TRAGA SE ZA 1.590 LJUDI SA KOSOVA I METOHIJE Odalović: Priština i Zagreb blokiraju potragu za nestalima

Odalović je na sednici, na kojoj je informisao Odbor o aktivnostima sprovedenim u traženju nestalih lica na prostoru AP KiM, rekao da je kada je Komisija formirana u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta bilo 6.006 nestalih na prostoru KiM. 

„Bez obzira na tri četvrtine rešenih slučajeva, za nas to nije razlog za bilo kakvo zadovoljstvo, nastavićemo u punom kapacitetu dok ne rešimo sudbinu svih nestalih”, istakao je Odalović.

Govoreći o problemima u tom procesu, on je naveo da Priština i Zagreb koordinisano blokiraju potragu za nestalima i izbegavaju svoje obaveze, podsetivši da sa Zagrebom postoje međudržavni sporazumi, a da je sa Prištinom postignut opšti okvir i radna pravila po kojima je do sada rešeno više od 1.900 slučajeva nestalih.

Odalović je rekao da su među 568 nestalih osoba srpske nacionalnosti na KiM 43 vojnika i policajca.

„Imamo dovoljno informacija, dovoljno zahteva, koji su zasnovani na činjenicama, dokazima, izjavama i arhivama, da možemo da realno očekujemo da bi značajan broj slučajeva nestalih bio rešen, ali u Prištini blokiraju proces, dok UNMIK i EULEKS, koji prate taj proces, ne preduzimaju ništa da se deblokira”, kazao je Odalović.

Naveo je da je Komisija prikupila brojna dokumenta o tzv. ''žutoj kući'' i trgovini ljudskim organima i informacije koje bi pomogle da budu identifikovana grobna mesta, ekshumirana i identifikovana tela.

„Svi akteri ovih prepiski za sada niti hoće niti žele da se produbi bilo kakva istraga i da damo odgovor šta se dešavalo u Albaniji i koliko je naših sunarodnika završilo u raznim žutim kućama”, rekao je Odalović i ukazao da ti događaji nisu mogli da se dešavaju bez uticaja određenih međunarodnih faktora koji su, kako je naveo, dozvolili  da na prostoru KiM bude 145 ilegalnih zatvora koji su u junu 1999. godine ispražnjeni, a zatvorenici transportovani u Albaniju.

„Postoje izjave svedoka Albanaca i mnogi dokazi koji to potvrđuju, očekivali smo da ćemo od Albanije dobiti saglasnost da se izvrši istraga tamo. Nažalost, njihovi istražitelji, tužioci su su to odbili. Ovo je primer i o odnosu međunarodnih predstavnika koji su tada bili na prostoru KiM. Nije bilo kosovske policije ni kosovskih bezbednsnih snaga 1999. godine, već UNMIK i KFOR”, ukazao je Odalović.

Naglasio je da je cilj da se pronađu tela svih nestalih i da se predaju njihovim porodicama, navodeći da su u izmeštenim grobnicama u centralnoj Srbiji pronađena tela 914 Albanaca sa KiM, kao i da je nedavno nastavljena pretraga na deponiji „Golo brdo” između Tutina i Novog Pazara.

„Najmanje što tražimo je da identično postupaju i Priština i Zagreb. Priština je navodno najavila da bi ovih dana trebalo da izvrši pretragu nekih lokacija po našim zahtevima, ali imam rezervu i ne verujem sve dok ne bude”, dodao je Odalović.

Naveo je da je pitanje nestalih ušlo u agendu Briselskog dijaloga, ali da je „tamo zarobljeno” jer je, kako je istakao, cilj Prištine da ukine Radnu grupu i kontakt sa UNMIK-om i da pokuša da razgovara sa Beogradom na nivou uslovno rečeno država, što je za Beograd neprihvatljivo. 

„Nadam se da ćemo dijalog iskoristiti da formiramo zajedničku komisiju koja će imati punu svrhu u ovom procesu”, rekao je Odalović.

Predsednica Odbora Danijela Nikolić rekla je da država Srbija neće odustati od traganja za nestalima sve dok se ne sazna sudbina i o poslednjem kidnapovanom i nestalom.

„Kao što nije odustala do poslednjeg daha majka Saše i Jugoslava Kostića iz Retimlja, kidnapovanih 1998.godine, koja je do poslednjeg dana čekala da joj se vrate sinovi i svake jeseni im plela vunene džempere za zimu i vapila za mestom gde će oplakati i položiti cveće svojim najmilijima”, rekla je Nikolić i dodala da pitanje nestalih mora biti depolitizovano kako bi se došlo do prave istine. 

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović rekla je da institucije u Prištini ne pokazuju stvarnu volju da učine konkretne pomake u rešavanju sudbina nestalih Srba, Roma i drugih, a da su jedan od glavnih razloga politika i dvostruki standardi dela međunarodne zajednice prema žrtvama. 

Negovan Mavrić iz Velike Hoče, čiji je brat Mlađan kidnapovan 12. oktobra 1999, rekao je da porodice nestalih traže odgovor od svih, pre svega od Međunarodnog crvenog krsta, koji je od 1997. godine bio prisutan na KiM, zašto nijedan zatvor na KiM nije bio oslobođen.

On je naveo da je potraga za nestalima otežana od 2020. i da za Prištinu postoje samo nestali Albanci.

Poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec rekao je na sednici da Zapad i Evropska unija koče napredak u pronalaženju nestalih, kao i pitanje otete i ukradene imovine i u Hrvatskoj i na KiM, dodajući da se ni država Srbija do 2012.godine nije na pravi način bavila tim pitanjem.

„Borbu za žrtve, za imovinu, za povratak, za Kosovo i Metohiju, za Republiku Srpsku, za Srbe proterane iz Hrvatske vodi jedino predsednik (Aleksandar) Vučić u ovih 13 godina. Do tada to nije bilo tako rađeno”, naveo je Bakarec.

On je rekao da današnjoj sednici Odbora prisustvuje dvoje odbornika opozicije od ukupno sedmoro i da time pokazuju da ih tema nestalih ne zanima.