AMERIČKI FARMERI OČAJNI Trampove carine se vratile kao bumerang KINA STALA SA KUPOVINOM AMERIČKE SOJE Kome prodati ono što su Kinezi mogli da pojedu?

Zapravo su to oblaci prašine koje podižu kombajni tokom žetve. Oktobar je sezona žetve, a kombajni skupljaju milijarde bušela kukuruza i soje (jedan bušel ima zapreminu od 35,24 litra). Ipak, nije sve kako treba. Prošle godine Kina je bila najveći kupac američke soje, ali od uvođenja carina sa kupovinom se stalo. 

Dok sedi u kabini svog kombajna, Brejdi Holst, 32-godišnjak koji uzgaja soju i kukuruz na 3.500 jutara zemlje oko Auguste, objašnjava problem:

- Ranije smo brinuli o tome kakvo će biti vreme. Čini se da danas više brinemo zbog politika ili globalnih događaja. Takve stvari brzo menjaju i otežavaju posao - kaže on. 

A globalni događaj koji trenutno zabrinjava američke farmere jeste to što je Kina prestala da kupuje soju. Prošle godine kineski kupci uvezli su američku soju u vrednosti od 13 milijardi dolara, što je činilo oko polovinu izvoza ili gotovo četvrtinu ukupne američke proizvodnje. Prošle godine Kina je bila najveći kupac američke soje (6,5 miliona tona). Od uvođenja carina u sklopu trgovinskog rata, više nisu kupovali soju od Amerikanaca, što tamošnje farmere dovodi u ozbiljne finansijske poteškoće. 

- Ako Kina uskoro ne počne da kupuje, situacija će postati vrlo, vrlo teška - kaže Tod Mejn iz Udruženja uzgajivača soje savezne države Ilinois, koje zastupa farmere. 

Žrtve sopstvene efikasnosti

Holstova farma, na svoj način, pravo je čudo savremene američke poljoprivrede. Kombajni, vredni nekoliko stotina hiljada dolara, toliko su efikasni da Brejdi, njegov brat i otac mogu sami da požanju ceo rod. Flota autonomnih dronova raspršuje pesticide. I kukuruz i soja rezultat su decenija naučnih istraživanja i genetskog inženjeringa, kojima su usavršeni prinos i kvalitet.

Kada žetva završi, kamioni prevoze rod do reke Misisipi, udaljene oko 30 kilometara, a odatle se roba transportuje nizvodno do Luizijane, gde se ukrcava na teretne brodove za izvoz.

Ali upravo ta efikasnost farmere čini ranjivima.

Američke farme nisu proizvodno raznovrsne, pa zavise od nekoliko ključnih kultura. A predsednikove odluke dodatno su ih uzdrmale. Kineske carine uvedene kao odmazda tek su početak problema. Dok cene poljoprivrednih proizvoda padaju, troškovi proizvodnje rastu, delimično zbog uvoznih carina koje povećavaju cene đubriva, mašina i drugih materijala. U sektorima koji više zavise od ljudskog rada, poput mlekarske industrije, uzgoja svežeg voća i povrća i stočarstva, racije američke imigracione službe (ICE) dodatno remete stanje na farmama. 

Stanje još nije tako teško kao tokom poljoprivredne krize 1980-ih, kaže Bet Ford, direktorka velike poljoprivredne zadruge. 

Broj stečajeva ove godine naglo je porastao, ali je i dalje niži nego pre pandemije. Visoke cene zemljišta za sada omogućavaju farmerima lakši pristup kreditima. 

- Pravi će se pritisak pokazati kad farmeri počnu da traže finansiranje za sledeću setvenu sezonu - upozorava Ford. 

U međuvremenu, mladi se sve manje bave poljoprivredom - danas u Americi ima više farmera starijih od 75 godina nego onih mlađih od 35, što dodatno povećava zabrinutost za budućnost ovog sektora.

Šta to znači politički?

Veći rizik od samog stečaja, kaže Bet Ford, jeste da Amerika izgubi svoju prednost. U poslednjih nekoliko godina površine pod sojom i kukuruzom u Brazilu povećale su se za 40 odsto. Kineska ulaganja u nove železnice i luke znače da je prevoz do tržišta jeftiniji, a u brazilskim klimatskim uslovima farmeri mogu da imaju dve žetve godišnje. 

Trgovinski rat samo bi dodatno ojačao konkurenciju. 

Tod Mejn se, međutim, nada da će se otvoriti nova tržišta i da će domaća potražnja za sojom, na primer za proizvodnju biogoriva, porasti i tako ublažiti gubitke. Ipak, priznaje, sve je to za sada prilično spekulativno. 

U junu je Donald Tramp izjavio da "nikada neće učiniti ništa što bi naškodilo farmerima". 

Očekuje se da će ministar finansija Skot Besent uskoro najaviti paket pomoći poljoprivrednicima. Ali farmeri ne žele državnu pomoć – žele dogovor s Kinom, a ne milostinju. 

Posebno ih je razbesnelo to što je, dok obećava pomoć domaćim proizvođačima, Besent istovremeno podržao vladu Havijera Mileija u Argentini kreditnom linijom vrednom 20 milijardi dolara. Kao znak zahvalnosti, Milei je ukinuo argentinski izvozni porez na soju, a Kina je odmah kupila 20 pošiljki soje iz Argentine, prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)