EVO ZAŠTO PUTIN MOŽE U BUDIMPEŠTU Mađarska neće postupiti po poternici Međunarodnog krivičnog suda, objavila povlačenje iz MKS

Predsednik SAD Donald Tramp je najavio da će se sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Budimpešti pošto su večeras obavili telefonski razgovor koji je Tramp opisao kao „veoma produktivan“ i koji je trajao oko dva sata. 

Američki predsednik je rekao da će se visoki zvaničnici dve zemlje, predvođeni državnim sekretarom SAD Markom Rubiom, sastati sledeće nedelje, a nakon toga će uslediti lični susret Trampa i Putina u mađarskoj prestonici Budimpešti.

Postavlja se pitanje kako Vladimir Putin može da poseti evropsku zemlju s obzirom na to da Međunarodni krivični sud (MKS) ima poternicu protiv njega od marta 2023. godine zbog ratnih zločina vezanih za ilegalnu deportaciju ukrajinske dece. Odgovor leži u promenjenom statusu Mađarske u MKS-u, zahvaljujući Putinovom prijatelju - Viktoru Orbanu.

Mađarska se povlači iz MKS-a 

Mađarska je objavila povlačenje iz MKS-a u aprilu 2025. godine, tokom posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koga takođe traži MKS. Premijer Viktor Orban je rekao da je MKS „postao političko sredstvo“ i da Mađarska „ne želi da bude deo toga“. 

Mađarski parlament je zvanično usvojio zakon o povlačenju 20. maja 2025. godine, sa 134 glasa za i 37 protiv. 

Prema članu 127 Rimskog statuta, povlačenje iz MKS-a stupa na snagu godinu dana nakon obaveštenja generalnog sekretara UN. Mađarska je podnela zvanično obaveštenje 2. juna 2025. godine, što znači da će povlačenje stupiti na snagu 2. juna 2026. godine. 

Pravni paradoks

Paradoks je u tome što je Mađarska formalno i dalje obavezna da sprovodi naredbe MKS-a do juna 2026. Međutim, postoji ključna pravna praznina - iako je Mađarska ratifikovala Rimski statut 2001. godine, zakon nikada nije implementiran u domaće zakonodavstvo.

Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Orbana, objasnio je: „Ratifikovali smo međunarodni sporazum, ali nikada nismo preduzeli sve potrebne mere da bi on bio primenljiv u Mađarskoj.“ Viktor Orban je izjavio da je „Mađarska uvek bila polovična kada je u pitanju njeno članstvo u MKS-u“. 

To znači da Mađarska, iako formalno još uvek članica MKS-a, nema domaći pravni okvir neophodan za hapšenje i ekstradiciju lica za kojima je MKS izdao poternicu. 

Profesor Peter Sitas objašnjava: „Pošto mađarski parlament nikada nije transponovao Rimski statut u domaće pravo, trenutno nedostaje nacionalni pravni okvir potreban za hapšenje i ekstradiciju pojedinaca za koje je MKS izdao nalog za hapšenje. Stoga, povlačenje Mađarske iz MKS-a ne bi rezultiralo nikakvim praktičnim promenama“. 

Mađarska nije prva zemlja koja je ignorisala naloge za hapšenje MKS-a. Putin je posetio Mongoliju, državu članicu MKS-a, u septembru 2024. godine, a da nije uhapšen. Mongolija je kao razlog navela energetsku zavisnost od Rusije. 

Međutim, Mađarska je prva zemlja Evropske unije koja se povukla iz MKS-a, čime je postavljen značajan presedan. MKS je uputio Mađarsku svom nadzornom telu (Skupštini država članica) zbog toga što nije uhapsila Netanjahua u aprilu, ali to telo ima ograničena ovlašćenja za nametanje sankcija. 

Kada je reč o budućem sastanku u Budimpešti, postoje i dodatni diplomatski mehanizmi. Švajcarska i Austrija, obe članice MKS-a, rekle su da bi mogle da Putinu daju imunitet ako dođe na mirovne pregovore. 

Švajcarski ministar spoljnih poslova Injacio Kasis objasnio je: „Prošle godine, vlada je definisala pravila za davanje imuniteta osobi za kojom je izdata međunarodna poternica. Ako ta osoba dolazi na mirovnu konferenciju – ne ako dolazi iz privatnih razloga“. 

MKS nema sopstvenu politiku i oslanja se na saradnju država članica u izvršenju naloga za hapšenje. Sa 125 država članica MKS-a, Putinova mogućnost putovanja je značajno ograničena, ali zemlje koje nisu implementirale Rimski statut u domaće zakonodavstvo ili se povlače iz sistema pružaju mu „sigurna utočišta“ za diplomatske sastanke. 

(Kurir.rs)