REZON: Logor u glavi

Piše: Milorad Bojović

Moguće je da Toni Cetinski ne zna da su u Krapini pronađeni ostaci neandertalca. Ali, njegova neinteligentna odluka i izjava da koncert u novosadskom Spensu otkazuje zato što je tamo bio koncentracioni logor, svedoči da geni krapinskog čoveka nisu u potpunosti izumrli. Ne postoji nijedan razumu prihvatljiv način da se objasni njegov postupak. Ne postoji živ čovek u Novom Sadu, koji ima više od 50 godina koji ne zna da je tamo bio prihvatni centar za izbeglice iz Hrvatske. Prevashodno Srbe. Ako nije znao koga da pita, mogao je nekog u svom timu da zamoli da pretraži novinske arhive. I tamo bi video da je svaka reč koju su mu branitelji rekli apsolutna laž. 

Ali, pošto smo utvrdili da inteligencija krapinskih ljudi i dalje ima snažan uticaj, ne čudim se Cetinskom, koji je tri puta s ovacijama oduševljenja dočekivan u velikoj sali Spensa. Čudim se novosadskoj opoziciji i studentima. Ni reč u odbranu svog grada u kom se nije desilo to što tvrde Cetinski i hrvatski nacionalisti koji sebe zovu braniteljima. Ni reč odbrane grada u kom 26 nacija živi u slozi, poštovanju i uvažavanju. I umesto da oštro osude izmišljotinu branitelja i Cetinskog, odabrali su ćutnju. 

Većina aktivnih opozicionara bila je živi svedok da je Spens bio pribežište za stradalnike. Za ljude koji su proterani sa svojih ognjišta. Viđali su kolone traktora. Viđali su žene, decu i starce, koji su u Novi Sad pobegli da ih prigrli i zaštiti. I Novi Sad je to učinio. Ogroman broj izbeglica ovde je pronašao svoj novi zavičaj. Svoju novu kuću. Studenti su mladi i nisu svedoci tog vremena. Ali, kažu da su najobrazovaniji deo nacije. To znači da znaju gde se nalazi arhivska građa i kako se pretražuje. Lepo su mogli da odu do Matice srpske, protiv koje su protestovali, i tamo pronađu materijalne dokaze i istinu o Spensu. 

Pošto smo utvrdili da inteligencija krapinskih ljudi i dalje ima snažan uticaj, ne čudim se Cetinskom, koji je tri puta s ovacijama oduševljenja dočekivan u velikoj sali Spensa. Čudim se novosadskoj opoziciji i studentima. Ni reč u odbranu svog grada u kom se nije desilo to što tvrde Cetinski i hrvatski nacionalisti koji sebe zovu braniteljima

Dobornamerni ljudi pokušaće da ih opravdaju. Reći će da su smatrali da je potpuno nevažno šta u Novom Sadu govori jedan estradni pevač. I biće u krivu. Istoriju sveta pišu Gugl i veštačka inteligencija. Nije Cetinski odabran slučajno. On je bio megafon zvanične hrvatske propagande. Upotrebljen je da se kroz kontekst ocrnjivanja sporednim kolosekom dodatno zatruju odnosi između Hrvatske i Srbije. Kad se politička dezinformacija plasira kroz kulturu, sport, ili nauku, stvarnost lakše dobija značenje koje ne poseduje. On je regionalno poznat i uticajan pevač. Njegove reči objavili su mnogi mediji na Balkanu. Vremenom bi dezinformacije koje je posejao postale relevantan podatak u internet pretragama. I Novi Sad, grad mučenik, grad stradalnik, grad spasilac, bio bi zabeležen kao grad mučitelj. Zato je važno što je gradonačelnik Mićin reagovao i činjenično demantovao tvrdnje Cetinskog. Važno je što su mediji objavili njegovu reakciju, da algoritme Gugla nahrane istinom. 

Neobičan je taj odnos studenata i opozicije prema svom gradu i svom narodu. Može se, kako bi rekao Mil biti i patriota i osoba kultivisane demokratske inteligencije. Ako saopštavaš istinu o sebi, to nije paganska osionost. Ako štitiš istinu, ne činiš neandertalski vandalizam. Naprotiv. Grešiš kada o tome ćutiš. 

To ne znači da se treba ugledati na Hrvate, koji nastoje da negativne činjenice pretvore u pozitivan podvig. Proterali su na stotine hiljada Srba i neprestano govore da je to herojski, otadžbinski uspeh. Progon žena i dece hvale kao junačko delo. 

Svi koji danas ignorišu očigledne laži osuđivali su izgradnju mosta kod Šodroša. Smetalo im je obeležavanje 200 godina od osnivanja Matice srpske. Sa zgražavanjem su bili protiv srpskih trobojki na Limanu. Bunili su se protiv obeležava 200 godina od rođenja Svetozara Miletića. Najoštrije se protive izgradnji prvoslavne crkve na Limanu i uređenju pravoslavne kapele na Petrovaradinskoj tvrđavi. Oluju i Bljesak nikad nisu doživljavali kao zločinačke akcije, niti obeležavali stradanje srpske nejači. Niti su im smetale oslobađajuće presude protiv albanskih, bosanskih i hrvatskih zločinaca. NATO bombardovanje Srbije i ubijanje civila 1999. godine velika većina naprečac ćutljivih levih liberala smatra milosrdnim činom. 

Je li među Srbima bilo budala, idiota, imbecila koji se u ljude ne mogu ubrojati? Da. I njih se odriče svako ko drži do ljudskosti. Ali, ćutke prihvatiti bestijalnost da je Spens bio logor, to je neodgovoran i nepošten odnos prema budućim generacijama. Odlučno treba odbiti svaku mogućnost da im se na leđa navali balast opskurnih laži. Od Novosađana se ne traži da od vrline prave profesiju. Traži se samo da ne dozvole da mračne utvare laži nadvladaju svetlost istine. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću