РЕЗОН: Три и по деценије истих алибија

У Косјерићу и Зајечару поновља се образац стар 35 година. Опозиција је унапред имала спремна два сценарија. Две диверзије. Или да одмах по затварању бирачких места, пре пребројавања гласова прогласи победу, или да лансира тврдњу да су избори покрадени. Применила је оба.

Након што им је пропао сценарио с проглашавањем победе, већ данима истрајавају у узалудном послу. Доказују да избори, које су оверили њихови посматрачи, нису били фер и поштени. Да је СНС кршио изборна правила. Да је било куповине гласова. Да је на биралиштима било неправилности, иако их нису унели у записнике. Све то раде из два разлога. Пред својим менторима обезбеђују алиби због још једног изборног пораза. И уједно, на теми изборних нерегуларности покушавају да покрену нове масовне демонстрације. 

Истини за вољу, неправилности је било, али су у њима здушно учествовали и студенти и опозиција. Под изговором фестивала, држали су у пику изборне тишине политички скуп у Косјерићу. Штампали су једнократне новине, које су заправо представљале политички памфлет, и током тишине их делили грађанима. Блокирали су куће и путеве. Носили политичка обележја на биралиштима. Појављивали су се лидери опозиционих политичких странака и посланици из Београда и Новог Сада. Чак је и Бора Новаковић снимљен у Зајечару. Опозициони медији су објашњавали да се неправилностима обезбеђује регуларност изборног процеса. 

Није то ништа ново, нити изненађујуће. Опозиција од 1990. изборне поразе оправдава на исти начин - тврдњама да власт, краде гласове, и да услови нису фер и нису поштени. У исто време, кад су били на власти, тврдили су да су избори фестивали фер плеја и поштења, иако су стално мењали изборна правила и изборне законе. Кад су веровали да имају супермоћне кандидате и да ће освојити већину градова и општина донели су закон о непосредним изборима за градоначелнике, по већинском двокружном систему. Кад је Маја Гојковић поразила Бору Новаковића, а Богдановић за длаку избегао пораз у Београду, укинули су директан избор градоначелника, и вратили избор у скупштину, по поропорционалном систему. 

Није то ништа ново, нити изненађујуће. Опозиција од 1990. покушава да своје лоше изборне резултате оправда тврдњама да власт краде гласове и да услови нису фер и нису поштени

Клели су се у мајку да никад нису украли ниједан глас, а статистички подаци откривају да су имали стални раст броја бирача, упркос огромном смањењу броја становника. Ево једног примера. Србија је 2000. имала 7.661.365 становника. За последње изборе које је организовао Милошевић, у бирачки списак је било уписано 6.508.856 гласача. Према попису из 2011. било је 7.186.862 становника, што је 474.503 становника мање него 2000. године. Међутим, на изборима 2012. године, последњим које је организовала Демократска странка било је уписано 6.770.013 бирача. Само ДОС зна како су у бирачком списку имали 261.157 бирача више, иако смо изгубили скоро пола милиона становника. 

Ево и других доказа. И 1990. године, када су одржани први вишестраначки избори после укидања комунизима, чланови Демократске странке први пут су лансирали тезу да резулатати избора нису поштени. Наводили су исте разлоге као данас. Да нису имали имали контролу свих биралишта. Да бирачки списак није уређен. Да је власт манипулисала резултатима. И да би њихови кандидати боље прошли, да су услови били регуларнији. Од кампање 1992. тема о нефер изборима постаје једини програм опозиције. 

Поучени искуством демонстрација које је 1991. покренуо СПО, од 1993. па до 1997. изградили су платформу бојкота, шетњи, оспоравања бирачког списка и резултата избора. На тој матрици 2000. је изведен 5. октобар. Тада је примењен исти сценарио који су покушали да изведу у Косјерићу и Зајечару. У свим градовима је организовано праћење резултата избора. Одмах по затварању биралишта је проглашена победа, и покренути су масовни протести. Постоје различита тумачења зашто је 5. октобра горела Скупштина Србије. И да ли је Милошевић признавајући пораз, веровао да је купио свој живот и слободу. 

Све то више није важно. Чињеница је да је опозиција владала 12 година, и да је у њихово време патентирана куповина гласова. Ми Новосађани знамо човека који је то радио за Бојана Пајтића. Чим је сишла с власти, данашња опозиција је опет узела старе трубе и старе бубњеве, узвикујући познате фразе о крађи гласова, бирачким списковима и осталим изговорима.

Генерације се смењују, али опстају исти погрешни обрасци. На сваким новим изборима понашаће се исто. Организоваће скупове присталица и пре проглашења званичних резулатата, преко својих медија пласираће спинове да су победили. И да ће сваки другачији резултат представљати покушај власти да украде изборну вољу грађана, коју ће морати да бране на улици. Да би на теми измишљене изборне победе добили на масовности, наставиће с праксом уличног праћења резулатата у свим већим градовима. Било би им мудрије да се уздају у нешто друго. Избори се не краду. Избори су добијају. И то не на дан избора, већ много раније. Добрим изборним програмом, и добром кампањом. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу