”ZALIHE NAFTE I DERIVATA, PROSTO SU PUNE” Bajatović: Vlada i NIS neće dozvoli nestabilnost na tržištu

"Funkcionisaće se po postojećim uredbama za utvrđivanje cena, tržište će biti snabdeveno, cenovnih udara neće biti i to je to što je u stvari nama najvažnije", istakao je Bajatović za TV Prva. 

Istakao je da NIS normalno funkcioniše, ljudi i dalje kupuju benzin na NIS-ovim pumpama i sve radi.

"NIS je imao nekih 550 miliona evra kredita. Banke su mogle, ali nisu,  pretpostavljam da je tu velika uloga bila i Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, proglasiti kredite dospelim", rekao je Bajatović.

Onima koji se kako je rekao, nadaju da će NIS propasti pa da ćemo ga prodati nekom drugom, poručuje da se to neće desiti.

"NIS više nema gde da smesti zalihe nafte i derivata, prosto su puni. I ne zaboravite, mi oko 25 odsto nafte dobijamo iz domaćih ležišta, a 25 odsto nečega na vašem tržištu nije tako malo, ako se setimo sankcija i svega što je bilo", naveo je Bajatović. 

Dodao je da vlada neće dozvoliti nikakav šverc, nestabilnosti na tržištu ili skokove cena, kartelsko ponašanje kao što smo sad videli kod trgovinskih lanaca, gde je to, kako je rekao Bajatović, vlada sasekla i rekla im da ne mogu da rade sa profitom od 40 odsto.

"Pada, doduše, ta prodaja NIS-a u veleprodaji, to je jedan problem, zato što svi žele da budu oprezni, ali NIS ne može doći u tu crvenu zonu, jer je NIS snabdevao 80 odsto tržišta u veleprodaji, a 60 odsto u maloprodaji. NIS da ostane samo na svojim kapacitetima, on ne može finansijski da propadne. Prema tome, tu nema zone rizika da nećemo biti snabdeveni", rekao je Bajatović.

Dodao je da su veoma male šanse da neko od uvoznika preuzme neki veći deo tržišta jer su potrebna ogromna ulaganja, pošto za njih uvek postoji rizik da sankcije budu skinute.

"Mi želimo da zadržimo proizvodnju u NIS-u, jer je energetska bezbednost deo nacionalne bezbednosti. I to je to što se tiče tog dela koliki su finansijski rizici, da li NIS može da nastavi da snabdeva više od 50 odsto, sigurno može i 60-70 odsto srpskog tržišta. Da, imaju problem, pošto traje ta nervoza zbog sankcija, ali ne smanjuje se količina njihovog učešća u veleprodaji, ne smanjuje se njihovo učešće u maloprodaji. NIS apsolutno može da preživi", smatra Bajatović. 

U prilog tome, on navodi da kapital prvi beži, a da to ovde nije slučaj.

"Ako banke shvataju da one u ovom momentu imaju stabilnost i ne povlače svoje sredstva, ne proglašavaju kredite dospelim, to bi trebalo da bude dobar znak za sve ostale", naglasio je Bajatović. 

Naveo je da  NIS i Vlada Srbije imaju dva programa, a to su odlaganje sankcija i njihovo ukidanje.

Bajatović je istakao da NIS nije napravio nijednu grešku i da se držao svih normi, ali da su sankcije jednostavno uvedene od administracije bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena na kraju njegovog mandata i da su one političke.

Objasnio je da se sankcije uvode ako firma pod sankcijama ima 50 plus jedan odsto vlasništva, a da je vlasnička struktura NIS sada izmenjena, tako da Gaspromnjeft, koji je pod sankcijama, ima 47 odsto udela u vlasništvu, a Gasprom, koji nije pod sankcijama, ima 11 odsto vlasničkog udela, dok su preostali vlasnici Vlada Srbije i mali akcionari.

"Formalno gledano, te sankcije bi trebalo da budu skinute. Međutim, očigledno su one političke. I to je suština. Sankcije se lako uvode, teško se skidaju", naglasio je direktor Srbijagasa.

Što se tiče samih pravnih operacija, on navodi da pravni timovi Vlade  Srbije i NIS-a rade sa OFAK-om na dnevnom nivou i veruje da se na tom nivou vode neki pregovori i da možda može doći do promena u strukturi upravljanja.

"Da li će OFAK biti zadovoljan sa tim? Njima je to ponuđeno, OFAK se oko toga još nije izjasnio. To je taj američki regulator za upravljanje tuđim imovinama u inostranstvu. Tako da se sada na neki način balansira u celoj toj priči, a advokatski timovi pregovaraju. Dakle, mi u ovom momentu na to što je ponudila srpsko-ruska strana, još nemamo odgovor. Ali sama činjenica da dolazi do odlaganja primene sankcija govori o tome da su i neke pregovaračke stvari u toku", rekao je Bajatović.

On naglašava da, uprkos sankcijama, svedočimo rastu uvoza ruskog gasa u Evropu od devet odsto u prvih šest meseci ove godine, jer jednostavno nema drugog gasa. 

"Uostalom, 12 odsto nemačkog tržišta snabdeva Rosnjeft. Pre dve godine su im uveli sankcije, oni još nisu izašli iz Nemačke. Zašto? Prekrupno je. Ne može Nemačka da ostane bez 12 odsto derivata. Razne ideje su bile kako da se zaustavi dolazak gasa u Evropu. Ali je 20 odsto učešća zvanično ruskog gasa u snabdevanju evropskog tržišta. I raste", navodi Bajatović.

Ističe da je Vlada Srbije, u svemu tome, očigledno uspešno politički balansirala jer ima odlične kontakte kod tri najveće svetske sile: SAD, Rusije i Kine.