СРПСКИ МИНИСТАР У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ ИЗНЕО ОШТРЕ КРИТИКЕ НА РАД МЕХАНИЗМА "Главни аеродром у Хрватској носи име хашког оптуженика Фрање Туђмана"; Подсетио на ослобађајуће пресуде ХАРАДИНАЈУ, ОРИЋУ И ГОТОВИНИ

На седници Савета Безбедности у Њујорку, на којој је разматран шестомесечни извештај о раду Механизма, Вујић је најпре указао да је завршетком суђења за тешка кршења међународног хуманитарног права, његов мандат у пракси, завршен, као и да би у складу са ставовима и резолуцијама СБ, вођење релевантних судских поступака требало да буде поверено националним јурисдикцијама, саопштено је из Министарства правде.

Указујући на резолуције Савета безбедности 1966 и 2637 из 2010. године и 2022. године, којима, поред осталог, СБ позива Механизам да као део стратегије завршетка свог рада пружи могућност за пренос својих преосталих активности у догледно време, министар се осврнуо на случај "Јојић и Радета", који Механизам, како је навео, одбија да препусти Србији на процесуирање и тражи да се оптужени изруче Хагу.

Вујић је истакао да понашање Србије у вези са овим случајем не представља кршење њених међународних обавеза, како то тврди председник Механизма, већ напор да се поступа у складу са Резолуцијом СБ 1966.

Са друге стране, предочио је сведочења у вези са догађајима од 29. септембра 2021. године, када су представници Механизма подвргли сведока вербалним нападима и застрашивању у покушају да га присиле да се појави као сведок пред Механизмом, али да је реакција Механизма на такво понашање изостала, упркос томе што је Србија више пута изнела ове забринутости пред СБ.

Да је неосновано поништење одлуке о преносу случаја Петра Јојића и Вјерице Радете, оптужених за непоштовање суда, у надлежност правосуђа Србије, министар је поткрепио чињеницом да је много озбиљнији случај Војислава Шешеља, упућен нашој држави и да се суђење води на правилан и законит начин, као и чињеницом да је од надлежних органа Сједињених Америчких Држава затражено да се изјасне у вези са суђењем за непоштовање суда против Питера Робинсона, једног од адвоката одбране пред Механизмом.

Поновио је да је Србија спремна да преузме надлежност за случајеве који се тичу непоштовања суда и давања лажног сведочења, и истовремено подсетио да иако су бројни сведоци тужилаштва злоупотребили свој статус сведока или дали лажно сведочење, то није резултирало покретањем било каквог поступка за непоштовање суда или давање лажног сведочења.

Вујић је члановима СБ предочио и критике због промене дугогодишње праксе Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Механизма, када је реч о превременом пуштању на слободу осуђених лица, коју је кренуо да спроводи бивши председник Механизма, судија Кармел Агијус и то унапређујући позицију Тужиоца, упркос чињеници да улога Тужиоца није да интервенише у одлукама о овим питањима.

"Као резултат ових промена у пракси, стопа одобрења за превремени отпуст у Механизму је пала са око 82 одсто у периоду 1999-2018. године на мање од 12 одсто за период 2019-2025., где су пуштања била оправдана хуманитарним разлозима, док је у једном случају пуштање на слободу било одобрено само 3 дана пре смрти", напоменуо је министар.

Подсећајући да Статут Механизма изједначава све затворенике без обзира на националност или место лишења слободе, Вујић је предочио чланицама СБ да нова пракса, de facto ствара двоструки стандард, кршећи принцип једнакости успостављен "Менделиним правилима" која захтевају недискриминацију и постепени повратак у друштво.

Према његовим речима, тако је већ око 2/3 осуђених лица пред Трибуналом/Механизмом пуштено на слободу и враћено у земљу порекла, док преостала осуђена лица, применом нових сада остају у затвору ван земље порекла.

"Упркос наведеном, пружамо уверавања да ће услови за превремено пуштање на слободу или привремено пуштање на слободу, за које Србија даје гаранције, бити у потпуности поштовани”, истакао је Вујић, указујући да би овакав приступ смањио трошкове, олакшао ситуацију породица осуђених лица, створио услове за њихову правилну рехабилитацију и, изнад свега, како је навео, ојачао значај Механизма као међународног "ауторитета".

Посебно је указао на озбиљно здравствено стање генерала Ратка Младића и одбијање Механизма да га привремено пусти на слободу ради лечења из хуманитарних разлога. 

"Будући да је очигледно да генерал Младић не добија адекватан третман у затвору у Хагу, Србија тражи његово пуштање на превремну слободу и за то је већ дала све потребне гаранције", нагласио је Вујић.

Чланицама СБ скренуо је пажњу и на посебно тешку ситуацију осуђених лица која служе затворске казне у Естонији, чији положај није у складу са минималним стандардима УН за поступање са затвореницима.

"Због језичких баријера и удаљене локације где издржавају казне, приступ чланова породице је значајно отежан, као и комуникација између осуђених лица и затворске управе и особља, што отежава пружање адекватне правне помоћи”, напоменуо је Вујић.

Када су у питању поступци за тешка кршења међународног хуманитарног права који се воде пред националним судовима, министар је указао чланицама СБ да Тужилаштво Механизма нема никаква овлашћења над националним правосудним институцијама, без обзира на политичко задовољство или незадовољство њиховим радом.

Он је истакао да у Србији ниједној особи која је починила кривично дело неће бити одобрен азил или склониште, исто као што кривични поступак неће бити покренут уколико нема довољно доказа који указују на разумну сумњу да је кривично дело учињено.

Критикујући извештај Тужиоца Механизма у којем покреће питања изван своје надлежности, српски министар је посебно скренуо пажњу чланицама СБ на чињеницу да се ратни злочинци, одговорни за бројне злочине почињене током сукоба 1990-их, величају тако што се аеродроми, тргови и улице називају по њима.

"Главни аеродром у Хрватској носи име хашког оптуженика Фрање Туђмана, док се бројне локације у Босни и Херцеговини називају по такође хашком оптуженику Алији Изетбеговићу. Ситуација на Косову, укључујући величање терориста и починилаца одговорних за прогон српског становништва, као да се подразумева, упркос томе што је то територија под управом УН. Тужилаштво Механизма никада није осудило ову праксу", предочио је Вујић.

На крају свог обраћања министар је оценио да је Тужилаштво Механизма у великој мери одговорно за неговање политике некажњивости, посебно за злочине чије су жртве били припадници српског народа.

"Подсећам на ослобађајуће пресуде, на пример, Рамушу Харадинају за тешке злочине на Косову и Метохији, Насеру Орићу за тешке злочине у региону Подриња у Босни и Херцеговини и Анти Готовини за тешке злочине у данашњој Хрватској, које такође представљају наслеђе Механизма, који је значајно ојачао политику некажњивости за злочине почињене против српског народа на КИМ, у Хрватској и БиХ", рекао је Вујић.

С тим у вези нагласио је да се недостаци у раду Тужилаштва током протеклих деценија не могу решити програмима који промовишу такозвана достигнућа Механизма и МКСЈ.

"Да је Тужилаштво Трибунала поступало у интересу правде, данас, три деценије након завршетка рата на територији бивше Југославије и две и по деценије од завршетка агресије на Југославију - ова питања не би била разматрана пред СБ УН", подвукао је Вујић.

Сагласан је да нико није изнад закона, али да за починиоце - када су српске жртве у питању изгледа то не важи.

"Са друге стране, стручно и академски утемељене оштре критике Механизма и МКСЈ, посебно улоге тужилаштава ових трибунала, не смеју бити заташкане”, закључио је српски министар правде.