ВЛАДА СРБИЈЕ УСВОЈИЛА ПРЕДЛОГ БУЏЕТА ЗА 2026: Приходи већи за 2,9%, Мали: ДАЉА ПОДРШКА ГРАЂАНИМА

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали је изјавио да је предложени буџет развојан, социјално оријентисан и усмерен ка даљем економском оснаживању наше земље и ка подршци грађанима и привреди.

То значи, како је навео, да приоритет остаје побољшање животног стандарда грађана, кроз раст њихових примања, јачање привреде и наставак инвестиционог таласа који смо започели, а који је предвиђен програмом "Скок у будућност - Србија 2027", који подразумева реализацију 323 пројекта широм наше земље, вредна укупно 17,8 милијарди евра.

Предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 2.751,7 милијарди динара, што је повећање од 3,4 одсто односно 91,5 милијарди динара у односу на износ предвиђен оригиналним буџетом, којим су били предвиђени расходи од 2.660,2 милијарде динара.

Очекујемо да расправа о буџету и сету пратећих закон буде на дневном реду парламента крајем новембра, објавио је Мали на инстаграму.

"Предложеним буџетом настављамо борбу за јаку и снажну Србију, за стабилну економију, за нове капиталне инвестиције, инвеститоре и нова радна места, а све зарад бољег и квалитетнијег живота грађана", истакао је Мали.

Предвиђен је фискални дефицит буџета Републике од 337 милијарди динара, што је три одсто БДП. 

"На нивоу сектора државе, буџетом за 2026. годину, такође је пројектован фискални дефицит од три одсто БДП. Тај резултат неће нарушити успостављену путању смањења учешћа јавног дуга у БДП која је присутна од 2016. године, са изузетком 2020. године када је почела пандемија", рекао је Мали.

Како се наводи у предлогу буџета, јавни дуг сектора државе је пројектован на 44,5 одсто у 2026. години, што је смањење у односу на ову годину, где је пројектован јавни дуг од 45 одсто на крају године. 

Пројектована стопа привредног раста за 2026. годину, према процени Министарства финансија, износи три одсто БДП (у 2027. се очекује раст од пет одсто, а 2028. раст од 3,5 одсто). У апсолутном износу је то 11.085,1 милијарди динара, односно 94,7 милијарди евра у 2026. години (у односу на 88,5 милијарди у овој години).

Током 2026. године очекује се стабилизација инфлације у границама циљаног оквира НБС, уз пројектовану просечну стопу инфлације у следећој години 3,7 одсто.

Почев од 1. децембра ове године пензије у Србији ће бити повећане за 12,2 одсто. 

Просечна пензија у овој години ће бити око 437 евра, што је више него дупло у односу на 2012. годину када је била 204 евра. 

Просечна пензија у 2026. години износиће 488 евра, а до краја 2027. године 650 евра.

Просечна пензија у периоду јануар-септембар је износила 50.678 динара, односно 432,5 евра. У том периоду реални раст пензија је 6,2 одсто, што значи да пензије расту изнад нивоа инфлације, а самим тим и животни стандард најстаријих.

Када погледамо сва повећања, у периоду 2020-2026. имаћемо реалан раст пензија од 45,2 одсто, док је очекивани номинални раст 117,1 одсто.

Такође, кумулативни раст пензија након повећања од 10,9 одсто од  1. децембра 2024. и 12,2 одсто од 1. децембра 2025. године, износи 24,4 одсто.

Од 1. јануара 2026. године, плате у јавном сектору биће повећане за 5,1 одсто, док ће минимална зарада бити већа за 10,1 одсто.

Претходно повећање плата у јавном сектору било је од 1. јануара ове године и оно је износило осам одсто, док су плате у просвети тада повећане за 11 одсто. 

Потом су запослени у просвети од 1. марта добили додатно повећање од пет одсто, а од 1. октобра уследило је још једно повећање за њих такође од пет одсто. То значи да плате просветних радника кумулативно у периоду 2025-2026. расту за 28,6 одсто. 

Плате у високом обрзаовању су од марта повећане за 15,97 одсто, па ће у периоду 2025-2026. имати кумулативни раст зарада од 35,3 одсто.

Наставни кадар са седмим степеном стручне спреме (васпитач, учитељ, наставник у основној и средњој школи, наставник практичне наставе) ће од 1. јануара 2026. године примати 111.516 динара, што је раст од 152,08 одсто у односу на 2012. годину, када су примали 44.238 динара. 

Наставни кадар са седмим степеном стручне спреме и разредним старешинством ће од 1. јануара 2026. примати плату у износу од 119.322 динара, што је раст од 159,35 одсто у односу на 2012. када су примали 46.007 динара.

Од 1. октобра за пет одсто су повећане и плате у здравству. Кумулативно, у периоду 2025-2026. плате у здравству расту за 19,2 одсто.

Доктору специјалисти, са повећањем од 1. јануара, плата ће износити 177.115 динара, раст од 162,24 одсто у односу на 2012. када је примао 67.540 динара.

Лекар опште праксе, са повећањем од 1. јануара 2026. године имаће плату 141.429 динара, раст од 162,24 одсто у односу на 2012. годину када су примали 53.931 динара. Медицинске сестре ће са повећањем од 1. јануара 2026. примати плату 95.578 динара, што је раст од 194,50 одсто у односу на 2012. годину, када су примале 32.454 динара.

Циљ је да до краја ове године просечна плата достигне 1.021 евра (просечна плата у 2025. години 926 евра), а у децембру 2026. године 1.157 евра (просечна плата у 2026. 1.041 евра). 

Важно је рећи и да је у периоду 2020-2026. реалан раст просечних зарада 48,9 одсто, кажу у Министарству финансија.

Када је реч о последњим подацима, просечна нето зарада у августу 2025. године је износила 105.590 динара, односно 901 евро. У односу на август 2024. године, просечна нето зарада за август 2025. номинално је била већа за 9,3 одсто, а реално за 4,4 одсто.

Просечна нето зарада за јануар-август 2025. износила је 107.217 динара, односно 915 евра. У односу на исти период 2024. године, просечна нето зарада за јануар-август 2025, номинално је већа за 10,8 одсто, а реално за 6,1 одсто", казао је Мали.

Од 1. јануара 2026. године минимална зарада ће бити повећана за 10,1 одсто, односно са 337 динара по радном часу на 371 динар. То значи да ће просечна минимална зарада достићи 64.554 динара, односно 551 евра месечно. 

Минимална зарада је 2010. године била 15.747 динара, а 2026. године ће прећи 550 евра. 

Од 1. октобра 2025. године минимална зарада је ванредно повећана за 9,4 одсто, што значи да је већ прешла 500 евра. 

Када погледамо повећања од 1. јануара ове године (13,7 одсто од 1. јануара, 9,4 одсто од октобра и 10,1 одсто од 1. јануара 2026. године), долазимо до кумулативног повећања минималне цене рада по радном часу од 37 одсто у периоду 2025-2026, што доводи до реалног раста минималца од 27,2 одсто у том периоду, наводе из министрства.

Покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом ће порасти на 111,4 одсто у 2026. години, чиме ће минималац значајно превазићи вредност корпе. 

У 2025. години покривеност минималне корпе минималном зарадом ће бити 98,2 одсто.

Очекује се да ће 2027. године минимална зарада бити 76.147 динара, односно 650 евра.

Како се терет повећања минималне зараде не би у потпуности пренео на послодавце и у 2026. години су предвиђене мере фискалне политике у циљу даљег смањења пореског оптерећења зарада. 

Од 1. јануара 2026. године планирано је повећање неопорезивог дела бруто зараде са 28.423 на 34.221 динара, односно за 20,4 одсто, колико је и кумулативно повећање минималне зараде. 

Тиме ће укупно оптерећење на рад бити смањено са 59,9 на 59,7 одсто (2017. је било 64 одсто). Пореско растерећење рада се предлаже у Изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана.

Наставља се са реализацијом великих капиталних пројеката, јер њихово спровођење доприноси даљем расту БДП-а, привлачењу инвеститора и последично побољшању квалитета живота грађана. 

На нивоу сектора државе је за капиталне инвестиције опредељено 737,4 милијарди динара, односно 6,7 одсто БДП.

То је за око 56,7 милијарди динара мање у односу на буџет за ову годину када је за капиталне инвестиције било опредељено 762,9 милијарди динара).

Наведена средства биће искоришћена за изградњу и реконструкцију ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, домова здравља, за екологију и очување животне средине, за велике спортске објекте и организацију Експо изложбе, за сектор безбедности.

Међу капиталним пројектима за које се налазе средства у буџету за 2026. су, између осталих: тунел у центру Београда Карађорђева - Булевар Деспота Стефана, изградња моста преко Саве у Београду, београдски метро, брза саобраћајница Нови Сад - Рума (Фрушкогорски коридор), Моравски коридор деоница Појате - Прељина, аутопут Београд - Сарајево, Слепчевић - Бадовинци, деоница Ниш - Плочник, као део аутопута Ниш - Мердаре, Дунавска магистрала, брза саобраћајница Иверак - Лајковац, са обилазницом око Ваљева, ауто-пут Београд - Зрењанин - Нови Сад, изградња брза саобраћајница Бачки Брег - Кикинда, такозвани "Смајли".

Буџетом су предвиђена и средства за изградњу моста - обилазнице око Новог Сада са приступним саобраћајницама, северна обилазница око Крагујевца, пројекат изградње обилазница и тунела.

Из буџета за 2026. годину, за изградњу неопходне инфраструктуре за Специјализовану изложбу Експо опредељено је 47,5 милијарди динара.

За изградњу Националног фудбалског стадиона је намањено 21,2 милијарде динара, а за изградњу инфраструктуре читавог дела града (што подразумева осам саобраћајница укупне дужине 11,85 км са по две траке у једном смеру, денивелисане раскрснице на аутопуту обилазница око Београда, атмосферску канализацију, црпне станице, колекторе, гасне инсталације, топлотни извор и топловод, електроенергетски капацитети - трафо станице и инсталација), 11,8 милијарди динара.