НОВИНАР СИ-ЕН-ЕН-А ОТКРИО: Н1 и Нова у Хрватској радили за интересе Шолака и Пленковића
Документи Брента Садлера откривају политичке и власничке притиске на Н1 и Нову – у Хрватској у интересу Владе, а у Србији директно против власти.
Како преноси 24седам, интерна документација коју је Брент Садлер, угледни дугогодишњи новинар ЦНН-а, у више наврата слао већинским власницима United Group открива прве конкретне доказе о директном утицају људи из администрације премијера Андреја Пленковића на рад и уређивачку политику Нове ТВ и Н1 у Хрватској. Ти документи јасно указују да су кључни људи из премијеровог кабинета, заједно са појединцима из круга Агрокора, вршили непријатан и незаконит притисак на стране инвеститоре, са циљем да услове промене у уређивачкој структури у тренутку жестоких политичких превирања. Принцип је идентичан као и у Србији – покушај политичког кројења уређивачке политике и дисциплиновања медија.
Кључни састанци и захтеви
Садлер је 4. јануара 2018. одржао састанке са Крешимиром Мацаном, тада про боно саветником премијера, и Звонимиром Фрком-Петешићем, шефом кабинета премијера. Обојица су, према Садлеровом извештају, јасно ставили до знања да Влада очекује да Н1 телевизија не критикује Пленковићев кабинет, док се од Нове ТВ тражило да не прихвати уређивачке стандарде које је Н1 градио у региону.
Посебну тежину имало је питање Агрокора, тада главне теме у Хрватској. Кристина Лацо, која је била задужена за кризне комуникације, отворено се жалила на Н1 и на начин на који тај канал обликује јавно мњење о Агрокору. То је био период када је криза у концерну могла уздрмати саму Владу Андреја Пленковића, па се медијска контрола посматрала као питање политичког опстанка.
Извештаји за власнике United Group
Детаљи ових сусрета нашли су се у извештајима које је Садлер 13. децембра 2018. послао Луди Бамменсу, директору ККР фонда (тада већинском власнику United Group), а затим 30. јануара 2019. Никосу Статхопоулесу из БЦ Партнерса, фонда који је у то време преузео већински удео у United Group.
Садлер је у тим документима указао на покушаје власти да утичу на уређивачку политику Нове ТВ, наглашавајући да је тражено јасно дистанцирање од Н1 телевизије, као и обуздавање критичког тона. Његове белешке садрже и оцену да се покушаји притисака нису сводили само на примедбе, већ на захтев за гаранцијама да Нова ТВ неће следити уређивачке стандарде ЦНН-овог партнера у региону.
Посебну тежину имало је питање Агрокора, тада главне теме у Хрватској. Кристина Лацо, која је била задужена за кризне комуникације, отворено се жалила на Н1 и на начин на који тај канал обликује јавно мњење о Агрокору. То је био период када је криза у концерну могла уздрмати саму Владу Андреја Пленковића, па се медијска контрола посматрала као питање политичког опстанка.
Садлерова каријера и упозорења
Садлер је раније био међу кључним људима за покретање Н1 у Хрватској, Србији и БиХ, где је обављао функцију председника Уредничког одбора и поставио основне ЦНН-ове стандарде. Његово искуство ветерана из Заливског рата, дописника из Бејрута и ратних подручја Африке и Блиског истока, давало му је кредибилитет. Управо тим кредибилитетом гарантовао је објективност и професионалност рада Н1 и Нове ТВ.
Али, у својим белешкама јасно је упозоравао да политички притисци угрожавају независност, институционалну меморију и веродостојност тих медија. Тврдио је да су његове забринутости биле засноване на искуству из ЦНН-а и ККР-а, а не на личним сукобима, иако се у јавности често помињало његово разилажење са Драганом Шолаком, тадашњим сувласником Унитед Медије.
На директна питања о Садлеровим извештајима, портпарол Владе Хрватске Марко Милић изјавио је да Влади "нису познати наведени извештаји" и да се она није мешала у уређивачку политику ни Н1 ни Нове ТВ. Међутим, Садлерови документи детаљно описују састанке на којима су захтеви јасно артикулисани, укључујући и инсистирање да Н1 не критикује Владу и да Нова ТВ остане “уравнотежена” – што је у пракси значило ублажавање критичког тона.
Паралела са Србијом: Н1 и Нова С у служби интереса Драгана Шолака
Идентична слика одвијала се и у Србији – с том разликом што се у Србији Н1 и Нова С отворено стављени у функцију борбе против власти. Садлерови извештаји бележе да је Драган Шолак користио Н1 за сопствене економске интересе, а уређивачку политику обликовао према потребама Унитед Групе. Александра Суботић, његова блиска сарадница, директно је преносила инструкције директорима вести, а извештавање се често користило као полуга у приватним пословним споровима.
Садлер наводи примере у којима је Шолак лично присуствовао састанцима уредничког одбора, понижавао и застрашивао директоре информативних програма, оптужујући их да угрожавају интересе компаније. Александра Суботић је, према његовим белешкама, редовно слала упозорења и захтеве који су се непогрешиво спроводили, док су интереси акционара продирали у сам садржај информативних емисија.
Посебно је значајан случај „Хардинговог извештаја“ – документа који је BBC-јев Џејмс Хардинг припремио 2018. године на захтев ККР-а, а који је садржао низ препорука како да се обезбеди уређивачка независност Н1. Презентација је одржана, али извештај никада није достављен, нити је икада постао део званичне процедуре. Уместо тога, документ је нестао, а према сведочењима, учињено је све да се заташкају делови у којима су описани Шолакови притисци и злоупотребе.
На крају, Садлер јасно констатује да је унутрашња реформа Н1 била немогућа без промене система управљања, јер је Н1 у Србији и региону постао алат власника и политичког утицаја, а не професионалног и независног новинарства.