SRPSKI MINISTAR U SAVETU BEZBEDNOSTI IZNEO OŠTRE KRITIKE NA RAD MEHANIZMA "Glavni aerodrom u Hrvatskoj nosi ime haškog optuženika Franje Tuđmana"; Podsetio na oslobađajuće presude HARADINAJU, ORIĆU I GOTOVINI

Na sednici Saveta Bezbednosti u Njujorku, na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma, Vujić je najpre ukazao da je završetkom suđenja za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, njegov mandat u praksi, završen, kao i da bi u skladu sa stavovima i rezolucijama SB, vođenje relevantnih sudskih postupaka trebalo da bude povereno nacionalnim jurisdikcijama, saopšteno je iz Ministarstva pravde.

Ukazujući na rezolucije Saveta bezbednosti 1966 i 2637 iz 2010. godine i 2022. godine, kojima, pored ostalog, SB poziva Mehanizam da kao deo strategije završetka svog rada pruži mogućnost za prenos svojih preostalih aktivnosti u dogledno vreme, ministar se osvrnuo na slučaj "Jojić i Radeta", koji Mehanizam, kako je naveo, odbija da prepusti Srbiji na procesuiranje i traži da se optuženi izruče Hagu.

Vujić je istakao da ponašanje Srbije u vezi sa ovim slučajem ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, kako to tvrdi predsednik Mehanizma, već napor da se postupa u skladu sa Rezolucijom SB 1966.

Sa druge strane, predočio je svedočenja u vezi sa događajima od 29. septembra 2021. godine, kada su predstavnici Mehanizma podvrgli svedoka verbalnim napadima i zastrašivanju u pokušaju da ga prisile da se pojavi kao svedok pred Mehanizmom, ali da je reakcija Mehanizma na takvo ponašanje izostala, uprkos tome što je Srbija više puta iznela ove zabrinutosti pred SB.

Da je neosnovano poništenje odluke o prenosu slučaja Petra Jojića i Vjerice Radete, optuženih za nepoštovanje suda, u nadležnost pravosuđa Srbije, ministar je potkrepio činjenicom da je mnogo ozbiljniji slučaj Vojislava Šešelja, upućen našoj državi i da se suđenje vodi na pravilan i zakonit način, kao i činjenicom da je od nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država zatraženo da se izjasne u vezi sa suđenjem za nepoštovanje suda protiv Pitera Robinsona, jednog od advokata odbrane pred Mehanizmom.

Ponovio je da je Srbija spremna da preuzme nadležnost za slučajeve koji se tiču nepoštovanja suda i davanja lažnog svedočenja, i istovremeno podsetio da iako su brojni svedoci tužilaštva zloupotrebili svoj status svedoka ili dali lažno svedočenje, to nije rezultiralo pokretanjem bilo kakvog postupka za nepoštovanje suda ili davanje lažnog svedočenja.

Vujić je članovima SB predočio i kritike zbog promene dugogodišnje prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Mehanizma, kada je reč o prevremenom puštanju na slobodu osuđenih lica, koju je krenuo da sprovodi bivši predsednik Mehanizma, sudija Karmel Agijus i to unapređujući poziciju Tužioca, uprkos činjenici da uloga Tužioca nije da interveniše u odlukama o ovim pitanjima.

"Kao rezultat ovih promena u praksi, stopa odobrenja za prevremeni otpust u Mehanizmu je pala sa oko 82 odsto u periodu 1999-2018. godine na manje od 12 odsto za period 2019-2025., gde su puštanja bila opravdana humanitarnim razlozima, dok je u jednom slučaju puštanje na slobodu bilo odobreno samo 3 dana pre smrti", napomenuo je ministar.

Podsećajući da Statut Mehanizma izjednačava sve zatvorenike bez obzira na nacionalnost ili mesto lišenja slobode, Vujić je predočio članicama SB da nova praksa, de facto stvara dvostruki standard, kršeći princip jednakosti uspostavljen "Mendelinim pravilima" koja zahtevaju nediskriminaciju i postepeni povratak u društvo.

Prema njegovim rečima, tako je već oko 2/3 osuđenih lica pred Tribunalom/Mehanizmom pušteno na slobodu i vraćeno u zemlju porekla, dok preostala osuđena lica, primenom novih sada ostaju u zatvoru van zemlje porekla.

"Uprkos navedenom, pružamo uveravanja da će uslovi za prevremeno puštanje na slobodu ili privremeno puštanje na slobodu, za koje Srbija daje garancije, biti u potpunosti poštovani”, istakao je Vujić, ukazujući da bi ovakav pristup smanjio troškove, olakšao situaciju porodica osuđenih lica, stvorio uslove za njihovu pravilnu rehabilitaciju i, iznad svega, kako je naveo, ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog "autoriteta".

Posebno je ukazao na ozbiljno zdravstveno stanje generala Ratka Mladića i odbijanje Mehanizma da ga privremeno pusti na slobodu radi lečenja iz humanitarnih razloga. 

"Budući da je očigledno da general Mladić ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu, Srbija traži njegovo puštanje na prevremnu slobodu i za to je već dala sve potrebne garancije", naglasio je Vujić.

Članicama SB skrenuo je pažnju i na posebno tešku situaciju osuđenih lica koja služe zatvorske kazne u Estoniji, čiji položaj nije u skladu sa minimalnim standardima UN za postupanje sa zatvorenicima.

"Zbog jezičkih barijera i udaljene lokacije gde izdržavaju kazne, pristup članova porodice je značajno otežan, kao i komunikacija između osuđenih lica i zatvorske uprave i osoblja, što otežava pružanje adekvatne pravne pomoći”, napomenuo je Vujić.

Kada su u pitanju postupci za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava koji se vode pred nacionalnim sudovima, ministar je ukazao članicama SB da Tužilaštvo Mehanizma nema nikakva ovlašćenja nad nacionalnim pravosudnim institucijama, bez obzira na političko zadovoljstvo ili nezadovoljstvo njihovim radom.

On je istakao da u Srbiji nijednoj osobi koja je počinila krivično delo neće biti odobren azil ili sklonište, isto kao što krivični postupak neće biti pokrenut ukoliko nema dovoljno dokaza koji ukazuju na razumnu sumnju da je krivično delo učinjeno.

Kritikujući izveštaj Tužioca Mehanizma u kojem pokreće pitanja izvan svoje nadležnosti, srpski ministar je posebno skrenuo pažnju članicama SB na činjenicu da se ratni zločinci, odgovorni za brojne zločine počinjene tokom sukoba 1990-ih, veličaju tako što se aerodromi, trgovi i ulice nazivaju po njima.

"Glavni aerodrom u Hrvatskoj nosi ime haškog optuženika Franje Tuđmana, dok se brojne lokacije u Bosni i Hercegovini nazivaju po takođe haškom optuženiku Aliji Izetbegoviću. Situacija na Kosovu, uključujući veličanje terorista i počinilaca odgovornih za progon srpskog stanovništva, kao da se podrazumeva, uprkos tome što je to teritorija pod upravom UN. Tužilaštvo Mehanizma nikada nije osudilo ovu praksu", predočio je Vujić.

Na kraju svog obraćanja ministar je ocenio da je Tužilaštvo Mehanizma u velikoj meri odgovorno za negovanje politike nekažnjivosti, posebno za zločine čije su žrtve bili pripadnici srpskog naroda.

"Podsećam na oslobađajuće presude, na primer, Ramušu Haradinaju za teške zločine na Kosovu i Metohiji, Naseru Oriću za teške zločine u regionu Podrinja u Bosni i Hercegovini i Anti Gotovini za teške zločine u današnjoj Hrvatskoj, koje takođe predstavljaju nasleđe Mehanizma, koji je značajno ojačao politiku nekažnjivosti za zločine počinjene protiv srpskog naroda na KIM, u Hrvatskoj i BiH", rekao je Vujić.

S tim u vezi naglasio je da se nedostaci u radu Tužilaštva tokom proteklih decenija ne mogu rešiti programima koji promovišu takozvana dostignuća Mehanizma i MKSJ.

"Da je Tužilaštvo Tribunala postupalo u interesu pravde, danas, tri decenije nakon završetka rata na teritoriji bivše Jugoslavije i dve i po decenije od završetka agresije na Jugoslaviju - ova pitanja ne bi bila razmatrana pred SB UN", podvukao je Vujić.

Saglasan je da niko nije iznad zakona, ali da za počinioce - kada su srpske žrtve u pitanju izgleda to ne važi.

"Sa druge strane, stručno i akademski utemeljene oštre kritike Mehanizma i MKSJ, posebno uloge tužilaštava ovih tribunala, ne smeju biti zataškane”, zaključio je srpski ministar pravde.