(ФОТО) АДАМОВИЋЕВА ПАЛАТА КРАСИ ЦЕНТАР ГРАДА Троспратница која је својевремено променила хоризонт Новог Сада
Када је 1911. године изграђена Адамовићева палата на Тргу младенаца, Нови Сад је добио прву троспратницу са два улаза.
Породица Адамовић, једна од најбогатијих тог доба, била је позната по виноградима на месту данашњег Телепа, производњи и извозу вина и коњака. Управо ово богатство омогућило је изградњу раскошних палата у ужем центру града.
Архитекте из Пеште, Геца Маркуш и Фриђе Шпигел, пројектовали су палату као функционалан и естетски изразит објекат. Приземље је намењено локалима и кафанама, док су спратови били велики и луксузни станови.
Сврха овакве архитектуре била је да демонстрира статус власника, али и да унапреди урбану слику града.
Фасада и ритам вертикала
Фасада је богато украшена, са ритмичним смењивањем увучених и избачених делова, што даје динамику и „живот“ згради. Кровна конструкција са гаудијевским димњацима издваја палату и чини је препознатљивом. Димњаци нису само функционални, већ симболизују богатство и друштвени углед власника.
Фасада комбинује елементе мађарске сецесије и модернизма. Орнаменти, цветни мотиви и кривудаве линије дају динамику и „живот“ згради. Ритам вертикала ствара светлосне ефекте и наглашава облик објекта.
На углу је била кафана „Елита“, место окупљања боема и интелектуалаца. Данас се ту налази пивница „Бркина Марина“.
Високи плафони, просторни салони, штукатуре и дубоко укопани прозори обезбеђивали су светлост и пространост. Станари су уживали у комбинацији луксуза и функционалности, док су локали у приземљу привлачили боеме, писце и трговце.
Такође, палата је постала културни мотив, чак се појављује на корицама европског бестселера „Сенка ветра“ Карлоса Руиса Сафона.
Промене кроз време
Адамовићева палата је након изградње доживела периоде процвата и запуштености. Ратови и промене власништва оставили су трагове на фасади и димњацима. Орнаменти су пропадали, а боје бледеле.
Свест о значају архитектонског наслеђа довела је до иницијативе за рестаурацију. 2011. године, поводом стогодишњице палате, извршена је обнова фасаде и димњака. Радови су поштовали оригиналне материјале и технике, враћајући згради првобитни сјај.
Рестаурација детаља
Обнова је обухватила санацију фасаде, рестаурацију орнамената и реконструкцију кровне конструкције.
Данас палата служи као стамбена зграда, док су локали у приземљу оживели и наставили друштвену функцију. Палата је симбол снаге породице Адамовић и урбаног развоја града.
Палата није само зграда већ и културни оријентир. Њена прича говори о урбаном развоју, боемском животу и архитектонској вредности. Пролазници виде историју, уметност и приче које трају генерацијама.
Адамовићева палата је сведочанство да архитектура може бити уметност, наслеђе и симбол идентитета града. Својим детаљима, фасадом и димњацима наставља да инспирише и чува културни дух Новог Сада.
Р. Д.