PETINA DIREKTNIH STRANIH INVESTICIJA SU IZ TURSKE Da li će NEREDI U PODGORICI uticati na crnogorsku privredu? Turci otvorili skoro 70.000 firmi, pokupovali nekretnine

Turski investitori ostvarili su najveći obim stranih ulaganja u Crnoj Gori tokom prvih osam meseci ove godine, sa ukupnim iznosom od 92,2 miliona evra, što predstavlja 21 odsto svih stranih direktnih investicija. 
 

Njihov kapital prisutan je u oko 14.500 firmi registrovanih u Crnoj Gori, odnosno u svakoj petoj kompaniji.

Turisti iz Turske prošle godine činili su 6,7 odsto ukupnog broja posetilaca, ostvarivši 740 hiljada noćenja, odnosno 4,9 odsto ukupnog turističkog prometa. Od 2,8 miliona putnika koji su prošli kroz crnogorske aerodrome prošle godine, 560 hiljada – oko 20 odsto – bilo je na letovima između Crne Gore i Turske.

Prema zvaničnim podacima Centralne banke i Monstata, Turska i njeni građani predstavljaju značajne partnere u ekonomskom razvoju Crne Gore. Ipak, nedavni događaji mogli bi privremeno da uspore ekonomske odnose i utiču na državne prihode.

Prošlog vikenda u Podgorici je došlo do incidenta u kojem su turski i azerbejdžanski državljani nakon rasprave nožem povredili jednog crnogorskog građanina. 

Ubrzo su usledili napadi na turske radnje i incidenti u kojima su grupe prolaznika uzvikivale uvredljive i šovinističke poruke. 

Vlada Crne Gore potom je ukinula bezvizni režim za državljane Turske.

Predsednik Turske privredne komore u Crnoj Gori, Burhan Genc, izjavio je za Vijesti da ovi događaji mogu privremeno uticati na smanjenje ekonomskih aktivnosti, ali da ne očekuje dugoročno slabljenje interesovanja turskih investitora i građana za Crnu Goru.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Crnoj Gori živi oko 100.000 stranaca sa privremenim ili stalnim boravkom, najviše državljana Srbije i Rusije, dok turskih ima oko 13.500. Turski državljani sa boravkom čine oko dva odsto ukupnog stanovništva zemlje.

Crna Gora trenutno ima oko 68.000 registrovanih firmi, od čega je približno 20 odsto u vlasništvu turskih državljana. Nakon programa "Evropa sad 2“, poreski sistem se u velikoj meri oslanja na indirektne poreze – PDV i akcize. Pošto su ukinuti doprinosi za zdravstveno osiguranje i smanjeni doprinosi za penzijsko, budžet se održava zahvaljujući većoj naplati poreza na potrošnju, čemu značajno doprinose brojni stranci koji žive u Crnoj Gori.

Nezvanične procene pokazuju da strani državljani sa boravkom, kojih je oko 15 odsto ukupne populacije, doprinose državnom budžetu sa oko istim procentom. Od približno dve milijarde evra budžetskih prihoda, njihov doprinos iznosi oko 300 miliona, od čega turski građani učestvuju sa oko 40 miliona evra godišnje.

Od 2019. do avgusta ove godine turski investitori uložili su u Crnu Goru ukupno 451,7 miliona evra, od čega 217,9 miliona u kupovinu nekretnina, 35 miliona u direktne investicije u kompanije, i 193,7 miliona kroz pozajmice povezanim firmama.

Tokom 2023. godine, Turci su sa 85,4 miliona evra zauzeli treće mesto po visini stranih ulaganja (iza Srbije i Rusije), dok su prošle godine sa 100,9 miliona izbili na drugo mesto – odmah iza investitora iz Srbije, koji su uložili 118 miliona. Za prvih osam meseci ove godine Turska je na prvom mestu sa 92,2 miliona evra, dok su investitori iz Srbije na drugom sa 91,8 miliona.

Genc je istakao da su turski investitori među najaktivnijima u Crnoj Gori:

"Broj kompanija u vlasništvu turskih državljana porastao je sa oko 10.000 u 2024. godini na približno 12.500 do septembra 2025. godine. Kada se uračunaju i firme sa više suvlasnika, oko 14.500 Turaka su vlasnici ili akcionari crnogorskih kompanija. Najzastupljeniji su u građevinarstvu, turizmu i nekretninama, ali posluju i u oblastima bankarstva, finansija, logistike, energetike, rudarstva, zdravstva, konsaltinga, tekstilne industrije i proizvodnje nameštaja i bele tehnike“.

On je podsetio da su ekonomski i politički odnosi između Turske i Crne Gore poslednjih godina izgrađeni na prijateljskim i čvrstim temeljima:

"Turska je bila jedan od ključnih podržavalaca ulaska Crne Gore u NATO i nastavlja da podržava njen put ka Evropskoj uniji. Ipak, uvođenje viznog režima može doneti određene administrativne i operativne poteškoće, naročito u poslovnim putovanjima, realizaciji projekata i zapošljavanju radnika, posebno u sektorima građevinarstva i turizma“.

Genc je, piše Mondo, izrazio uverenje da će se situacija rešiti kroz konstruktivnu saradnju dveju zemalja:

"Naš cilj je da doprinesemo dijalogu i omogućimo turskim investitorima da nastave svoje aktivnosti bez prekida“.

"Optimisti smo"
 

Na pitanje da li bi ukidanje bezviznog režima moglo da obeshrabri investitore, Genc je odgovorio:

"Ova odluka može privremeno izazvati administrativne poteškoće, ali turska poslovna zajednica i dalje ima snažno poverenje u stabilno političko okruženje Crne Gore, njen potencijal rasta i evropsku perspektivu. Kao TurkCham Montenegro, u stalnom smo kontaktu sa vlastima obe zemlje i radimo na tome da proces teče konstruktivno. Uvereni smo da će interesovanje turskih investitora za Crnu Goru ostati snažno, a mi ćemo nastaviti da doprinosimo jačanju ekonomskih odnosa i prevazilaženju prepreka.“