ЕВО ЗАШТО ПУТИН МОЖЕ У БУДИМПЕШТУ Мађарска неће поступити по потерници Међународног кривичног суда, објавила повлачење из МКС

Председник САД Доналд Трамп је најавио да ће се састати са председником Русије Владимиром Путином у Будимпешти пошто су вечерас обавили телефонски разговор који је Трамп описао као „веома продуктиван“ и који је трајао око два сата. 

Амерички председник је рекао да ће се високи званичници две земље, предвођени државним секретаром САД Марком Рубиом, састати следеће недеље, а након тога ће уследити лични сусрет Трампа и Путина у мађарској престоници Будимпешти.

Поставља се питање како Владимир Путин може да посети европску земљу с обзиром на то да Међународни кривични суд (МКС) има потерницу против њега од марта 2023. године због ратних злочина везаних за илегалну депортацију украјинске деце. Одговор лежи у промењеном статусу Мађарске у МКС-у, захваљујући Путиновом пријатељу - Виктору Орбану.

Мађарска се повлачи из МКС-а 

Мађарска је објавила повлачење из МКС-а у априлу 2025. године, током посете израелског премијера Бењамина Нетањахуа, кога такође тражи МКС. Премијер Виктор Орбан је рекао да је МКС „постао политичко средство“ и да Мађарска „не жели да буде део тога“. 

Мађарски парламент је званично усвојио закон о повлачењу 20. маја 2025. године, са 134 гласа за и 37 против. 

Према члану 127 Римског статута, повлачење из МКС-а ступа на снагу годину дана након обавештења генералног секретара УН. Мађарска је поднела званично обавештење 2. јуна 2025. године, што значи да ће повлачење ступити на снагу 2. јуна 2026. године. 

Правни парадокс

Парадокс је у томе што је Мађарска формално и даље обавезна да спроводи наредбе МКС-а до јуна 2026. Међутим, постоји кључна правна празнина - иако је Мађарска ратификовала Римски статут 2001. године, закон никада није имплементиран у домаће законодавство.

Гергељ Гуљаш, шеф кабинета премијера Орбана, објаснио је: „Ратификовали смо међународни споразум, али никада нисмо предузели све потребне мере да би он био применљив у Мађарској.“ Виктор Орбан је изјавио да је „Мађарска увек била половична када је у питању њено чланство у МКС-у“. 

То значи да Мађарска, иако формално још увек чланица МКС-а, нема домаћи правни оквир неопходан за хапшење и екстрадицију лица за којима је МКС издао потерницу. 

Професор Петер Ситас објашњава: „Пошто мађарски парламент никада није транспоновао Римски статут у домаће право, тренутно недостаје национални правни оквир потребан за хапшење и екстрадицију појединаца за које је МКС издао налог за хапшење. Стога, повлачење Мађарске из МКС-а не би резултирало никаквим практичним променама“. 

Мађарска није прва земља која је игнорисала налоге за хапшење МКС-а. Путин је посетио Монголију, државу чланицу МКС-а, у септембру 2024. године, а да није ухапшен. Монголија је као разлог навела енергетску зависност од Русије. 

Међутим, Мађарска је прва земља Европске уније која се повукла из МКС-а, чиме је постављен значајан преседан. МКС је упутио Мађарску свом надзорном телу (Скупштини држава чланица) због тога што није ухапсила Нетањахуа у априлу, али то тело има ограничена овлашћења за наметање санкција. 

Када је реч о будућем састанку у Будимпешти, постоје и додатни дипломатски механизми. Швајцарска и Аустрија, обе чланице МКС-а, рекле су да би могле да Путину дају имунитет ако дође на мировне преговоре. 

Швајцарски министар спољних послова Ињацио Касис објаснио је: „Прошле године, влада је дефинисала правила за давање имунитета особи за којом је издата међународна потерница. Ако та особа долази на мировну конференцију – не ако долази из приватних разлога“. 

МКС нема сопствену политику и ослања се на сарадњу држава чланица у извршењу налога за хапшење. Са 125 држава чланица МКС-а, Путинова могућност путовања је значајно ограничена, али земље које нису имплементирале Римски статут у домаће законодавство или се повлаче из система пружају му „сигурна уточишта“ за дипломатске састанке. 

(Kurir.rs)