ТРАГА СЕ ЗА 1.590 ЉУДИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Одаловић: Приштина и Загреб блокирају потрагу за несталима

Одаловић је на седници, на којој је информисао Одбор о активностима спроведеним у тражењу несталих лица на простору АП КиМ, рекао да је када је Комисија формирана у евиденцији Међународног комитета Црвеног Крста било 6.006 несталих на простору КиМ. 

„Без обзира на три четвртине решених случајева, за нас то није разлог за било какво задовољство, наставићемо у пуном капацитету док не решимо судбину свих несталих”, истакао је Одаловић.

Говорећи о проблемима у том процесу, он је навео да Приштина и Загреб координисано блокирају потрагу за несталима и избегавају своје обавезе, подсетивши да са Загребом постоје међудржавни споразуми, а да је са Приштином постигнут општи оквир и радна правила по којима је до сада решено више од 1.900 случајева несталих.

Одаловић је рекао да су међу 568 несталих особа српске националности на КиМ 43 војника и полицајца.

„Имамо довољно информација, довољно захтева, који су засновани на чињеницама, доказима, изјавама и архивама, да можемо да реално очекујемо да би значајан број случајева несталих био решен, али у Приштини блокирају процес, док УНМИК и ЕУЛЕКС, који прате тај процес, не предузимају ништа да се деблокира”, казао је Одаловић.

Навео је да је Комисија прикупила бројна документа о тзв. ''жутој кући'' и трговини људским органима и информације које би помогле да буду идентификована гробна места, ексхумирана и идентификована тела.

„Сви актери ових преписки за сада нити хоће нити желе да се продуби било каква истрага и да дамо одговор шта се дешавало у Албанији и колико је наших сународника завршило у разним жутим кућама”, рекао је Одаловић и указао да ти догађаји нису могли да се дешавају без утицаја одређених међународних фактора који су, како је навео, дозволили  да на простору КиМ буде 145 илегалних затвора који су у јуну 1999. године испражњени, а затвореници транспортовани у Албанију.

„Постоје изјаве сведока Албанаца и многи докази који то потврђују, очекивали смо да ћемо од Албаније добити сагласност да се изврши истрага тамо. Нажалост, њихови истражитељи, тужиоци су су то одбили. Ово је пример и о односу међународних представника који су тада били на простору КиМ. Није било косовске полиције ни косовских безбеднсних снага 1999. године, већ УНМИК и КФОР”, указао је Одаловић.

Нагласио је да је циљ да се пронађу тела свих несталих и да се предају њиховим породицама, наводећи да су у измештеним гробницама у централној Србији пронађена тела 914 Албанаца са КиМ, као и да је недавно настављена претрага на депонији „Голо брдо” између Тутина и Новог Пазара.

„Најмање што тражимо је да идентично поступају и Приштина и Загреб. Приштина је наводно најавила да би ових дана требало да изврши претрагу неких локација по нашим захтевима, али имам резерву и не верујем све док не буде”, додао је Одаловић.

Навео је да је питање несталих ушло у агенду Бриселског дијалога, али да је „тамо заробљено” јер је, како је истакао, циљ Приштине да укине Радну групу и контакт са УНМИК-ом и да покуша да разговара са Београдом на нивоу условно речено држава, што је за Београд неприхватљиво. 

„Надам се да ћемо дијалог искористити да формирамо заједничку комисију која ће имати пуну сврху у овом процесу”, рекао је Одаловић.

Председница Одбора Данијела Николић рекла је да држава Србија неће одустати од трагања за несталима све док се не сазна судбина и о последњем киднапованом и несталом.

„Као што није одустала до последњег даха мајка Саше и Југослава Костића из Ретимља, киднапованих 1998.године, која је до последњег дана чекала да јој се врате синови и сваке јесени им плела вунене џемпере за зиму и вапила за местом где ће оплакати и положити цвеће својим најмилијима”, рекла је Николић и додала да питање несталих мора бити деполитизовано како би се дошло до праве истине. 

Председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић рекла је да институције у Приштини не показују стварну вољу да учине конкретне помаке у решавању судбина несталих Срба, Рома и других, а да су један од главних разлога политика и двоструки стандарди дела међународне заједнице према жртвама. 

Негован Маврић из Велике Хоче, чији је брат Млађан киднапован 12. октобра 1999, рекао је да породице несталих траже одговор од свих, пре свега од Међународног црвеног крста, који је од 1997. године био присутан на КиМ, зашто ниједан затвор на КиМ није био ослобођен.

Он је навео да је потрага за несталима отежана од 2020. и да за Приштину постоје само нестали Албанци.

Посланик Српске напредне странке Небојша Бакарец рекао је на седници да Запад и Европска унија коче напредак у проналажењу несталих, као и питање отете и украдене имовине и у Хрватској и на КиМ, додајући да се ни држава Србија до 2012.године није на прави начин бавила тим питањем.

„Борбу за жртве, за имовину, за повратак, за Косово и Метохију, за Републику Српску, за Србе протеране из Хрватске води једино председник (Александар) Вучић у ових 13 година. До тада то није било тако рађено”, навео је Бакарец.

Он је рекао да данашњој седници Одбора присуствује двоје одборника опозиције од укупно седморо и да тиме показују да их тема несталих не занима.