”ЗАЛИХЕ НАФТЕ И ДЕРИВАТА, ПРОСТО СУ ПУНЕ” Бајатовић: Влада и НИС неће дозволи нестабилност на тржишту

"Функционисаће се по постојећим уредбама за утврђивање цена, тржиште ће бити снабдевено, ценовних удара неће бити и то је то што је у ствари нама најважније", истакао је Бајатовић за ТВ Прва. 

Истакао је да НИС нормално функционише, људи и даље купују бензин на НИС-овим пумпама и све ради.

"НИС је имао неких 550 милиона евра кредита. Банке су могле, али нису,  претпостављам да је ту велика улога била и Владе Србије и Народне банке Србије, прогласити кредите доспелим", рекао је Бајатовић.

Онима који се како је рекао, надају да ће НИС пропасти па да ћемо га продати неком другом, поручује да се то неће десити.

"НИС више нема где да смести залихе нафте и деривата, просто су пуни. И не заборавите, ми око 25 одсто нафте добијамо из домаћих лежишта, а 25 одсто нечега на вашем тржишту није тако мало, ако се сетимо санкција и свега што је било", навео је Бајатовић. 

Додао је да влада неће дозволити никакав шверц, нестабилности на тржишту или скокове цена, картелско понашање као што смо сад видели код трговинских ланаца, где је то, како је рекао Бајатовић, влада сасекла и рекла им да не могу да раде са профитом од 40 одсто.

"Пада, додуше, та продаја НИС-а у велепродаји, то је један проблем, зато што сви желе да буду опрезни, али НИС не може доћи у ту црвену зону, јер је НИС снабдевао 80 одсто тржишта у велепродаји, а 60 одсто у малопродаји. НИС да остане само на својим капацитетима, он не може финансијски да пропадне. Према томе, ту нема зоне ризика да нећемо бити снабдевени", рекао је Бајатовић.

Додао је да су веома мале шансе да неко од увозника преузме неки већи део тржишта јер су потребна огромна улагања, пошто за њих увек постоји ризик да санкције буду скинуте.

"Ми желимо да задржимо производњу у НИС-у, јер је енергетска безбедност део националне безбедности. И то је то што се тиче тог дела колики су финансијски ризици, да ли НИС може да настави да снабдева више од 50 одсто, сигурно може и 60-70 одсто српског тржишта. Да, имају проблем, пошто траје та нервоза због санкција, али не смањује се количина њиховог учешћа у велепродаји, не смањује се њихово учешће у малопродаји. НИС апсолутно може да преживи", сматра Бајатовић. 

У прилог томе, он наводи да капитал први бежи, а да то овде није случај.

"Ако банке схватају да оне у овом моменту имају стабилност и не повлаче своје средства, не проглашавају кредите доспелим, то би требало да буде добар знак за све остале", нагласио је Бајатовић. 

Навео је да  НИС и Влада Србије имају два програма, а то су одлагање санкција и њихово укидање.

Бајатовић је истакао да НИС није направио ниједну грешку и да се држао свих норми, али да су санкције једноставно уведене од администрације бившег америчког председника Џоа Бајдена на крају његовог мандата и да су оне политичке.

Објаснио је да се санкције уводе ако фирма под санкцијама има 50 плус један одсто власништва, а да је власничка структура НИС сада измењена, тако да Гаспромњефт, који је под санкцијама, има 47 одсто удела у власништву, а Гаспром, који није под санкцијама, има 11 одсто власничког удела, док су преостали власници Влада Србије и мали акционари.

"Формално гледано, те санкције би требало да буду скинуте. Међутим, очигледно су оне политичке. И то је суштина. Санкције се лако уводе, тешко се скидају", нагласио је директор Србијагаса.

Што се тиче самих правних операција, он наводи да правни тимови Владе  Србије и НИС-а раде са ОФАК-ом на дневном нивоу и верује да се на том нивоу воде неки преговори и да можда може доћи до промена у структури управљања.

"Да ли ће ОФАК бити задовољан са тим? Њима је то понуђено, ОФАК се око тога још није изјаснио. То је тај амерички регулатор за управљање туђим имовинама у иностранству. Тако да се сада на неки начин балансира у целој тој причи, а адвокатски тимови преговарају. Дакле, ми у овом моменту на то што је понудила српско-руска страна, још немамо одговор. Али сама чињеница да долази до одлагања примене санкција говори о томе да су и неке преговарачке ствари у току", рекао је Бајатовић.

Он наглашава да, упркос санкцијама, сведочимо расту увоза руског гаса у Европу од девет одсто у првих шест месеци ове године, јер једноставно нема другог гаса. 

"Уосталом, 12 одсто немачког тржишта снабдева Росњефт. Пре две године су им увели санкције, они још нису изашли из Немачке. Зашто? Прекрупно је. Не може Немачка да остане без 12 одсто деривата. Разне идеје су биле како да се заустави долазак гаса у Европу. Али је 20 одсто учешћа званично руског гаса у снабдевању европског тржишта. И расте", наводи Бајатовић.

Истиче да је Влада Србије, у свему томе, очигледно успешно политички балансирала јер има одличне контакте код три највеће светске силе: САД, Русије и Кине.