NOVINAR SI-EN-EN-A OTKRIO: N1 i Nova u Hrvatskoj radili za interese Šolaka i Plenkovića
Dokumenti Brenta Sadlera otkrivaju političke i vlasničke pritiske na N1 i Novu – u Hrvatskoj u interesu Vlade, a u Srbiji direktno protiv vlasti.
Kako prenosi 24sedam, interna dokumentacija koju je Brent Sadler, ugledni dugogodišnji novinar CNN-a, u više navrata slao većinskim vlasnicima United Group otkriva prve konkretne dokaze o direktnom uticaju ljudi iz administracije premijera Andreja Plenkovića na rad i uređivačku politiku Nove TV i N1 u Hrvatskoj. Ti dokumenti jasno ukazuju da su ključni ljudi iz premijerovog kabineta, zajedno sa pojedincima iz kruga Agrokora, vršili neprijatan i nezakonit pritisak na strane investitore, sa ciljem da uslove promene u uređivačkoj strukturi u trenutku žestokih političkih previranja. Princip je identičan kao i u Srbiji – pokušaj političkog krojenja uređivačke politike i disciplinovanja medija.
Ključni sastanci i zahtevi
Sadler je 4. januara 2018. održao sastanke sa Krešimirom Macanom, tada pro bono savetnikom premijera, i Zvonimirom Frkom-Petešićem, šefom kabineta premijera. Obojica su, prema Sadlerovom izveštaju, jasno stavili do znanja da Vlada očekuje da N1 televizija ne kritikuje Plenkovićev kabinet, dok se od Nove TV tražilo da ne prihvati uređivačke standarde koje je N1 gradio u regionu.
Posebnu težinu imalo je pitanje Agrokora, tada glavne teme u Hrvatskoj. Kristina Laco, koja je bila zadužena za krizne komunikacije, otvoreno se žalila na N1 i na način na koji taj kanal oblikuje javno mnjenje o Agrokoru. To je bio period kada je kriza u koncernu mogla uzdrmati samu Vladu Andreja Plenkovića, pa se medijska kontrola posmatrala kao pitanje političkog opstanka.
Izveštaji za vlasnike United Group
Detalji ovih susreta našli su se u izveštajima koje je Sadler 13. decembra 2018. poslao Ludi Bammensu, direktoru KKR fonda (tada većinskom vlasniku United Group), a zatim 30. januara 2019. Nikosu Stathopoulesu iz BC Partnersa, fonda koji je u to vreme preuzeo većinski udeo u United Group.
Sadler je u tim dokumentima ukazao na pokušaje vlasti da utiču na uređivačku politiku Nove TV, naglašavajući da je traženo jasno distanciranje od N1 televizije, kao i obuzdavanje kritičkog tona. Njegove beleške sadrže i ocenu da se pokušaji pritisaka nisu svodili samo na primedbe, već na zahtev za garancijama da Nova TV neće slediti uređivačke standarde CNN-ovog partnera u regionu.
Posebnu težinu imalo je pitanje Agrokora, tada glavne teme u Hrvatskoj. Kristina Laco, koja je bila zadužena za krizne komunikacije, otvoreno se žalila na N1 i na način na koji taj kanal oblikuje javno mnjenje o Agrokoru. To je bio period kada je kriza u koncernu mogla uzdrmati samu Vladu Andreja Plenkovića, pa se medijska kontrola posmatrala kao pitanje političkog opstanka.
Sadlerova karijera i upozorenja
Sadler je ranije bio među ključnim ljudima za pokretanje N1 u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, gde je obavljao funkciju predsednika Uredničkog odbora i postavio osnovne CNN-ove standarde. Njegovo iskustvo veterana iz Zalivskog rata, dopisnika iz Bejruta i ratnih područja Afrike i Bliskog istoka, davalo mu je kredibilitet. Upravo tim kredibilitetom garantovao je objektivnost i profesionalnost rada N1 i Nove TV.
Ali, u svojim beleškama jasno je upozoravao da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost, institucionalnu memoriju i verodostojnost tih medija. Tvrdio je da su njegove zabrinutosti bile zasnovane na iskustvu iz CNN-a i KKR-a, a ne na ličnim sukobima, iako se u javnosti često pominjalo njegovo razilaženje sa Draganom Šolakom, tadašnjim suvlasnikom United Medije.
Na direktna pitanja o Sadlerovim izveštajima, portparol Vlade Hrvatske Marko Milić izjavio je da Vladi "nisu poznati navedeni izveštaji" i da se ona nije mešala u uređivačku politiku ni N1 ni Nove TV. Međutim, Sadlerovi dokumenti detaljno opisuju sastanke na kojima su zahtevi jasno artikulisani, uključujući i insistiranje da N1 ne kritikuje Vladu i da Nova TV ostane “uravnotežena” – što je u praksi značilo ublažavanje kritičkog tona.
Paralela sa Srbijom: N1 i Nova S u službi interesa Dragana Šolaka
Identična slika odvijala se i u Srbiji – s tom razlikom što se u Srbiji N1 i Nova S otvoreno stavljeni u funkciju borbe protiv vlasti. Sadlerovi izveštaji beleže da je Dragan Šolak koristio N1 za sopstvene ekonomske interese, a uređivačku politiku oblikovao prema potrebama United Grupe. Aleksandra Subotić, njegova bliska saradnica, direktno je prenosila instrukcije direktorima vesti, a izveštavanje se često koristilo kao poluga u privatnim poslovnim sporovima.
Sadler navodi primere u kojima je Šolak lično prisustvovao sastancima uredničkog odbora, ponižavao i zastrašivao direktore informativnih programa, optužujući ih da ugrožavaju interese kompanije. Aleksandra Subotić je, prema njegovim beleškama, redovno slala upozorenja i zahteve koji su se nepogrešivo sprovodili, dok su interesi akcionara prodirali u sam sadržaj informativnih emisija.
Posebno je značajan slučaj „Hardingovog izveštaja“ – dokumenta koji je BBC-jev Džejms Harding pripremio 2018. godine na zahtev KKR-a, a koji je sadržao niz preporuka kako da se obezbedi uređivačka nezavisnost N1. Prezentacija je održana, ali izveštaj nikada nije dostavljen, niti je ikada postao deo zvanične procedure. Umesto toga, dokument je nestao, a prema svedočenjima, učinjeno je sve da se zataškaju delovi u kojima su opisani Šolakovi pritisci i zloupotrebe.
Na kraju, Sadler jasno konstatuje da je unutrašnja reforma N1 bila nemoguća bez promene sistema upravljanja, jer je N1 u Srbiji i regionu postao alat vlasnika i političkog uticaja, a ne profesionalnog i nezavisnog novinarstva.