ПУШАЧИ ПОНОВО НА УДАРУ На киосцима их више НЕЋЕ БИТИ! Закон мења све, погледајте које ће се новине увести

У РС-у послује готово 3.000 малопродајних места која продају цигарете и друге дуванске производе. За многе од њих, нарочито киоске и мале продавнице мешовите робе, видљива изложеност производа предуслов је за стабилне дневне приходе.

Ти приходи, кроз акцизе и порезе, директно се сливају у државну касу па свака промена у легалном промету истовремено погађа и јавни буџет.

Управо због тога, велику пажњу пословне заједнице привукао је један члан актуелног нацрта Закона о заштити здравља у РС. Мера која предвиђа „скривање“ дуванских производа са полица долази у тренутку када су ентитет и држава бележили значајан успех у сузбијању нелегалне трговине.

Забринутост је оправдана – мали трговци могли би изгубити део својих прихода, а црно тржиште добити „нову“ прилику. Јавне расправе о Закону водиле су се током августа, у периоду када су многи одсутни због годишњих одмора, а последња од њих заказана је за 22. август у Бањој Луци.

Шта тачно предвиђа нацрт Закона

Члан 20.3 доступног нацрта Закона у РС-у наводи: Дуван, дувански производи и остали производи за пушење, у продајном објекту не смеју бити видно изложени нити изложени на било који начин погледу.

То значи да би продавци морали уклонити ове производе са видљивих места и држати их „испод пулта“ или на другим невидљивим местима. Мера би се односила на све облике малопродаје – од великих трговачких ланаца до киоска и бензинских пумпи.

Циљ је смањити привлачност дуванских производа, посебно код младих и малолетних особа. Ипак, када се загребе испод површине, поставља се питање да ли је реч о мерама које ће заиста постићи такав ефекат или које ће отворити врата паду буџетских прихода?

Најугроженији – мали (али и велики) трговци

Овакве рестрикције представљале би највећи удар за власнике киоска и малих продавница. Финансијски – јер би трошкови пословања услед прилагодби простора знатно порасли, али и егзистенцијални – будући да се појављује могућност затварања значајног броја малих трговина у којима у просеку ради од два до пет запослених.

„Ниска рентабилност пословања малих трговина и киоска чини ову делатност посебно осетљивом на све промене које се десе на тржишту. Ако томе додамо чињеницу да промет дуванских производа чини преко 70% укупног промета киоска, потпуно је јасно да овакве промене директно угрожавају опстанак овог канала продаје. У случају да овај предлог остане у финалној верзији закона, последице могу бити далекосежне“, рекла је за Клиx.ба Сања Благојевић, директорка Глас-српски трговине.

Изложеност производа, наиме, не представља само маркетиншки део приче, већ и начин да се одрасли пушачи информишу о производима које купују и њиховим ценама, на основу чега доносе одлуку о куповини.

„Усвајањем ове забране дошло би до ускраћивања једног од основних потрошачких права – права на информацију“, додаје Благојевић.

Искуства из других земаља показују да овакве законске рестрикције саме по себи нису довољне – ефекти зависе од ширег оквира политика, укључујући контролу, инспекције и едукацију.

Изузетак нису ни нове категорије производа

Занимљиво је да забрана излагања не прави изузетак ни за нове категорије производа – електронске цигарете и производе који функционишу на принципу загревања, а који се сматрају мање штетним у односу на традиционалне цигарете.

То може значити да би ова забрана „замрзнула“ и развој иновација, као и додатне инвестиције које долазе с њима, што између осталог утиче и на ХОРЕЦА сектор.

Далибор Шајић, председник Удружења ХОРЕЦА у РС-у, истиче да би оваква мера отежала рад легалним продавцима и отворила простор за нелојалну конкуренцију.

„Угоститељски сектор РС-а подржава све што се ради у корист људи и здравља, међутим забринути смо јер је реч о много ригорознијем закону него у Федерацији БиХ. Осим што би се одразио кроз смањење промета, оставља простор и бројним манипулацијама. Потребно је проћи кроз процес прилагођавања како бисмо заједнички пронашли најбоље решење за очување здравља наших гостију – без да узрокујемо штету економским токовима или чинимо велики уступак црном тржишту и сивој економији“, наглашава Шајић.

Шта каже УИО – хоће ли резултати борбе против црног тржишта „пасти у воду“

Према подацима УИО БиХ, акцизни приходи од дуванских производа представљају значајан извор буџетских средстава за оба ентитета па тако и саму државу.

Иако је црно тржиште још увек озбиљан економски проблем, активности агенција за спровођење закона протеклих година донеле су одређене помаке. Но, сада би то могло „пасти у воду“. Јер, рестрикције без адекватне координације воде уназад, а не напред.

„Активности које УИО спроводи већ годинама довеле су до значајног смањења црног тржишта. О томе сведочи и податак да је број од 185 милиона комада издатих акцизних маркица у 2020. години порастао на 294 милиона у 2024. години. Овај тренд значајно је утицао и на раст прихода државе. Оправдана је забринутост да ли ће забрана излагања и стављање дуванских производа ‘испод пулта’ отворити нови простор за раст црног тржишта. Уколико се то деси, неминовно ће доћи до губитка прихода од акциза на дуван и дуванске производе у БиХ па се самим тим могу очекивати и много мања средства у расподели прихода од индиректних пореза и за Републику Српску“, рекла је портпаролка УИО Дарјана Маглов.

Актуелни нацрт Закона доводи произвођаче и трговце у неповољан положај у односу на нелојалну конкуренцију. Стога је став УИО јасан – продаја акцизних производа мора бити потпуно транспарентна и јасна, као и до сада.

„Управо дуван и дуванске прерађевине који су прокријумчарени у БиХ су производи који се најчешће налазе у скривеним фиокама и полицама, недоступним оку јавности. Мишљења смо да држава треба учинити све како би се онемогућила продаја производа на које нису плаћене законом предвиђене дажбине“, додаје Маглов.

Хармонизација прописа у Босни и Херцеговини

Закон о контроли и ограниченој употреби дувана у Федерацији БиХ строго забрањује пушење у затвореним јавним просторима, али не ограничава видљивост дуванских производа на полицама.

Ова разлика између РС и ФБиХ ствара несигурност на тржишту – потрошачи се могу наћи у ситуацији да „пређу“ ентитетске границе како би купили жељени производ, док трговци и дистрибутери сносе додатне трошкове и ризик несинхронизоване примене инспекцијских мера.

У реалности, хармонизација ставова на нивоу државе или бар међуентитетска координација – у погледу форматирања ценовника или униформисаног система инспекција и санкција – била би корисна како би се избегле тржишне аномалије, али и обезбедило да се мере спроводе праведно и ефикасно.

У коначници, питање није само где ће стајати цигарете у продавници, већ како ће РС осмислити политику која једнако штити здравље грађана, приход државне касе и опстанак малих бизниса.

Ако се тај баланс не пронађе, ризик је да ће једна добра намера произвести низ непланираних последица – од губитка радних места до јачања тржишта на којем нема ни пореза, ни контроле, ни здравствених упозорења.