DESNIČARI MISLE DA JE REŠENJE U KLIMA UREĐAJIMA Ekstremne vrućine u Evropi produbljuju političke podele oko klimatskih promena IZ GODINE U GODINU SVE JE GORE
Ekstremni toplotni talas koji je pogodio Evropu ponovo je otvorio političku raspravu o klimatskim promenama, pri čemu desničarske stranke sve više zagovaraju prilagođavanje posledicama globalnog zagrevanja, poput masovne ugradnje klima-uređaja, dok stručnjaci upozoravaju da su, pored prilagođavanja, neophodne i mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, piše danas Njujork tajms (NYT).
Dok je prošle sedmice u škotskom Aberdinu temperatura iznosila svega 12 stepeni, liderka britanske Konzervativne partije Kemi Badenok pozvala je na povećanje eksploatacije nafte i gasa iz nalazišta u Severnom moru.
"Rat protiv nafte i gasa mora da prestane. Potrebno je da Britanija ponovo počne da buši", rekla je Badenok, obraćajući se pristalicama u Aberdinu, važnom centru naftne industrije u severoistočnoj Škotskoj.
Samo osam dana kasnije, delove južne Engleske i Velsa pogodio je snažan toplotni talas, a temperature u Londonu približile su se 38 stepeni Celzijusa.
Zbog vrućine zatvarane su škole, otkazivani i odlagani železnički polasci, pojedine bolnice obustavile su planirane zahvate, dok je uvodni skup Londonske nedelje klimatske akcije otkazan nakon što je britanska meteorološka služba izdala najviši stepen upozorenja.
Za političare poput Badenok, koja sebe opisuje kao skeptika prema politici dostizanja nulte emisije ugljenika, sve češći i intenzivniji toplotni talasi predstavljaju izazov u objašnjavanju podrške fosilnim gorivima, koja doprinose globalnom zagrevanju, napominje NYT.
Portparol konzervativaca za energetiku Endru Bouvi izjavio je da njegova stranka podržava prelazak na čistije izvore energije, ali smatra da taj proces mora da bude postepen.
"Nema smisla težiti ciljevima neto nulte emisije ako će to povećati račune za energiju, dovesti do deindustrijalizacije i umanjiti prihode koje možemo da ostvarimo eksploatacijom nafte i gasa iz Severnog mora", rekao je Bouvi.
Posledice visokih temperatura već se osećaju širom Evrope.
Prema navodima italijanske novinske agencije, u Italiji je od posledica vrućine preminulo pet osoba, među kojima radnici koji su radili na otvorenom i jedan beskućnik.
U Francuskoj je najmanje 40 ljudi izgubilo život utapanjem tokom osveženja na neobezbeđenim kupalištima, dok je londonska služba hitne pomoći saopštila da je u sredu zabeležila najveći broj životno ugrožavajućih intervencija u svojoj istoriji.
Iako postoji široka saglasnost da je potrebno reagovati, političke razlike nastaju oko načina odgovora na klimatske promene.
Desničarske partije u više evropskih zemalja sve više ističu potrebu za masovnom ugradnjom klima-uređaja u domaćinstvima, školama, bolnicama i javnim ustanovama, smatrajući da je to najbrži način zaštite stanovništva od ekstremnih temperatura.
Takav pristup, kako ističe njujorški list, omogućava političarima da pažnju usmere na unapređenje zastarele infrastrukture evropskih gradova, bez dubljeg bavljenja osnovnim uzrokom klimatskih promena - rastom emisije gasova sa efektom staklene bašte.
U Francuskoj krajnja desnica koristi aktuelni toplotni talas kako bi optužila vlast da nije dovoljno pripremila zemlju za ekstremne vremenske prilike, ali i da bi kritikovala levicu, koja je godinama iz ekoloških razloga bila rezervisana prema široj upotrebi klima-uređaja.
Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen najavila je da bi, ukoliko bude izabrana za predsednicu, pokrenula opsežan program ugradnje klima-uređaja, pre svega u objektima u kojima borave najugroženije kategorije stanovništva.
Ona tvrdi da protivnici klima-uređaja pogrešno predstavljaju naučna istraživanja i smatra da njihova upotreba nije glavni uzrok klimatskih promena.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da, iako su savremeni klima-uređaji energetski efikasniji nego ranije, oni povećavaju potrošnju električne energije, opterećuju elektroenergetske mreže i dodatno zagrevaju spoljašnji vazduh ispuštanjem toplote.
U zemljama severne Evrope, gde su leta tradicionalno bila blaga, levičarske i zelene partije dugo su zagovarale prilagođavanje zgrada kroz bolju izolaciju, zelenilo i arhitektonska rešenja umesto ugradnje klima-uređaja. Međutim, ovogodišnji toplotni talas doveo je do promene stavova.
Grad Gent u Belgiji prvobitno je građanima preporučio da izbegavaju korišćenje klima-uređaja uz poruku da je "najbolji klima-uređaj drvo", ali je nakon kritika izmenio preporuku u "rashlađujte se pametno".
Portparol gradonačelnika Genta Tomas Dirkens izjavio je da grad nije protiv korišćenja klima-uređaja i podsetio da je ove sedmice u obdaništa postavljeno 30 prenosivih uređaja.
Poslanik flamanskog parlamenta Maurits Vande Rejde ocenio je da je protivljenje klima-uređajima posledica, kako je naveo, "levo-zelene ideologije", optuživši vlasti da takvim savetima ugrožavaju živote građana.
Liderka francuskih Zelenih Marin Tondelje ocenila je da je "prekršila tabu" kada je priznala da postoje mesta na kojima klima-uređaji više nisu luksuz, već neophodnost.
Gradonačelnik Londona Sadik Kan izjavio je da će škole, bolnice i kancelarije u britanskoj prestonici morati da budu opremljene klima-uređajima kako bi grad bio spreman za još intenzivnije toplotne talase u budućnosti.
Kopredsednica poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu Teri Rajntke ocenila je da su klima-uređaji na pojedinim lokacijama neophodni, ali da moraju biti deo šire strategije koja podrazumeva ozelenjavanje gradova i druge dugoročne mere.
Kopredsedavajući poslaničke grupe Evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu Nikola Prokačini izjavio je prošlog meseca da Evropska unija previše pažnje posvećuje smanjenju emisija, a nedovoljno prilagođavanju klimatskim promenama i zaštiti građana.
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, gde su klimatske promene postale jedno od najpolarizovanijih političkih pitanja, u Britaniji i većem delu Evrope i dalje, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, postoji široka podrška merama za suzbijanje globalnog zagrevanja.
Prema prošlogodišnjem istraživanju Evrobarometra, oko 85 odsto građana Evropske unije smatra da klimatske promene predstavljaju ozbiljan globalni problem, dok naučne studije pokazuju da ekstremni vremenski događaji uglavnom povećavaju podršku politikama zaštite klime, posebno u periodima stabilnog ekonomskog rasta.
Sa druge strane, profesorka Univerziteta Njukasl Hejli Fauler upozorila je da su sve učestaliji i intenzivniji toplotni talasi direktna posledica sagorevanja fosilnih goriva i da su istovremeno neophodni i prilagođavanje novim klimatskim uslovima i smanjenje emisije štetnih gasova.
Prema rečima stručnjaka, klimatske promene napreduju brže nego što društva, uključujući i najbogatije zemlje, uspevaju da im se prilagode.