УН ОПТУЖУЈУ РУСИЈУ Дронови убијали цивиле – злочин против човечности
ЊУЈОРK: Kомисија за људска права Уједињених нација (УН) закључила је да напади дроновима које су руске снаге изводиле на цивиле у југоисточној Украјини представљају злочине против човечности и ратне злочине.
У извештају објављеном ове недеље, комисија је навела да су руске снаге, "под централизованим командовањем", систематски користиле дронове како би "намерно циљали цивиле и цивилне објекте, проузрокујући штету и уништење", пренео је Гардијан.
Извештај је саставила независна међународна комисија УН за истрагу о Украјини, а фокусира се на три украјинске регије, Херсон, Николајев и Дњепар, које се налазе близу прве линије фронта и где су напади дроновима постали учесталији у последњих годину дана.
У овом подручју, где прва линија фронта пролази дуж реке Дњепар, аутори извештаја су открили да су руски дронови неуморно нападали цивиле и њихове куће, као и места за окупљање, пунктове за дистрибуцију хуманитарне помоћи и објекте критичне инфраструктуре.
Дронови су такође циљали екипе хитне помоћи и ватрогасце. Русија је, наводи се у извештају, користила различите моделе дронова, обично опремљених камерама и системима за навођење.
Извештај процењује да је више од 200 цивила погинуло од руских дронова у три региона у последњих годину дана, док је 2.000 људи повређено. Напади дроновима сматрају се убиством, као и ратним злочином намерног циља на цивиле.
Такође се наводи да су ови напади део координисане политике коју спроводе руске власти како би "терали цивиле са тих територија", што представља злочин против човечности, односно насилно преместање становништва. Извештај УН-а сугерише да је један од разлога иза руских напада стварање атмосфере страха и присиљавање цивила да напусте подручја близу прве линије фронта.
Руске власти одбиле су да сарађују са УН-овом комисијом за истрагу. Аутори извештаја напомињу да су такође желели да истраже извештаје о украјинским нападима дроновима на цивилне циљеве у подручјима које је окупирала Русија, али нису били у могућности због недостатка сарадње из Москве.
"Руска Федерација и даље није признала Kомисију, а 35 писаних захтева за приступ, информације и састанке остало је без одговора", закључује се у извештају.