РЕЗОН: Логор у глави

Пише: Милорад Бојовић

Могуће је да Тони Цетински не зна да су у Крапини пронађени остаци неандерталца. Али, његова неинтелигентна одлука и изјава да концерт у новосадском Спенсу отказује зато што је тамо био концентрациони логор, сведочи да гени крапинског човека нису у потпуности изумрли. Не постоји ниједан разуму прихватљив начин да се објасни његов поступак. Не постоји жив човек у Новом Саду, који има више од 50 година који не зна да је тамо био прихватни центар за избеглице из Хрватске. Превасходно Србе. Ако није знао кога да пита, могао је неког у свом тиму да замоли да претражи новинске архиве. И тамо би видео да је свака реч коју су му бранитељи рекли апсолутна лаж. 

Али, пошто смо утврдили да интелигенција крапинских људи и даље има снажан утицај, не чудим се Цетинском, који је три пута с овацијама одушевљења дочекиван у великој сали Спенса. Чудим се новосадској опозицији и студентима. Ни реч у одбрану свог града у ком се није десило то што тврде Цетински и хрватски националисти који себе зову бранитељима. Ни реч одбране града у ком 26 нација живи у слози, поштовању и уважавању. И уместо да оштро осуде измишљотину бранитеља и Цетинског, одабрали су ћутњу. 

Већина активних опозиционара била је живи сведок да је Спенс био прибежиште за страдалнике. За људе који су протерани са својих огњишта. Виђали су колоне трактора. Виђали су жене, децу и старце, који су у Нови Сад побегли да их пригрли и заштити. И Нови Сад је то учинио. Огроман број избеглица овде је пронашао свој нови завичај. Своју нову кућу. Студенти су млади и нису сведоци тог времена. Али, кажу да су најобразованији део нације. То значи да знају где се налази архивска грађа и како се претражује. Лепо су могли да оду до Матице српске, против које су протестовали, и тамо пронађу материјалне доказе и истину о Спенсу. 

Пошто смо утврдили да интелигенција крапинских људи и даље има снажан утицај, не чудим се Цетинском, који је три пута с овацијама одушевљења дочекиван у великој сали Спенса. Чудим се новосадској опозицији и студентима. Ни реч у одбрану свог града у ком се није десило то што тврде Цетински и хрватски националисти који себе зову бранитељима

Доборнамерни људи покушаће да их оправдају. Рећи ће да су сматрали да је потпуно неважно шта у Новом Саду говори један естрадни певач. И биће у криву. Историју света пишу Гугл и вештачка интелигенција. Није Цетински одабран случајно. Он је био мегафон званичне хрватске пропаганде. Употребљен је да се кроз контекст оцрњивања споредним колосеком додатно затрују односи између Хрватске и Србије. Кад се политичка дезинформација пласира кроз културу, спорт, или науку, стварност лакше добија значење које не поседује. Он је регионално познат и утицајан певач. Његове речи објавили су многи медији на Балкану. Временом би дезинформације које је посејао постале релевантан податак у интернет претрагама. И Нови Сад, град мученик, град страдалник, град спасилац, био би забележен као град мучитељ. Зато је важно што је градоначелник Мићин реаговао и чињенично демантовао тврдње Цетинског. Важно је што су медији објавили његову реакцију, да алгоритме Гугла нахране истином. 

Необичан је тај однос студената и опозиције према свом граду и свом народу. Може се, како би рекао Мил бити и патриота и особа култивисане демократске интелигенције. Ако саопштаваш истину о себи, то није паганска осионост. Ако штитиш истину, не чиниш неандерталски вандализам. Напротив. Грешиш када о томе ћутиш. 

То не значи да се треба угледати на Хрвате, који настоје да негативне чињенице претворе у позитиван подвиг. Протерали су на стотине хиљада Срба и непрестано говоре да је то херојски, отаџбински успех. Прогон жена и деце хвале као јуначко дело. 

Сви који данас игноришу очигледне лажи осуђивали су изградњу моста код Шодроша. Сметало им је обележавање 200 година од оснивања Матице српске. Са згражавањем су били против српских тробојки на Лиману. Бунили су се против обележава 200 година од рођења Светозара Милетића. Најоштрије се противе изградњи првославне цркве на Лиману и уређењу православне капеле на Петроварадинској тврђави. Олују и Бљесак никад нису доживљавали као злочиначке акције, нити обележавали страдање српске нејачи. Нити су им сметале ослобађајуће пресуде против албанских, босанских и хрватских злочинаца. НАТО бомбардовање Србије и убијање цивила 1999. године велика већина напречац ћутљивих левих либерала сматра милосрдним чином. 

Је ли међу Србима било будала, идиота, имбецила који се у људе не могу убројати? Да. И њих се одриче свако ко држи до људскости. Али, ћутке прихватити бестијалност да је Спенс био логор, то је неодговоран и непоштен однос према будућим генерацијама. Одлучно треба одбити сваку могућност да им се на леђа навали баласт опскурних лажи. Од Новосађана се не тражи да од врлине праве професију. Тражи се само да не дозволе да мрачне утваре лажи надвладају светлост истине. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу