РЕЗОН: Како неправедно правосуђе учинити праведним?
Питам све судије, које за себе траже ореол недодорљивих и безгрешних које олакшавајуће околности је имао Јован Јанићијевић, који је гнусно и мучки убијен из одвратног користољубља, а чијем сте убици казну са доживотне смањили на 20 година затвора? Шта је згрешио?
Пише: Милорад Бојовић
Нека живи правда па макар пропао свет, и ја са њим! То је максима која је непозната и страна огромном броју судија и тужилаца у Србији. Почело је деведесетих, кад су желели да се додворе газда Слоби. И зараде са стране. Још јаче је настављено после 5. октобра. У истој коруптивној игри нашли су се и они који су служили Милошевићу и они који су били против њега. Повезивао их је исти циљ - да ускладе ниво материјалне користи и степен уживања са сујетом којој су робовали.
Да не буде да износим оптужбе без доказа. Јесу ли нашли и осудили убицу Даде Вујасиновић? Ни прстом мрднули. Убице Милана Пантића? Ни макац! Што би рекао Тирке, резултат - једна нађена жаба, ни под батинама ништа није признала. А убице породице Смиљанић и Футогу? Је ли убиство Ћурувије заиста до краја расветљено? Боже сачувај! Јесу ли расветили приватизациону пљачку? Не! Подржавали су је. Јесу ли разоткрили ликвидацију гардиста? Или којим случајем политичку позадину атентата за Ђинђића? Ништа од тога. Одговор је крајње једноставан - то није одговарало онима који су транзицију тумачили као прилику за лично богаћење, и који су се преко Ђинђићеве погибије домогли власти и привилегија.
И власт и опозиција тврде да правосуђе не ради како треба. Али, свако из својих разлога. Опозиција је, доказано је, док је била власт правосуђе потчињавала себи, а актуелна власт је судије претворила у богове, доносећи сет закона, којим је правосуђе учинила независним од народа и било какве одговорности. Судије су крајње демократичну одлуку о укидању контролне улоге парламента протумачиле као индулгенцију за све врсте греха и порока. Као бефел за незаконит рад. Као априорну аболицију за кривду.
Све законе који су донети под притиском Запада, у циљу разарања друштва, треба изменити. Вратити најстроже казне. И вратити систем кочница и равнотежа између судске и остале две гране власти, на начин на који функционише у свим земљама развијеног Запада
А грешили су много. Судили криво. Нарочито ако је жртва обичан човек. Ниједном нису пропустили прилику да се огреше о њега. Да његов лични пораз и жртву учине још поразнијим. А за себе траже само олакшавајуће околности. Да им се нико не меша у посао. Да се онемогући народ у чије име суде да има било какву контролу над њима. Да се народни посланици, као легитимни представници народа, онемогуће да изгласају нове законе, који би судије одметнике, вратио у окриље права и правде.
Питам све судије, које за себе траже ореол недодирљивих и безгрешних које олакшавајуће околности је имао Јован Јанићијевић, који је гнусно и мучки убијен из одвратног користољубља, а чијем сте убици казну са доживотне смањили на 20 година затвора? Шта је згрешио? Чиме је оштетио окривљеног? Је ли му отежавајућа околност то што је код себе имао већу своту новца? Или је његов грех било то што није имао непријатеље? Што је био мирах, тих, и смеран човек? Што се никад ни са ким није посвађао? Што је познавао на стотине људи, и који су о њему имали само речи хвале?
На основу чега сте применили институт олакашавајућих околности на убицу? На основу тога што је Јанићијевићу задао 11 убодних и 26 резних рана? Или сте му као олакшавајући околност узели то што је са 46.000 евра, због којих је искаспио Јанићијевића, побегао у иностранство? Можда то што није желео да се покаје, и што није признавао злочин? Је ли му олакшавајућа околност то што га је мртвог оставио да лежи у блату?
Да вас питам, зар убиство на подмукао, свиреп начин, из користољубља допушта олакшавајуће околности? Зар није највећа отежавајућа околност узети нечији живот због новца? Својом одлуком сте убици дали за право. Потврдили сте да је то прихватљив чин. На основу чега сте закључили да је Јанићијевићев живот вредан само 20 година бедника који га ја убио? Којим сте то кантаром измерили? Кад се оних 46.000 евра подели са 20 година, испадне да сте израчунали да један месец Јанићијевићевог живота по вама вреди 22.425 динара, односно 737 динара дневно. Та бедна рачуница је мера ваше етике. Кад неко не плати прекршајну казну, ви то прерачунавате у затворске дане. Дан цените 1.000 динара. Скупља је казна за невезан појас, од једног честитог живота!
Ви нисте заштитили врлину. Наградили сте зло. Афирмисали сте нитковлук. Ако вас нису учили на факултету, требало је да читате филозофију. Нема олакшавајућих околности кад се не убије из преке нужде, или из праведних, или узвишених мотива. Да спасеш децу и нејач од насилника и убица. Да спречиш веће зло. Хоћете ли сутра Косту Кецмановића и Уроша Блажића ослободити кривице, јер пре убиства 17 људи, нису имали никакав сукоб са законом?
Божић је време праштања. Уместо опроста, за све који су на било начин показали да им интелектуално и људско поштење и интерес заједнице нису испред личних мотива, тражим презрење. Све законе који су донети под притиском Запада, у циљу разарања друштва, треба изменити. Вратити најстроже казне. И вратити систем кочница и равнотежа између судске и остале две гране власти, на начин на који функционише у свим земљама развијеног Запада.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу