi rekao Tirke, rezultat - jedna nađena žaba, ni pod batinama ništa nije priznala. A ubice porodice Smiljanić i Futogu? Je li ubistvo Ćuruvije zaista do kraja rasvetljeno? Bože sačuvaj! Jesu li rasvetili privatizacionu pljačku? Ne! Podržavali su je. Jesu li razotkrili likvidaciju gardista? Ili kojim slučajem političku pozadinu atentata za Đinđića? Ništa od toga. Odgovor je krajnje jednostavan - to nije odgovaralo onima koji su tranziciju tumačili kao priliku za lično bogaćenje, i koji su se preko Đinđićeve pogibije domogli vlasti i privilegija. 

I vlast i opozicija tvrde da pravosuđe ne radi kako treba. Ali, svako iz svojih razloga. Opozicija je, dokazano je, dok je bila vlast pravosuđe potčinjavala sebi, a aktuelna vlast je sudije pretvorila u bogove, donoseći set zakona, kojim je pravosuđe učinila nezavisnim od  naroda i bilo kakve odgovornosti. Sudije su krajnje demokratičnu odluku o ukidanju kontrolne uloge parlamenta protumačile kao indulgenciju za sve vrste greha i poroka. Kao befel za nezakonit rad. Kao apriornu aboliciju za krivdu. 

A grešili su mnogo. Sudili krivo. Naročito ako je žrtva običan čovek. Nijednom nisu propustili priliku da se ogreše o njega. Da njegov lični poraz i žrtvu učine još poraznijim. A za sebe traže samo olakšavajuće okolnosti. Da im se niko ne meša u posao. Da se onemogući narod u čije ime sude da ima bilo kakvu kontrolu nad njima. Da se narodni poslanici, kao legitimni predstavnici naroda, onemoguće da izglasaju nove zakone, koji bi sudije odmetnike, vratio u okrilje prava i pravde. 

Pitam sve sudije, koje za sebe traže oreol nedodirljivih i bezgrešnih koje olakšavajuće okolnosti je imao Jovan Janićijević, koji je gnusno i mučki ubijen iz odvratnog koristoljublja, a čijem ste ubici kaznu sa doživotne smanjili na 20 godina zatvora? Šta je zgrešio? Čime je oštetio okrivljenog? Je li mu otežavajuća okolnost to što je kod sebe imao veću svotu novca? Ili je njegov greh bilo to što nije imao neprijatelje? Što je bio mirah, tih, i smeran čovek? Što se nikad ni sa kim nije posvađao? Što je poznavao na stotine ljudi, i koji su o njemu imali samo reči hvale? 

Na osnovu čega ste primenili institut olakašavajućih okolnosti na ubicu? Na osnovu toga što je Janićijeviću zadao 11 ubodnih i 26 reznih rana? Ili ste mu kao olakšavajući okolnost uzeli to što je sa 46.000 evra, zbog kojih je iskaspio Janićijevića, pobegao u inostranstvo? Možda to što nije želeo da se pokaje, i što nije priznavao zločin? Je li mu olakšavajuća okolnost to što ga je mrtvog  ostavio da leži u blatu? 

Da vas pitam, zar ubistvo na podmukao, svirep način, iz koristoljublja dopušta olakšavajuće okolnosti? Zar nije najveća otežavajuća okolnost uzeti nečiji život zbog novca? Svojom odlukom ste ubici dali za pravo. Potvrdili ste da je to prihvatljiv čin. Na osnovu čega ste zaključili da je Janićijevićev život vredan samo 20 godina bednika koji ga ja ubio? Kojim ste to kantarom izmerili? Kad se onih 46.000 evra podeli sa 20 godina, ispadne da ste izračunali da jedan mesec Janićijevićevog života po vama vredi 22.425 dinara, odnosno 737 dinara dnevno. Ta bedna računica je mera vaše etike. Kad neko ne plati prekršajnu kaznu, vi to preračunavate u zatvorske dane. Dan cenite 1.000 dinara. Skuplja je kazna za nevezan pojas, od jednog čestitog života! 

Vi niste zaštitili vrlinu. Nagradili ste zlo. Afirmisali ste nitkovluk. Ako vas nisu učili na fakultetu, trebalo je da čitate filozofiju. Nema olakšavajućih okolnosti kad se ne ubije iz preke nužde, ili iz pravednih, ili uzvišenih motiva. Da spaseš decu i nejač od nasilnika i ubica. Da sprečiš veće zlo. Hoćete li sutra Kostu Kecmanovića i Uroša Blažića osloboditi krivice, jer pre ubistva 17 ljudi, nisu imali nikakav sukob sa zakonom?

Božić je vreme praštanja. Umesto oprosta, za sve koji su na bilo način pokazali da im intelektualno i ljudsko poštenje i interes zajednice nisu ispred ličnih motiva, tražim prezrenje. Sve zakone koji su doneti pod pritiskom Zapada, u cilju razaranja društva, treba izmeniti. Vratiti najstrože kazne. I vratiti sistem kočnica i ravnoteža između sudske i ostale dve grane vlasti, na način na koji funkcioniše u svim zemljama razvijenog Zapada. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću