ПЕТИНА ДИРЕКТНИХ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА СУ ИЗ ТУРСКЕ Да ли ће НЕРЕДИ У ПОДГОРИЦИ утицати на црногорску привреду? Турци отворили скоро 70.000 фирми, покуповали некретнине

Турски инвеститори остварили су највећи обим страних улагања у Црној Гори током првих осам месеци ове године, са укупним износом од 92,2 милиона евра, што представља 21 одсто свих страних директних инвестиција. 
 

Њихов капитал присутан је у око 14.500 фирми регистрованих у Црној Гори, односно у свакој петој компанији.

Туристи из Турске прошле године чинили су 6,7 одсто укупног броја посетилаца, остваривши 740 хиљада ноћења, односно 4,9 одсто укупног туристичког промета. Од 2,8 милиона путника који су прошли кроз црногорске аеродроме прошле године, 560 хиљада – око 20 одсто – било је на летовима између Црне Горе и Турске.

Према званичним подацима Централне банке и Монстата, Турска и њени грађани представљају значајне партнере у економском развоју Црне Горе. Ипак, недавни догађаји могли би привремено да успоре економске односе и утичу на државне приходе.

Прошлог викенда у Подгорици је дошло до инцидента у којем су турски и азербејџански држављани након расправе ножем повредили једног црногорског грађанина. 

Убрзо су уследили напади на турске радње и инциденти у којима су групе пролазника узвикивале увредљиве и шовинистичке поруке. 

Влада Црне Горе потом је укинула безвизни режим за држављане Турске.

Председник Турске привредне коморе у Црној Гори, Бурхан Генц, изјавио је за Вијести да ови догађаји могу привремено утицати на смањење економских активности, али да не очекује дугорочно слабљење интересовања турских инвеститора и грађана за Црну Гору.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Црној Гори живи око 100.000 странаца са привременим или сталним боравком, највише држављана Србије и Русије, док турских има око 13.500. Турски држављани са боравком чине око два одсто укупног становништва земље.

Црна Гора тренутно има око 68.000 регистрованих фирми, од чега је приближно 20 одсто у власништву турских држављана. Након програма "Европа сад 2“, порески систем се у великој мери ослања на индиректне порезе – ПДВ и акцизе. Пошто су укинути доприноси за здравствено осигурање и смањени доприноси за пензијско, буџет се одржава захваљујући већој наплати пореза на потрошњу, чему значајно доприносе бројни странци који живе у Црној Гори.

Незваничне процене показују да страни држављани са боравком, којих је око 15 одсто укупне популације, доприносе државном буџету са око истим процентом. Од приближно две милијарде евра буџетских прихода, њихов допринос износи око 300 милиона, од чега турски грађани учествују са око 40 милиона евра годишње.

Од 2019. до августа ове године турски инвеститори уложили су у Црну Гору укупно 451,7 милиона евра, од чега 217,9 милиона у куповину некретнина, 35 милиона у директне инвестиције у компаније, и 193,7 милиона кроз позајмице повезаним фирмама.

Током 2023. године, Турци су са 85,4 милиона евра заузели треће место по висини страних улагања (иза Србије и Русије), док су прошле године са 100,9 милиона избили на друго место – одмах иза инвеститора из Србије, који су уложили 118 милиона. За првих осам месеци ове године Турска је на првом месту са 92,2 милиона евра, док су инвеститори из Србије на другом са 91,8 милиона.

Генц је истакао да су турски инвеститори међу најактивнијима у Црној Гори:

"Број компанија у власништву турских држављана порастао је са око 10.000 у 2024. години на приближно 12.500 до септембра 2025. године. Када се урачунају и фирме са више сувласника, око 14.500 Турака су власници или акционари црногорских компанија. Најзаступљенији су у грађевинарству, туризму и некретнинама, али послују и у областима банкарства, финансија, логистике, енергетике, рударства, здравства, консалтинга, текстилне индустрије и производње намештаја и беле технике“.

Он је подсетио да су економски и политички односи између Турске и Црне Горе последњих година изграђени на пријатељским и чврстим темељима:

"Турска је била један од кључних подржавалаца уласка Црне Горе у НАТО и наставља да подржава њен пут ка Европској унији. Ипак, увођење визног режима може донети одређене административне и оперативне потешкоће, нарочито у пословним путовањима, реализацији пројеката и запошљавању радника, посебно у секторима грађевинарства и туризма“.

Генц је, пише Мондо, изразио уверење да ће се ситуација решити кроз конструктивну сарадњу двеју земаља:

"Наш циљ је да допринесемо дијалогу и омогућимо турским инвеститорима да наставе своје активности без прекида“.

"Оптимисти смо"
 

На питање да ли би укидање безвизног режима могло да обесхрабри инвеститоре, Генц је одговорио:

"Ова одлука може привремено изазвати административне потешкоће, али турска пословна заједница и даље има снажно поверење у стабилно политичко окружење Црне Горе, њен потенцијал раста и европску перспективу. Као TurkCham Montenegro, у сталном смо контакту са властима обе земље и радимо на томе да процес тече конструктивно. Уверени смо да ће интересовање турских инвеститора за Црну Гору остати снажно, а ми ћемо наставити да доприносимо јачању економских односа и превазилажењу препрека.“