PUŠAČI PONOVO NA UDARU Na kioscima ih više NEĆE BITI! Zakon menja sve, pogledajte koje će se novine uvesti

U RS-u posluje gotovo 3.000 maloprodajnih mesta koja prodaju cigarete i druge duvanske proizvode. Za mnoge od njih, naročito kioske i male prodavnice mešovite robe, vidljiva izloženost proizvoda preduslov je za stabilne dnevne prihode.

Ti prihodi, kroz akcize i poreze, direktno se slivaju u državnu kasu pa svaka promena u legalnom prometu istovremeno pogađa i javni budžet.

Upravo zbog toga, veliku pažnju poslovne zajednice privukao je jedan član aktuelnog nacrta Zakona o zaštiti zdravlja u RS. Mera koja predviđa „skrivanje“ duvanskih proizvoda sa polica dolazi u trenutku kada su entitet i država beležili značajan uspeh u suzbijanju nelegalne trgovine.

Zabrinutost je opravdana – mali trgovci mogli bi izgubiti deo svojih prihoda, a crno tržište dobiti „novu“ priliku. Javne rasprave o Zakonu vodile su se tokom avgusta, u periodu kada su mnogi odsutni zbog godišnjih odmora, a poslednja od njih zakazana je za 22. avgust u Banjoj Luci.

Šta tačno predviđa nacrt Zakona

Član 20.3 dostupnog nacrta Zakona u RS-u navodi: Duvan, duvanski proizvodi i ostali proizvodi za pušenje, u prodajnom objektu ne smeju biti vidno izloženi niti izloženi na bilo koji način pogledu.

To znači da bi prodavci morali ukloniti ove proizvode sa vidljivih mesta i držati ih „ispod pulta“ ili na drugim nevidljivim mestima. Mera bi se odnosila na sve oblike maloprodaje – od velikih trgovačkih lanaca do kioska i benzinskih pumpi.

Cilj je smanjiti privlačnost duvanskih proizvoda, posebno kod mladih i maloletnih osoba. Ipak, kada se zagrebe ispod površine, postavlja se pitanje da li je reč o merama koje će zaista postići takav efekat ili koje će otvoriti vrata padu budžetskih prihoda?

Najugroženiji – mali (ali i veliki) trgovci

Ovakve restrikcije predstavljale bi najveći udar za vlasnike kioska i malih prodavnica. Finansijski – jer bi troškovi poslovanja usled prilagodbi prostora znatno porasli, ali i egzistencijalni – budući da se pojavljuje mogućnost zatvaranja značajnog broja malih trgovina u kojima u proseku radi od dva do pet zaposlenih.

„Niska rentabilnost poslovanja malih trgovina i kioska čini ovu delatnost posebno osetljivom na sve promene koje se dese na tržištu. Ako tome dodamo činjenicu da promet duvanskih proizvoda čini preko 70% ukupnog prometa kioska, potpuno je jasno da ovakve promene direktno ugrožavaju opstanak ovog kanala prodaje. U slučaju da ovaj predlog ostane u finalnoj verziji zakona, posledice mogu biti dalekosežne“, rekla je za Klix.ba Sanja Blagojević, direktorka Glas-srpski trgovine.

Izloženost proizvoda, naime, ne predstavlja samo marketinški deo priče, već i način da se odrasli pušači informišu o proizvodima koje kupuju i njihovim cenama, na osnovu čega donose odluku o kupovini.

„Usvajanjem ove zabrane došlo bi do uskraćivanja jednog od osnovnih potrošačkih prava – prava na informaciju“, dodaje Blagojević.

Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da ovakve zakonske restrikcije same po sebi nisu dovoljne – efekti zavise od šireg okvira politika, uključujući kontrolu, inspekcije i edukaciju.

Izuzetak nisu ni nove kategorije proizvoda

Zanimljivo je da zabrana izlaganja ne pravi izuzetak ni za nove kategorije proizvoda – elektronske cigarete i proizvode koji funkcionišu na principu zagrevanja, a koji se smatraju manje štetnim u odnosu na tradicionalne cigarete.

To može značiti da bi ova zabrana „zamrznula“ i razvoj inovacija, kao i dodatne investicije koje dolaze s njima, što između ostalog utiče i na HORECA sektor.

Dalibor Šajić, predsednik Udruženja HORECA u RS-u, ističe da bi ovakva mera otežala rad legalnim prodavcima i otvorila prostor za nelojalnu konkurenciju.

„Ugostiteljski sektor RS-a podržava sve što se radi u korist ljudi i zdravlja, međutim zabrinuti smo jer je reč o mnogo rigoroznijem zakonu nego u Federaciji BiH. Osim što bi se odrazio kroz smanjenje prometa, ostavlja prostor i brojnim manipulacijama. Potrebno je proći kroz proces prilagođavanja kako bismo zajednički pronašli najbolje rešenje za očuvanje zdravlja naših gostiju – bez da uzrokujemo štetu ekonomskim tokovima ili činimo veliki ustupak crnom tržištu i sivoj ekonomiji“, naglašava Šajić.

Šta kaže UIO – hoće li rezultati borbe protiv crnog tržišta „pasti u vodu“

Prema podacima UIO BiH, akcizni prihodi od duvanskih proizvoda predstavljaju značajan izvor budžetskih sredstava za oba entiteta pa tako i samu državu.

Iako je crno tržište još uvek ozbiljan ekonomski problem, aktivnosti agencija za sprovođenje zakona proteklih godina donele su određene pomake. No, sada bi to moglo „pasti u vodu“. Jer, restrikcije bez adekvatne koordinacije vode unazad, a ne napred.

„Aktivnosti koje UIO sprovodi već godinama dovele su do značajnog smanjenja crnog tržišta. O tome svedoči i podatak da je broj od 185 miliona komada izdatih akciznih markica u 2020. godini porastao na 294 miliona u 2024. godini. Ovaj trend značajno je uticao i na rast prihoda države. Opravdana je zabrinutost da li će zabrana izlaganja i stavljanje duvanskih proizvoda ‘ispod pulta’ otvoriti novi prostor za rast crnog tržišta. Ukoliko se to desi, neminovno će doći do gubitka prihoda od akciza na duvan i duvanske proizvode u BiH pa se samim tim mogu očekivati i mnogo manja sredstva u raspodeli prihoda od indirektnih poreza i za Republiku Srpsku“, rekla je portparolka UIO Darjana Maglov.

Aktuelni nacrt Zakona dovodi proizvođače i trgovce u nepovoljan položaj u odnosu na nelojalnu konkurenciju. Stoga je stav UIO jasan – prodaja akciznih proizvoda mora biti potpuno transparentna i jasna, kao i do sada.

„Upravo duvan i duvanske prerađevine koji su prokrijumčareni u BiH su proizvodi koji se najčešće nalaze u skrivenim fiokama i policama, nedostupnim oku javnosti. Mišljenja smo da država treba učiniti sve kako bi se onemogućila prodaja proizvoda na koje nisu plaćene zakonom predviđene dažbine“, dodaje Maglov.

Harmonizacija propisa u Bosni i Hercegovini

Zakon o kontroli i ograničenoj upotrebi duvana u Federaciji BiH strogo zabranjuje pušenje u zatvorenim javnim prostorima, ali ne ograničava vidljivost duvanskih proizvoda na policama.

Ova razlika između RS i FBiH stvara nesigurnost na tržištu – potrošači se mogu naći u situaciji da „pređu“ entitetske granice kako bi kupili željeni proizvod, dok trgovci i distributeri snose dodatne troškove i rizik nesinhronizovane primene inspekcijskih mera.

U realnosti, harmonizacija stavova na nivou države ili bar međuentitetska koordinacija – u pogledu formatiranja cenovnika ili uniformisanog sistema inspekcija i sankcija – bila bi korisna kako bi se izbegle tržišne anomalije, ali i obezbedilo da se mere sprovode pravedno i efikasno.

U konačnici, pitanje nije samo gde će stajati cigarete u prodavnici, već kako će RS osmisliti politiku koja jednako štiti zdravlje građana, prihod državne kase i opstanak malih biznisa.

Ako se taj balans ne pronađe, rizik je da će jedna dobra namera proizvesti niz neplaniranih posledica – od gubitka radnih mesta do jačanja tržišta na kojem nema ni poreza, ni kontrole, ni zdravstvenih upozorenja.