ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА ЗНАЧИ „бесплатна“ школа у Европи и где родитељи највише плаћају! ОГРОМНЕ РАЗЛИКЕ У ЦЕНАМА ОБРАЗОВАЊА

Свака земља у Европи има свој систем образовања. Једино што је донекле универзално је подела на предшколско, основно, средње и факултетско образовање, које је у складу са Међународним стандардом класификације образовања (ИСЦЕД). С обзиром на ове разлике, свака европска држава прилагођава свој систем образовања потребама становништва, али га и усклађује са културом, традицијом и новим вредностима.

Приватне основне и средње школе – цена

- Шведска

Основно и средње образовање у јавним школама у Шведској је бесплатно и укључује потребне материјале (прибор, књиге…) и школске оброке, наводи се на сајту информатионсвериге.се. Приватне и међународне школе наплаћују школарину која може да се креће од 2.700 до скоро 9.000 евра, у зависности од школе и разреда. Такође, приватне образовне институције могу наплаћивати накнаде за пријаву, упис и школарину, а неке добијају државне субвенције за смањење трошкова.

- Француска

На сајту Европске комисије (Еурyдице) наводи се да трошкови основног образовања у Француској значајно варирају, па су јавне основне школе бесплатне, али постоје одређени додатни трошкови за прибор и зависе од врсте школе. Цене школарина у приватним школама крећу се од 500 до преко 10.000 евра годишње, у зависности од њиховогстатуса и наставног плана и програма, а међународне школе често коштају десетине хиљада евра.

- Ирска

Ирци имају специфичан систем. Иако је основно образовање у Ирској углавном бесплатно и финансирано од стране државе, родитељи се обично суочавају са годишњим трошковима за униформе, књиге и други прибор, који могу да се крећу до више од 700 евра по детету. Тачни трошкови зависе од фактора као што су школски доприноси, излети и потребе појединачног детета, наводи се на сајту цитизенсинформатион.ие. У овој земљи је већина средњих школа део званичног програма бесплатног образовања које финансира држава. Није изненађујуће да почетак школске године доноси највећи трошак, који износи око 825 евра по детету. Међутим, према извештају на сајту Зурицх.ие из 2025. године, процењује се да годишњи трошак за униформе, школске књиге и активности достигне чак око 3.000 евра.

За школовање у Ирској карактеристични су и подаци из истраживања да већина (60 одсто) ученика средњих школа носи спаковани ручак са собом у школу. Просечан износ који родитељи годишње потроше на ручак своје деце је 429 евра.Такође, 55 одсто деце у средњој школи и даље мора да има штампане примерке књига, док 43 одсто родитеља средњошколских ученика жели шири прелазак на дигитално учење. Чак 24 процента родитеља узело је кредит како би могли да плате трошкове школовања, пише Бизнис.рс.

- Немачка

У Немачкој већина основних и средњих школа нуди бесплатно образовање, али постоји могућност да родитељи пошаљу своју децу у приватне и међународне школе које наплаћују школарину. Школски систем у јавном сектору финансира се на основу поделе одговорности између покрајинаи општина. Док ове друге сносе трошкове ненаставног особља и материјалне трошкове, Министарства просвете и културе покрајина су одговорна за исплату плата наставног особља. Да би се уравнотежили трошкови школовања између локалних власти и покрајина, за одређене трошкове (на пример, превоз ученика) локалне власти добијају надокнаде или паушална средства из покрајинског буџета (углавном од Министарства просвете и културе или од Министарства финансија).

Покрајина такође подржава локалне власти кроз једнократне грантове, на пример доприносе за трошкове изградње школа или одређене субвенције за текуће трошкове, наводи се на сајту ЕК. Приватне и алтернативне школе финансирају се мешавином државних субвенција и прикупљања средстава. Износ школарина које приватне школе могу наплаћивати одређују овлашћене институције у сектору образовања у свакој савезној држави и због тога варира цена у зависности од локације. У Северној Рајни-Вестфалији, на пример, школарине су забрањене и приватне школе добијају више средстава.

- Шпанија

У Шпанији је основно образовање генерално бесплатно, али родитељи морају да плате књиге, школски прибор и потенцијално школске излете, што укупно износи око 200-400 евра годишње. За приватне школе које субвенционише држава (цолегиос цонцертадос) често постоје обавезне, али добровољне месечне накнаде, а униформе су чешће него у јавним школама. Међународне школе су најскупље, са школаринама које варирају од 2.000 до преко 20.000 евра годишње, плус додатни трошкови за униформе, уџбенике и активности.

Државна помоћ за ђаке у Европској унији

Државна финансијска помоћ домаћинствима и студентима у Европској унији у просеку је износила 533 евра по ученику за средње и постсекундарно нетерцијарно образовање (након завршетка средње школе, али није факултетско)и 1.766 евра за терцијарно, факултетско образовање у 2022. години, саопштила је Европска канцеларија за статистику – Еуростат. Највеће вредности финансијске помоћи за више образовање по студенту забележене су у Данској (8.024 евра), Ирској (5.692 евра) и Шведској (4.948 евра).

Када је у питању више средње и постсекундарно нетерцијарно образовање, највеће вредности финансијске помоћи забележене су у Холандији (1.790 евра), Шведској (1.741 евра) и Данској (1.644 евра). С друге стране, финансијска помоћ је била најнижа у Хрватској (седам евра), Пољској (16 евра) и Мађарској (76 евра). Међу земљама ЕУ, ниво финансијске помоћи домаћинствима и студентима био је виши за високо образовање него за више средње и постсекундарно нетерцијарно образовање, осим у Бугарској, Чешкој, Летонији и Словенији, пише Kamatica.com.