REZON: Peti oktobar je bio i ostao velika prevara

Piše: Milorad Bojović

Paralelno s rasturanjem Jugoslavije i deindustrijalizacijom republika članica, sprovođen je projekat defragmentacije svesti stanovništva. Eksperiment su, kao i uvek, najbolje prihvatili Srbi. Uradili su i više nego što je traženo od njih. Reprogram je toliko dobro izveden da danas svi Srbi veruju da je Milošević bio zadrti i ogorčeni neprijatelj Zapada, a da se DOS grčevito borio za spas naroda. 

Sve što je medijski plasirano o Miloševiću i DOS-u, sve je to jedna velika obmana. Gigantska manipulacija. Kolosalna laž. Niti je Milošević bio diktator, po sopstvenom ćefu, niti su oni bili borci za demokratiju iz istinskih pobuda. Pretvaranje Srba u troglodite 20 veka bio je zajednički poduhvat. Milošević je vodio ratove, u kojima je gubio srpske teritorije, srpske kuće i srpske živote. Oni su za to vreme sa strancima dogovarali kako da, kad Milošević završi svoj gubitnički posao u ratu, dovrše razaranje Srbije u miru. 

Bez rata, ne bi bio moguć 5. oktobar. Ne bi bila izvodljiva takozvana "demokratska" tranzicija i privatizacija. Ne bi bilo moguće da se za pet godina uništi sve što je stvarano 50 godina. Bez Miloševića nema DOS-a. Bez njegovih gubitničkih sukoba, sankcija, gladi i bede, svi bi ih prezreli zbog njihovog ogoljenog dodvoravanja Zapadu. Bez DOS-a, Milošević nije mogao svoje besmislene ratove da prikazuje kao patriotizam, logičan i prihvatljiv narodu. Rezultat njegovog patriotizma je krajnje poguban. Srbi su proterani sa svih teritorija gde su živeli vekovima. U svetu su proglašeni za najveće zločince posle fašista. Kosovo je oduzeto od Srbije i stavljeno pod međunarodni protektorat. Sankcije nisu uvedene da se skrati Miloševićeva vladavina, nego da se kompletna privreda sroza i uništi, kako bi mogla da bude ugašena posle "demokratskih" promena. 

Kad je razorio Srbiju uzduž i popreko, Milošević je učinio ono što niko normalan ne bi uradio - raspisao je prevremene izbore, i tako omogućio da se izvede 5. oktobar. Milošević nije bio politčki nepismen. I nije bio neiteligentan. I nije moguće da u Americi nije naučio ništa o američkim planovima za sprovođenje obojenih revolucija. Morao je da zna za Čile i Filipine. Morao je znati da su i Markos i Pinoče, prvo dovedeni, pa onda rušeni s vlasti. Morao je znati da su Amerikanci stvorili njihovu opoziciju, da bi mogli da ih pretvore u diktatore i neprijatelje naroda. Morao je znati da su pali tako što su prihvatili prevremene izbore, posle kojih su usledili prevarti. Markos je proglasio pobedu nad opozicionom kandidatkinjom Korason Akino, ali je opozicija tvrdila da su izbori pokradeni. To je izazvalo gnev građana, i masovni izlazak na ulice. Morao je znati da je referendum, na kom će Pinoče izgubiti vlast, održan 5. oktobra.  

Srbi ne zarađuju za svoju zemlju, nego za strane kompanije. Svaki dinar kamate koju plate sliva se u džep stranaca. Svaka provizija na njihove plate, ide u džep stranaca. To su rezultati 5. oktobra. I zato, Srbi pamet u glavu. Sva obećanja o boljem životu zasnovana su na ambiciji krupnog kapitala da dođe do onih resursa, koje nisu prigrabili za vreme DOS-a

I sad, ako je Milošević sve to morao znati, zašto je učinio sve da mu se ponovi isto? Samo je jedan odgovor racionalan i moguć - on je bio igrač u složenoj geopolitičkoj igri preuzimanja svih resursa na teritoriji bivše Jugoslavije, i Srbije. I, naravno, pretvaranja svih Jugoslovena u kupce zapadnih roba i usluga. 

Kad je DOS-a došao na vlast, na sličan način, kao na Filipinima, završili su Miloševićev posao. Ugasili su SR Jugoslaviju. Zatim, su omogućili Crnoj Gori da se osamostali i ugasili Državnu Zajednicu Srbije i Crne Gore. Time su širom otvorili vrata za proglašavanje nezavisnosti Kosova. Paralelno s tim, kompletnu privredu, koja je uspela da preživi čak i sankcije i Miloševića, uništili su pod geslom privatizacione borbe za bolji život građana. 

Rezultati te borbe bili su gori od posledica ratova devedsedih i bombardovanja. Bez posla je ostalo više od 800.000 ljudi. Bez ikakve mogućnosti za zaposlenje. Blizu dva miliona ljudi živelo je na ivici bede. Paralelno s tim stvorena je armija tajkuna, koja je zajedno sa stranim amabasdorima ucenjivala državu, i pretvarala je u svoj privatni novčanik. Sve što danas jedu, piju, što oblače, obuvaju, na čemu spavaju, od čega grade svoje kuće, prozori kroz koje gledaju, papir na kom pišu, vlasnici svega toga su stranci. 

To su rezultati 5. oktobra. I zato, Srbi pamet u glavu. Sva obećanja o boljem životu zasnovana su na ambiciji krupnog kapitala da dođe do onih resursa, koje nisu prigrabili za vreme DOS-a. To su lokalna javna preduzeća, vodovod, grejanje, čistoća, proizvodnja i distrubucija struje, rudna bogatstva. I svaka "spontana" pobuna naroda predstavlja alat ka ostvarenju tog cilja. Demokratija koju nam nude zasnovana je na njihovim, a ne na našim interesima. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću