ЦРНЕ ДЕМОГРАФСКЕ БРОЈКЕ У КОМШИЛУКУ Хрвата је све маање, ево у којим деловима Хрватске је најгора ситуација

То је брзи преглед ситуације, с обзиром на бројке које је недавно објавио Републички завод за статистику, а који говори да се демографска слика у Хрватској погоршава, док је рекорд досељених везан за стране раднике који у све већем броју долазе да раде у тој земљи, пише портал 24сата.хр.

Хрвати нестају

Што се рођених тиче, њих је у 2024. години било укупно 32.204. Погледамо ли неколико година уназад, видљиво је да се број рођених смањује. Тако их је, на пример, 2021. било 36.641. С обзиром на укупан број становника, ова разлика је прилично велика. А како је већ поменуто, прошле године је био и рекордан број усељавања у Хрватску - прошле године се из иностранства доселило 70.391 особа, док их се изван Хрватске одселило 38.997.

Како наводе у РЗС-у, у 2024. из иностранства се доселило 18,9 одсто хрватских држављана и 81,1 одсто странаца, док се истовремено одселило 51,7 одсто хрватских држављана и 48,3 одсто странаца. Највише људи дошло је у Хрватску из Непала - 14,2 одсто од укупног броја досељених - те из Босне и Херцеговине (11,3 одсто). Што се тиче оних који су отишли из Хрватске, највише их се одселило у Немачку (21,1 одсто).

Пуста Лика

Огромно подручје Лике одувек је било ретко насељено, некадашња места са стотинак становника потпуно су нестала, а у некима живи један или два становника, претежно старије доби. Многе куће су напуштене, из њих расте дрвеће и не изгледа као да ће се икада ико вратити.

Еколошко подручје које је некада било синоним за идеалне услове живота сада је још слабије насељено. Табле "Задар" и "Удбина" показују да градови нису далеко, али можете се сатима возити, а да не видите ниједног човека.

"Ми смо се вратили јер је ово наш дом, иде годишњица Олује, и ми немамо шта да кажемо, нису сви учествовали у рату, а чини нам се да нас третирају као да јесмо", каже нам човек који надничи на њиви, те додаје да неког већег посла, осим пољопривреде и сточарства, никад није ни било, али да су ипак некад постојале фабрике, па је било лакше.

У главном граду Лике, Госпићу, недавно је рођено више беба, па је то био разлог за славље. Жупан тврди да ће, кад порасту, имати посао.

"Стипендирамо средњошколце и студенте, радимо на инвестиционим улагањима у привреду, имамо пад незапослености, и то је резултат, а ко жели да остане може да осигура радно место, пали смо испод хиљаду незапослених. Деценијама је трајало исељавање и дуготрајан је поступак да се људи врате", рекао је Ернест Петри, жупан Личко-сењске жупаније.

У међувремену старије становништво које није имало послове у државним службама живи са двеста евра пензије, ако је уопште и имају.

"Ми смо заправо били пољопривредници у бившој држави, део стажа смо изгубили у рату, а кад се сад све сабере, стигли смо до 170 евра пензије. Ко може да обрађује мало баште, ради, али кад имате 80 година, не можете више физички да радите, и то је онда ваш крај", рекла је бака која у центру Грачаца сади парадајз и мало салате.

Празна Славонија

Славонију у источној Хрватској често називају "празна Славонија". Тај израз одражава дубоке изазове са којима се суочава некада живо пољопривредно срце. Феномен је подстакнут комбинацијом фактора, укључујући високу незапосленост, недостатак улагања и привлачност бољих прилика у западној Европи.

Посебно млади одлазе у великом броју, тражећи веће плате и сигурнију будућност. Села и градови некад су врвели животом, сада су прошарани напуштеним кућама и зараслим имањима. Школе се смањују, у већини села су и затворене, а локалне службе се боре да опстану.

Демографски одлив није само економски проблем - то је друштвени и културни проблем који прети самој структури заједница и богатој традицији регије. Упркос тим тешкоћама, осећај отпорности опстаје. Још постоје људи који се боре за ревитализацију својих заједница, очување своје баштине и проналажење нових начина за живот. Међутим, пут до опоравка је дуг и изазован, а будућност Славоније остаје неизвесна.

Још горе у Пожеги и околини

Ко из околних села није отишао у Пожегу, највероватније је у иностранству Фото: Схуттерстоцк

Пожешко-славонска жупанија је једна од оних из којих се иселио већи проценат од хрватског просека. На пример, у само две године жупанију је напустило око 3.000 људи или 3,73 одсто укупног становништва, а у само једној години знало се одјавити и 1.600 људи. Да је то тачно илуструју и слике снимљене у појединим селима.

"Да могу и да имам где, и ја бих отишла, можда не тако далеко, бар у Пожегу или Славонски Брод, јер овде у селу останак има све мање смисла. Пусто је око нас, куда год да погледате, напуштене куће и зарасла имања. Ево, преко пута мене, две сестре су продале кућу и отишле одавде. Наводно ју је купио неки Немац, али колико чујем, и он то имање продаје, само нажалост нема коме. У селу смо остали ми старији који покушавамо нешто да радимо, али немамо с ким. Ако имамо већи посао и да некога платимо - немаш кога. Морам да кажем и да нико не жели да ради, сви су на социјали и тако животаре", рекла је Јасна из Ољаса, малог села недалеко од Пожеге.

Континуирано смањење броја становника

Један од најизраженијих проблема је континуирано смањење броја становника. Иако је депопулација присутна у целој Хрватској, славонске жупаније бележе најинтензивнији пад. Након уласка Хрватске у ЕУ 2013. године, интензитет исељавања се значајно повећао, а млади и радно способно становништво највише напушта регију у потрази за бољим економским приликама.

Као директна последица депопулације и ниског наталитета, структура становништва Славоније се помера ка старијој старосној групи. То доводи до смањења радне снаге, повећаног притиска на пензиони и здравствени систем и општег смањења економског потенцијала. У неким селима ситуација је посебно критична, где остаје углавном старије становништво, а младе породице су реткост.

"Остали смо само ми стари, и кад ми одемо, неће имати ко да остане у селу. Стари смо и болесни, па и напуштени. Немам ништа против тога што млади одлазе у Немачку, сигуран сам да ће им тамо бити боље, зарадиће неку пензију, а шта би овде имали, да живе од социјале као што нас већина живи - није то живот. Више је становника на гробљу у Бртуљевцу него овде у селу, а оданде се нико не враћа као ни ови који оду из села. Био ми је неки дан комшија и питао сам га хоће ли се вратити, рекао ми је да неће, упитавши ме - где да се врати", рекао је Стјепан Пришпиловић (80) из Лучинаца код Пожеге, кога су затекли на столици испред куће док је чекао да дође покретна продавница.

"Изгледа да неће доћи, није дошла ни јуче", прокоментарисао је за себе Стјепан.

Скуп несрећних околности као узрок депопулације

Демографски проблеми Славоније последица су комбинације различитих фактора, као што су економска стагнација, деиндустријализација, неуспешна приватизација и слаб развој привреде који су створили високу незапосленост и ниске плате. То је, наиме, главни потисни фактор за исељавање.

Ратна разарања и лоше демографске последице рата додатно су продубиле негативне трендове, а подручја која су била захваћена ратом посебно су осетљива.

Модернизација, промене у друштвеним вредностима, као и већи фокус на образовање и каријеру, довели су до каснијег ступања у брак и одлагања родитељства, а то такође доприноси ниској стопи наталитета.

Последице ових трендова су вишеструке - нестанак радне снаге, затварање школа, пропадање пољопривредних газдинстава, смањење економске активности те општи пад друштвеног оптимизма и виталности регије.

Демографска слика Славоније суочава се са изузетно тешким и сложеним изазовима који се огледају у дугогодишњем паду броја становника, негативном природном прираштају и исељавању. Ови трендови присутни су у свим славонским жупанијама и имају далекосежне последице на економски и друштвени живот регије.