АМЕРИЧКИ ФАРМЕРИ ОЧАЈНИ Трампове царине се вратиле као бумеранг КИНА СТАЛА СА КУПОВИНОМ АМЕРИЧКЕ СОЈЕ Коме продати оно што су Кинези могли да поједу?

Заправо су то облаци прашине које подижу комбајни током жетве. Октобар је сезона жетве, а комбајни скупљају милијарде бушела кукуруза и соје (један бушел има запремину од 35,24 литра). Ипак, није све како треба. Прошле године Кина је била највећи купац америчке соје, али од увођења царина са куповином се стало. 

Док седи у кабини свог комбајна, Брејди Холст, 32-годишњак који узгаја соју и кукуруз на 3.500 јутара земље око Аугусте, објашњава проблем:

- Раније смо бринули о томе какво ће бити време. Чини се да данас више бринемо због политика или глобалних догађаја. Такве ствари брзо мењају и отежавају посао - каже он. 

А глобални догађај који тренутно забрињава америчке фармере јесте то што је Кина престала да купује соју. Прошле године кинески купци увезли су америчку соју у вредности од 13 милијарди долара, што је чинило око половину извоза или готово четвртину укупне америчке производње. Прошле године Кина је била највећи купац америчке соје (6,5 милиона тона). Од увођења царина у склопу трговинског рата, више нису куповали соју од Американаца, што тамошње фармере доводи у озбиљне финансијске потешкоће. 

- Ако Кина ускоро не почне да купује, ситуација ће постати врло, врло тешка - каже Тод Мејн из Удружења узгајивача соје савезне државе Илиноис, које заступа фармере. 

Жртве сопствене ефикасности

Холстова фарма, на свој начин, право је чудо савремене америчке пољопривреде. Комбајни, вредни неколико стотина хиљада долара, толико су ефикасни да Брејди, његов брат и отац могу сами да пожању цео род. Флота аутономних дронова распршује пестициде. И кукуруз и соја резултат су деценија научних истраживања и генетског инжењеринга, којима су усавршени принос и квалитет.

Када жетва заврши, камиони превозе род до реке Мисисипи, удаљене око 30 километара, а одатле се роба транспортује низводно до Луизијане, где се укрцава на теретне бродове за извоз.

Али управо та ефикасност фармере чини рањивима.

Америчке фарме нису производно разноврсне, па зависе од неколико кључних култура. А председникове одлуке додатно су их уздрмале. Кинеске царине уведене као одмазда тек су почетак проблема. Док цене пољопривредних производа падају, трошкови производње расту, делимично због увозних царина које повећавају цене ђубрива, машина и других материјала. У секторима који више зависе од људског рада, попут млекарске индустрије, узгоја свежег воћа и поврћа и сточарства, рације америчке имиграционе службе (ИЦЕ) додатно ремете стање на фармама. 

Стање још није тако тешко као током пољопривредне кризе 1980-их, каже Бет Форд, директорка велике пољопривредне задруге. 

Број стечајева ове године нагло је порастао, али је и даље нижи него пре пандемије. Високе цене земљишта за сада омогућавају фармерима лакши приступ кредитима. 

- Прави ће се притисак показати кад фармери почну да траже финансирање за следећу сетвену сезону - упозорава Форд. 

У међувремену, млади се све мање баве пољопривредом - данас у Америци има више фармера старијих од 75 година него оних млађих од 35, што додатно повећава забринутост за будућност овог сектора.

Шта то значи политички?

Већи ризик од самог стечаја, каже Бет Форд, јесте да Америка изгуби своју предност. У последњих неколико година површине под сојом и кукурузом у Бразилу повећале су се за 40 одсто. Кинеска улагања у нове железнице и луке значе да је превоз до тржишта јефтинији, а у бразилским климатским условима фармери могу да имају две жетве годишње. 

Трговински рат само би додатно ојачао конкуренцију. 

Тод Мејн се, међутим, нада да ће се отворити нова тржишта и да ће домаћа потражња за сојом, на пример за производњу биогорива, порасти и тако ублажити губитке. Ипак, признаје, све је то за сада прилично спекулативно. 

У јуну је Доналд Трамп изјавио да "никада неће учинити ништа што би нашкодило фармерима". 

Очекује се да ће министар финансија Скот Бесент ускоро најавити пакет помоћи пољопривредницима. Али фармери не желе државну помоћ – желе договор с Кином, а не милостињу. 

Посебно их је разбеснело то што је, док обећава помоћ домаћим произвођачима, Бесент истовремено подржао владу Хавијера Милеија у Аргентини кредитном линијом вредном 20 милијарди долара. Као знак захвалности, Милеи је укинуо аргентински извозни порез на соју, а Кина је одмах купила 20 пошиљки соје из Аргентине, преноси Јутарњи.

(Telegraf.rs)