VLADA SRBIJE USVOJILA PREDLOG BUDŽETA ZA 2026: Prihodi veći za 2,9%, Mali: DALJA PODRŠKA GRAĐANIMA

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je predloženi budžet razvojan, socijalno orijentisan i usmeren ka daljem ekonomskom osnaživanju naše zemlje i ka podršci građanima i privredi.

To znači, kako je naveo, da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa koji smo započeli, a koji je predviđen programom "Skok u budućnost - Srbija 2027", koji podrazumeva realizaciju 323 projekta širom naše zemlje, vredna ukupno 17,8 milijardi evra.

Predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara, što je povećanje od 3,4 odsto odnosno 91,5 milijardi dinara u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom, kojim su bili predviđeni rashodi od 2.660,2 milijarde dinara.

Očekujemo da rasprava o budžetu i setu pratećih zakon bude na dnevnom redu parlamenta krajem novembra, objavio je Mali na instagramu.

"Predloženim budžetom nastavljamo borbu za jaku i snažnu Srbiju, za stabilnu ekonomiju, za nove kapitalne investicije, investitore i nova radna mesta, a sve zarad boljeg i kvalitetnijeg života građana", istakao je Mali.

Predviđen je fiskalni deficit budžeta Republike od 337 milijardi dinara, što je tri odsto BDP. 

"Na nivou sektora države, budžetom za 2026. godinu, takođe je projektovan fiskalni deficit od tri odsto BDP. Taj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP koja je prisutna od 2016. godine, sa izuzetkom 2020. godine kada je počela pandemija", rekao je Mali.

Kako se navodi u predlogu budžeta, javni dug sektora države je projektovan na 44,5 odsto u 2026. godini, što je smanjenje u odnosu na ovu godinu, gde je projektovan javni dug od 45 odsto na kraju godine. 

Projektovana stopa privrednog rasta za 2026. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi tri odsto BDP (u 2027. se očekuje rast od pet odsto, a 2028. rast od 3,5 odsto). U apsolutnom iznosu je to 11.085,1 milijardi dinara, odnosno 94,7 milijardi evra u 2026. godini (u odnosu na 88,5 milijardi u ovoj godini).

Tokom 2026. godine očekuje se stabilizacija inflacije u granicama ciljanog okvira NBS, uz projektovanu prosečnu stopu inflacije u sledećoj godini 3,7 odsto.

Počev od 1. decembra ove godine penzije u Srbiji će biti povećane za 12,2 odsto. 

Prosečna penzija u ovoj godini će biti oko 437 evra, što je više nego duplo u odnosu na 2012. godinu kada je bila 204 evra. 

Prosečna penzija u 2026. godini iznosiće 488 evra, a do kraja 2027. godine 650 evra.

Prosečna penzija u periodu januar-septembar je iznosila 50.678 dinara, odnosno 432,5 evra. U tom periodu realni rast penzija je 6,2 odsto, što znači da penzije rastu iznad nivoa inflacije, a samim tim i životni standard najstarijih.

Kada pogledamo sva povećanja, u periodu 2020-2026. imaćemo realan rast penzija od 45,2 odsto, dok je očekivani nominalni rast 117,1 odsto.

Takođe, kumulativni rast penzija nakon povećanja od 10,9 odsto od  1. decembra 2024. i 12,2 odsto od 1. decembra 2025. godine, iznosi 24,4 odsto.

Od 1. januara 2026. godine, plate u javnom sektoru biće povećane za 5,1 odsto, dok će minimalna zarada biti veća za 10,1 odsto.

Prethodno povećanje plata u javnom sektoru bilo je od 1. januara ove godine i ono je iznosilo osam odsto, dok su plate u prosveti tada povećane za 11 odsto. 

Potom su zaposleni u prosveti od 1. marta dobili dodatno povećanje od pet odsto, a od 1. oktobra usledilo je još jedno povećanje za njih takođe od pet odsto. To znači da plate prosvetnih radnika kumulativno u periodu 2025-2026. rastu za 28,6 odsto. 

Plate u visokom obrzaovanju su od marta povećane za 15,97 odsto, pa će u periodu 2025-2026. imati kumulativni rast zarada od 35,3 odsto.

Nastavni kadar sa sedmim stepenom stručne spreme (vaspitač, učitelj, nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi, nastavnik praktične nastave) će od 1. januara 2026. godine primati 111.516 dinara, što je rast od 152,08 odsto u odnosu na 2012. godinu, kada su primali 44.238 dinara. 

Nastavni kadar sa sedmim stepenom stručne spreme i razrednim starešinstvom će od 1. januara 2026. primati platu u iznosu od 119.322 dinara, što je rast od 159,35 odsto u odnosu na 2012. kada su primali 46.007 dinara.

Od 1. oktobra za pet odsto su povećane i plate u zdravstvu. Kumulativno, u periodu 2025-2026. plate u zdravstvu rastu za 19,2 odsto.

Doktoru specijalisti, sa povećanjem od 1. januara, plata će iznositi 177.115 dinara, rast od 162,24 odsto u odnosu na 2012. kada je primao 67.540 dinara.

Lekar opšte prakse, sa povećanjem od 1. januara 2026. godine imaće platu 141.429 dinara, rast od 162,24 odsto u odnosu na 2012. godinu kada su primali 53.931 dinara. Medicinske sestre će sa povećanjem od 1. januara 2026. primati platu 95.578 dinara, što je rast od 194,50 odsto u odnosu na 2012. godinu, kada su primale 32.454 dinara.

Cilj je da do kraja ove godine prosečna plata dostigne 1.021 evra (prosečna plata u 2025. godini 926 evra), a u decembru 2026. godine 1.157 evra (prosečna plata u 2026. 1.041 evra). 

Važno je reći i da je u periodu 2020-2026. realan rast prosečnih zarada 48,9 odsto, kažu u Ministarstvu finansija.

Kada je reč o poslednjim podacima, prosečna neto zarada u avgustu 2025. godine je iznosila 105.590 dinara, odnosno 901 evro. U odnosu na avgust 2024. godine, prosečna neto zarada za avgust 2025. nominalno je bila veća za 9,3 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Prosečna neto zarada za januar-avgust 2025. iznosila je 107.217 dinara, odnosno 915 evra. U odnosu na isti period 2024. godine, prosečna neto zarada za januar-avgust 2025, nominalno je veća za 10,8 odsto, a realno za 6,1 odsto", kazao je Mali.

Od 1. januara 2026. godine minimalna zarada će biti povećana za 10,1 odsto, odnosno sa 337 dinara po radnom času na 371 dinar. To znači da će prosečna minimalna zarada dostići 64.554 dinara, odnosno 551 evra mesečno. 

Minimalna zarada je 2010. godine bila 15.747 dinara, a 2026. godine će preći 550 evra. 

Od 1. oktobra 2025. godine minimalna zarada je vanredno povećana za 9,4 odsto, što znači da je već prešla 500 evra. 

Kada pogledamo povećanja od 1. januara ove godine (13,7 odsto od 1. januara, 9,4 odsto od oktobra i 10,1 odsto od 1. januara 2026. godine), dolazimo do kumulativnog povećanja minimalne cene rada po radnom času od 37 odsto u periodu 2025-2026, što dovodi do realnog rasta minimalca od 27,2 odsto u tom periodu, navode iz ministrstva.

Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom će porasti na 111,4 odsto u 2026. godini, čime će minimalac značajno prevazići vrednost korpe. 

U 2025. godini pokrivenost minimalne korpe minimalnom zaradom će biti 98,2 odsto.

Očekuje se da će 2027. godine minimalna zarada biti 76.147 dinara, odnosno 650 evra.

Kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce i u 2026. godini su predviđene mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. 

Od 1. januara 2026. godine planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 28.423 na 34.221 dinara, odnosno za 20,4 odsto, koliko je i kumulativno povećanje minimalne zarade. 

Time će ukupno opterećenje na rad biti smanjeno sa 59,9 na 59,7 odsto (2017. je bilo 64 odsto). Poresko rasterećenje rada se predlaže u Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Nastavlja se sa realizacijom velikih kapitalnih projekata, jer njihovo sprovođenje doprinosi daljem rastu BDP-a, privlačenju investitora i posledično poboljšanju kvaliteta života građana. 

Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 737,4 milijardi dinara, odnosno 6,7 odsto BDP.

To je za oko 56,7 milijardi dinara manje u odnosu na budžet za ovu godinu kada je za kapitalne investicije bilo opredeljeno 762,9 milijardi dinara).

Navedena sredstva biće iskorišćena za izgradnju i rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, za ekologiju i očuvanje životne sredine, za velike sportske objekte i organizaciju Ekspo izložbe, za sektor bezbednosti.

Među kapitalnim projektima za koje se nalaze sredstva u budžetu za 2026. su, između ostalih: tunel u centru Beograda Karađorđeva - Bulevar Despota Stefana, izgradnja mosta preko Save u Beogradu, beogradski metro, brza saobraćajnica Novi Sad - Ruma (Fruškogorski koridor), Moravski koridor deonica Pojate - Preljina, autoput Beograd - Sarajevo, Slepčević - Badovinci, deonica Niš - Pločnik, kao deo autoputa Niš - Merdare, Dunavska magistrala, brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac, sa obilaznicom oko Valjeva, auto-put Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, izgradnja brza saobraćajnica Bački Breg - Kikinda, takozvani "Smajli".

Budžetom su predviđena i sredstva za izgradnju mosta - obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, severna obilaznica oko Kragujevca, projekat izgradnje obilaznica i tunela.

Iz budžeta za 2026. godinu, za izgradnju neophodne infrastrukture za Specijalizovanu izložbu Ekspo opredeljeno je 47,5 milijardi dinara.

Za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona je namanjeno 21,2 milijarde dinara, a za izgradnju infrastrukture čitavog dela grada (što podrazumeva osam saobraćajnica ukupne dužine 11,85 km sa po dve trake u jednom smeru, denivelisane raskrsnice na autoputu obilaznica oko Beograda, atmosfersku kanalizaciju, crpne stanice, kolektore, gasne instalacije, toplotni izvor i toplovod, elektroenergetski kapaciteti - trafo stanice i instalacija), 11,8 milijardi dinara.