ДЕСНИЧАРИ МИСЛЕ ДА ЈЕ РЕШЕЊЕ У КЛИМА УРЕЂАЈИМА Екстремне врућине у Европи продубљују политичке поделе око климатских промена ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ СВЕ ЈЕ ГОРЕ

Док је прошле седмице у шкотском Абердину температура износила свега 12 степени, лидерка британске Конзервативне партије Кеми Баденок позвала је на повећање експлоатације нафте и гаса из налазишта у Северном мору.

"Рат против нафте и гаса мора да престане. Потребно је да Британија поново почне да буши", рекла је Баденок, обраћајући се присталицама  у Абердину, важном центру нафтне индустрије у североисточној Шкотској.

Само осам дана касније, делове јужне Енглеске и Велса погодио је снажан топлотни талас, а температуре у Лондону приближиле су се 38 степени Целзијуса.

Због врућине затваране су школе, отказивани и одлагани железнички поласци, поједине болнице обуставиле су планиране захвате, док је уводни скуп Лондонске недеље климатске акције отказан након што је британска метеоролошка служба издала највиши степен упозорења.

За политичаре попут Баденок, која себе описује као скептика према политици достизања нулте емисије угљеника, све чешћи и интензивнији топлотни таласи представљају изазов у објашњавању подршке фосилним горивима, која доприносе глобалном загревању, напомиње NYT.

Портпарол конзервативаца за енергетику Ендру Боуви изјавио је да његова странка подржава прелазак на чистије изворе енергије, али сматра да тај процес мора да буде постепен.

"Нема смисла тежити циљевима нето нулте емисије ако ће то повећати рачуне за енергију, довести до деиндустријализације и умањити приходе које можемо да остваримо експлоатацијом нафте и гаса из Северног мора", рекао је Боуви.

Последице високих температура већ се осећају широм Европе.

Према наводима италијанске новинске агенције, у Италији је од последица врућине преминуло пет особа, међу којима радници који су радили на отвореном и један бескућник.

У Француској је најмање 40 људи изгубило живот утапањем током освежења на необезбеђеним купалиштима, док је лондонска служба хитне помоћи саопштила да је у среду забележила највећи број животно угрожавајућих интервенција у својој историји.

Иако постоји широка сагласност да је потребно реаговати, политичке разлике настају око начина одговора на климатске промене.

Десничарске партије у више европских земаља све више истичу потребу за масовном уградњом клима-уређаја у домаћинствима, школама, болницама и јавним установама, сматрајући да је то најбржи начин заштите становништва од екстремних температура.

Такав приступ, како истиче њујоршки лист, омогућава политичарима да пажњу усмере на унапређење застареле инфраструктуре европских градова, без дубљег бављења основним узроком климатских промена - растом емисије гасова са ефектом стаклене баште.

У Француској крајња десница користи актуелни топлотни талас како би оптужила власт да није довољно припремила земљу за екстремне временске прилике, али и да би критиковала левицу, која је годинама из еколошких разлога била резервисана према широј употреби клима-уређаја.

Лидерка француског Националног окупљања Марин Ле Пен најавила је да би, уколико буде изабрана за председницу, покренула опсежан програм уградње клима-уређаја, пре свега у објектима у којима бораве најугроженије категорије становништва.

Она тврди да противници клима-уређаја погрешно представљају научна истраживања и сматра да њихова употреба није главни узрок климатских промена.

Стручњаци, међутим, упозоравају да, иако су савремени клима-уређаји енергетски ефикаснији него раније, они повећавају потрошњу електричне енергије, оптерећују електроенергетске мреже и додатно загревају спољашњи ваздух испуштањем топлоте.

У земљама северне Европе, где су лета традиционално била блага, левичарске и зелене партије дуго су заговарале прилагођавање зграда кроз бољу изолацију, зеленило и архитектонска решења уместо уградње клима-уређаја. Међутим, овогодишњи топлотни талас довео је до промене ставова.

Град Гент у Белгији првобитно је грађанима препоручио да избегавају коришћење клима-уређаја уз поруку да је "најбољи клима-уређај дрво", али је након критика изменио препоруку у "расхлађујте се паметно".

Портпарол градоначелника Гента Томас Диркенс изјавио је да град није против коришћења клима-уређаја и подсетио да је ове седмице у обданишта постављено 30 преносивих уређаја.

Посланик фламанског парламента Мауритс Ванде Рејде оценио је да је противљење клима-уређајима последица, како је навео, "лево-зелене идеологије", оптуживши власти да таквим саветима угрожавају животе грађана.

Лидерка француских Зелених Марин Тондеље оценила је да је "прекршила табу" када је признала да постоје места на којима клима-уређаји више нису луксуз, већ неопходност.

Градоначелник Лондона Садик Кан изјавио је да ће школе, болнице и канцеларије у британској престоници морати да буду опремљене клима-уређајима како би град био спреман за још интензивније топлотне таласе у будућности.

Копредседница посланичке групе Зелених у Европском парламенту Тери Рајнтке оценила је да су клима-уређаји на појединим локацијама неопходни, али да морају бити део шире стратегије која подразумева озелењавање градова и друге дугорочне мере.

Копредседавајући посланичке групе Европских конзервативаца и реформиста у Европском парламенту Никола Прокачини изјавио је прошлог месеца да Европска унија превише пажње посвећује смањењу емисија, а недовољно прилагођавању климатским променама и заштити грађана.

За разлику од Сједињених Америчких Држава, где су климатске промене постале једно од најполаризованијих политичких питања, у Британији и већем делу Европе и даље, на основу истраживања јавног мњења, постоји широка подршка мерама за сузбијање глобалног загревања.

Према прошлогодишњем истраживању Евробарометра, око 85 одсто грађана Европске уније сматра да климатске промене представљају озбиљан глобални проблем, док научне студије показују да екстремни временски догађаји углавном повећавају подршку политикама заштите климе, посебно у периодима стабилног економског раста.

Са друге стране, професорка Универзитета Њукасл Хејли Фаулер упозорила је да су све учесталији и интензивнији топлотни таласи директна последица сагоревања фосилних горива и да су истовремено неопходни и прилагођавање новим климатским условима и смањење емисије штетних гасова.

Према речима стручњака, климатске промене напредују брже него што друштва, укључујући и најбогатије земље, успевају да им се прилагоде.