REZON: Tri i po decenije istih alibija

U Kosjeriću i Zaječaru ponovlja se obrazac star 35 godina. Opozicija je unapred imala spremna dva scenarija. Dve diverzije. Ili da odmah po zatvaranju biračkih mesta, pre prebrojavanja glasova proglasi pobedu, ili da lansira tvrdnju da su izbori pokradeni. Primenila je oba.

Nakon što im je propao scenario s proglašavanjem pobede, već danima istrajavaju u uzaludnom poslu. Dokazuju da izbori, koje su overili njihovi posmatrači, nisu bili fer i pošteni. Da je SNS kršio izborna pravila. Da je bilo kupovine glasova. Da je na biralištima bilo nepravilnosti, iako ih nisu uneli u zapisnike. Sve to rade iz dva razloga. Pred svojim mentorima obezbeđuju alibi zbog još jednog izbornog poraza. I ujedno, na temi izbornih neregularnosti pokušavaju da pokrenu nove masovne demonstracije. 

Istini za volju, nepravilnosti je bilo, ali su u njima zdušno učestvovali i studenti i opozicija. Pod izgovorom festivala, držali su u piku izborne tišine politički skup u Kosjeriću. Štampali su jednokratne novine, koje su zapravo predstavljale politički pamflet, i tokom tišine ih delili građanima. Blokirali su kuće i puteve. Nosili politička obeležja na biralištima. Pojavljivali su se lideri opozicionih političkih stranaka i poslanici iz Beograda i Novog Sada. Čak je i Bora Novaković snimljen u Zaječaru. Opozicioni mediji su objašnjavali da se nepravilnostima obezbeđuje regularnost izbornog procesa. 

Nije to ništa novo, niti iznenađujuće. Opozicija od 1990. izborne poraze opravdava na isti način - tvrdnjama da vlast, krade glasove, i da uslovi nisu fer i nisu pošteni. U isto vreme, kad su bili na vlasti, tvrdili su da su izbori festivali fer pleja i poštenja, iako su stalno menjali izborna pravila i izborne zakone. Kad su verovali da imaju supermoćne kandidate i da će osvojiti većinu gradova i opština doneli su zakon o neposrednim izborima za gradonačelnike, po većinskom dvokružnom sistemu. Kad je Maja Gojković porazila Boru Novakovića, a Bogdanović za dlaku izbegao poraz u Beogradu, ukinuli su direktan izbor gradonačelnika, i vratili izbor u skupštinu, po poroporcionalnom sistemu. 

Nije to ništa novo, niti iznenađujuće. Opozicija od 1990. pokušava da svoje loše izborne rezultate opravda tvrdnjama da vlast krade glasove i da uslovi nisu fer i nisu pošteni

Kleli su se u majku da nikad nisu ukrali nijedan glas, a statistički podaci otkrivaju da su imali stalni rast broja birača, uprkos ogromnom smanjenju broja stanovnika. Evo jednog primera. Srbija je 2000. imala 7.661.365 stanovnika. Za poslednje izbore koje je organizovao Milošević, u birački spisak je bilo upisano 6.508.856 glasača. Prema popisu iz 2011. bilo je 7.186.862 stanovnika, što je 474.503 stanovnika manje nego 2000. godine. Međutim, na izborima 2012. godine, poslednjim koje je organizovala Demokratska stranka bilo je upisano 6.770.013 birača. Samo DOS zna kako su u biračkom spisku imali 261.157 birača više, iako smo izgubili skoro pola miliona stanovnika. 

Evo i drugih dokaza. I 1990. godine, kada su održani prvi višestranački izbori posle ukidanja komunizima, članovi Demokratske stranke prvi put su lansirali tezu da rezulatati izbora nisu pošteni. Navodili su iste razloge kao danas. Da nisu imali imali kontrolu svih birališta. Da birački spisak nije uređen. Da je vlast manipulisala rezultatima. I da bi njihovi kandidati bolje prošli, da su uslovi bili regularniji. Od kampanje 1992. tema o nefer izborima postaje jedini program opozicije. 

Poučeni iskustvom demonstracija koje je 1991. pokrenuo SPO, od 1993. pa do 1997. izgradili su platformu bojkota, šetnji, osporavanja biračkog spiska i rezultata izbora. Na toj matrici 2000. je izveden 5. oktobar. Tada je primenjen isti scenario koji su pokušali da izvedu u Kosjeriću i Zaječaru. U svim gradovima je organizovano praćenje rezultata izbora. Odmah po zatvaranju birališta je proglašena pobeda, i pokrenuti su masovni protesti. Postoje različita tumačenja zašto je 5. oktobra gorela Skupština Srbije. I da li je Milošević priznavajući poraz, verovao da je kupio svoj život i slobodu. 

Sve to više nije važno. Činjenica je da je opozicija vladala 12 godina, i da je u njihovo vreme patentirana kupovina glasova. Mi Novosađani znamo čoveka koji je to radio za Bojana Pajtića. Čim je sišla s vlasti, današnja opozicija je opet uzela stare trube i stare bubnjeve, uzvikujući poznate fraze o krađi glasova, biračkim spiskovima i ostalim izgovorima.

Generacije se smenjuju, ali opstaju isti pogrešni obrasci. Na svakim novim izborima ponašaće se isto. Organizovaće skupove pristalica i pre proglašenja zvaničnih rezulatata, preko svojih medija plasiraće spinove da su pobedili. I da će svaki drugačiji rezultat predstavljati pokušaj vlasti da ukrade izbornu volju građana, koju će morati da brane na ulici. Da bi na temi izmišljene izborne pobede dobili na masovnosti, nastaviće s praksom uličnog praćenja rezulatata u svim većim gradovima. Bilo bi im mudrije da se uzdaju u nešto drugo. Izbori se ne kradu. Izbori su dobijaju. I to ne na dan izbora, već mnogo ranije. Dobrim izbornim programom, i dobrom kampanjom. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću