CRNE DEMOGRAFSKE BROJKE U KOMŠILUKU Hrvata je sve maanje, evo u kojim delovima Hrvatske je najgora situacija

To je brzi pregled situacije, s obzirom na brojke koje je nedavno objavio Republički zavod za statistiku, a koji govori da se demografska slika u Hrvatskoj pogoršava, dok je rekord doseljenih vezan za strane radnike koji u sve većem broju dolaze da rade u toj zemlji, piše portal 24sata.hr.

Hrvati nestaju

Što se rođenih tiče, njih je u 2024. godini bilo ukupno 32.204. Pogledamo li nekoliko godina unazad, vidljivo je da se broj rođenih smanjuje. Tako ih je, na primer, 2021. bilo 36.641. S obzirom na ukupan broj stanovnika, ova razlika je prilično velika. A kako je već pomenuto, prošle godine je bio i rekordan broj useljavanja u Hrvatsku - prošle godine se iz inostranstva doselilo 70.391 osoba, dok ih se izvan Hrvatske odselilo 38.997.

Kako navode u RZS-u, u 2024. iz inostranstva se doselilo 18,9 odsto hrvatskih državljana i 81,1 odsto stranaca, dok se istovremeno odselilo 51,7 odsto hrvatskih državljana i 48,3 odsto stranaca. Najviše ljudi došlo je u Hrvatsku iz Nepala - 14,2 odsto od ukupnog broja doseljenih - te iz Bosne i Hercegovine (11,3 odsto). Što se tiče onih koji su otišli iz Hrvatske, najviše ih se odselilo u Nemačku (21,1 odsto).

Pusta Lika

Ogromno područje Like oduvek je bilo retko naseljeno, nekadašnja mesta sa stotinak stanovnika potpuno su nestala, a u nekima živi jedan ili dva stanovnika, pretežno starije dobi. Mnoge kuće su napuštene, iz njih raste drveće i ne izgleda kao da će se ikada iko vratiti.

Ekološko područje koje je nekada bilo sinonim za idealne uslove života sada je još slabije naseljeno. Table "Zadar" i "Udbina" pokazuju da gradovi nisu daleko, ali možete se satima voziti, a da ne vidite nijednog čoveka.

"Mi smo se vratili jer je ovo naš dom, ide godišnjica Oluje, i mi nemamo šta da kažemo, nisu svi učestvovali u ratu, a čini nam se da nas tretiraju kao da jesmo", kaže nam čovek koji nadniči na njivi, te dodaje da nekog većeg posla, osim poljoprivrede i stočarstva, nikad nije ni bilo, ali da su ipak nekad postojale fabrike, pa je bilo lakše.

U glavnom gradu Like, Gospiću, nedavno je rođeno više beba, pa je to bio razlog za slavlje. Župan tvrdi da će, kad porastu, imati posao.

"Stipendiramo srednjoškolce i studente, radimo na investicionim ulaganjima u privredu, imamo pad nezaposlenosti, i to je rezultat, a ko želi da ostane može da osigura radno mesto, pali smo ispod hiljadu nezaposlenih. Decenijama je trajalo iseljavanje i dugotrajan je postupak da se ljudi vrate", rekao je Ernest Petri, župan Ličko-senjske županije.

U međuvremenu starije stanovništvo koje nije imalo poslove u državnim službama živi sa dvesta evra penzije, ako je uopšte i imaju.

"Mi smo zapravo bili poljoprivrednici u bivšoj državi, deo staža smo izgubili u ratu, a kad se sad sve sabere, stigli smo do 170 evra penzije. Ko može da obrađuje malo bašte, radi, ali kad imate 80 godina, ne možete više fizički da radite, i to je onda vaš kraj", rekla je baka koja u centru Gračaca sadi paradajz i malo salate.

Prazna Slavonija

Slavoniju u istočnoj Hrvatskoj često nazivaju "prazna Slavonija". Taj izraz odražava duboke izazove sa kojima se suočava nekada živo poljoprivredno srce. Fenomen je podstaknut kombinacijom faktora, uključujući visoku nezaposlenost, nedostatak ulaganja i privlačnost boljih prilika u zapadnoj Evropi.

Posebno mladi odlaze u velikom broju, tražeći veće plate i sigurniju budućnost. Sela i gradovi nekad su vrveli životom, sada su prošarani napuštenim kućama i zaraslim imanjima. Škole se smanjuju, u većini sela su i zatvorene, a lokalne službe se bore da opstanu.

Demografski odliv nije samo ekonomski problem - to je društveni i kulturni problem koji preti samoj strukturi zajednica i bogatoj tradiciji regije. Uprkos tim teškoćama, osećaj otpornosti opstaje. Još postoje ljudi koji se bore za revitalizaciju svojih zajednica, očuvanje svoje baštine i pronalaženje novih načina za život. Međutim, put do oporavka je dug i izazovan, a budućnost Slavonije ostaje neizvesna.

Još gore u Požegi i okolini

Ko iz okolnih sela nije otišao u Požegu, najverovatnije je u inostranstvu Foto: Shutterstock

Požeško-slavonska županija je jedna od onih iz kojih se iselio veći procenat od hrvatskog proseka. Na primer, u samo dve godine županiju je napustilo oko 3.000 ljudi ili 3,73 odsto ukupnog stanovništva, a u samo jednoj godini znalo se odjaviti i 1.600 ljudi. Da je to tačno ilustruju i slike snimljene u pojedinim selima.

"Da mogu i da imam gde, i ja bih otišla, možda ne tako daleko, bar u Požegu ili Slavonski Brod, jer ovde u selu ostanak ima sve manje smisla. Pusto je oko nas, kuda god da pogledate, napuštene kuće i zarasla imanja. Evo, preko puta mene, dve sestre su prodale kuću i otišle odavde. Navodno ju je kupio neki Nemac, ali koliko čujem, i on to imanje prodaje, samo nažalost nema kome. U selu smo ostali mi stariji koji pokušavamo nešto da radimo, ali nemamo s kim. Ako imamo veći posao i da nekoga platimo - nemaš koga. Moram da kažem i da niko ne želi da radi, svi su na socijali i tako životare", rekla je Jasna iz Oljasa, malog sela nedaleko od Požege.

Kontinuirano smanjenje broja stanovnika

Jedan od najizraženijih problema je kontinuirano smanjenje broja stanovnika. Iako je depopulacija prisutna u celoj Hrvatskoj, slavonske županije beleže najintenzivniji pad. Nakon ulaska Hrvatske u EU 2013. godine, intenzitet iseljavanja se značajno povećao, a mladi i radno sposobno stanovništvo najviše napušta regiju u potrazi za boljim ekonomskim prilikama.

Kao direktna posledica depopulacije i niskog nataliteta, struktura stanovništva Slavonije se pomera ka starijoj starosnoj grupi. To dovodi do smanjenja radne snage, povećanog pritiska na penzioni i zdravstveni sistem i opšteg smanjenja ekonomskog potencijala. U nekim selima situacija je posebno kritična, gde ostaje uglavnom starije stanovništvo, a mlade porodice su retkost.

"Ostali smo samo mi stari, i kad mi odemo, neće imati ko da ostane u selu. Stari smo i bolesni, pa i napušteni. Nemam ništa protiv toga što mladi odlaze u Nemačku, siguran sam da će im tamo biti bolje, zaradiće neku penziju, a šta bi ovde imali, da žive od socijale kao što nas većina živi - nije to život. Više je stanovnika na groblju u Brtuljevcu nego ovde u selu, a odande se niko ne vraća kao ni ovi koji odu iz sela. Bio mi je neki dan komšija i pitao sam ga hoće li se vratiti, rekao mi je da neće, upitavši me - gde da se vrati", rekao je Stjepan Prišpilović (80) iz Lučinaca kod Požege, koga su zatekli na stolici ispred kuće dok je čekao da dođe pokretna prodavnica.

"Izgleda da neće doći, nije došla ni juče", prokomentarisao je za sebe Stjepan.

Skup nesrećnih okolnosti kao uzrok depopulacije

Demografski problemi Slavonije posledica su kombinacije različitih faktora, kao što su ekonomska stagnacija, deindustrijalizacija, neuspešna privatizacija i slab razvoj privrede koji su stvorili visoku nezaposlenost i niske plate. To je, naime, glavni potisni faktor za iseljavanje.

Ratna razaranja i loše demografske posledice rata dodatno su produbile negativne trendove, a područja koja su bila zahvaćena ratom posebno su osetljiva.

Modernizacija, promene u društvenim vrednostima, kao i veći fokus na obrazovanje i karijeru, doveli su do kasnijeg stupanja u brak i odlaganja roditeljstva, a to takođe doprinosi niskoj stopi nataliteta.

Posledice ovih trendova su višestruke - nestanak radne snage, zatvaranje škola, propadanje poljoprivrednih gazdinstava, smanjenje ekonomske aktivnosti te opšti pad društvenog optimizma i vitalnosti regije.

Demografska slika Slavonije suočava se sa izuzetno teškim i složenim izazovima koji se ogledaju u dugogodišnjem padu broja stanovnika, negativnom prirodnom priraštaju i iseljavanju. Ovi trendovi prisutni su u svim slavonskim županijama i imaju dalekosežne posledice na ekonomski i društveni život regije.