JESMO LI IŠTA NAUČILI? Pre osam decenija bačena atomska bomba na Hirošimu “DUH IZ BOCE“ ODNEO NAJMANJE ČETVRT MILIONA ŽIVOTA

Od udaranog talasa je, prema porcenama, neposredno poginulo oko 78.000 osoba, a prema zvaničnom zaključku japanskih vlasti četvrt veka potom, 250.000 stanovnika Hirošime umrlo je, zaključno sa 1950. godinom od posledica.

A bomba je nad Hirošimom ispuštena u 8:15 sati po lokalnom vremenu,  a ukupan broj žrtava nije moguće precizno odrediti zbog brojnih smrti uzrokovanih radijacijom i decenijama kasnije.

Razornost novog oružja bila je takva da je dalji otpor Japana postao besmislen i neposredna posledica upotrebe A bombe u Hirošimi, i Nagasakiju tri dana potom, bila je kapitulacija Japana, obelodanjena 15. avgusta, a konačno potpisana 2. septembra, čime je Drugi svetski rat konačno završen.

Ma koliko moralno problematična, čega su bili savršeno svesni u Vašingtonu, upotreba A oružja, prema proceni stratega SAD, posle četiri godine strahovitog rata na Pacifiku, bila je najbrži način da se Japan prinudi na obustavu rata, kapitulaciju.

Tragedije Hirošime i Nagasakija, upotreba novog oružja, i to na način koji je nedvosmisleno pokazivao kakve bi bile posledice nastavka rata, prinudile su i najtvrđe zagovornike nastavka borbe u Japanu na uzmak.

Amerikanci su, uz Britance, uveliko planirali invaziju Japana u završnoj fazi rata, čemu su prethodila strahovita bombradavanja konvencionalnim naoružanjem. Posledice su recimo u Tokiju, tokom noći 9/10. marta 1945. bile teže nego u slučaju često pominjanog nemačkog Drezdena, već i zbog načina gradnje i stanovanja Japanaca, drvenih lako zapaljivih, a pritom zbijenih kuća. Procenjeno je da je tada bio približno 100.000 mrtvih. U američkim bombarderskim naletima prethodno su već uništene desetine japanskih gradova, prema pojedinim navodima njih 64.

Do jula 1945. projekat Menhetn, program razvoja atomskog naoružanja SAD, na kom je godinama rađeno, bio je zaokružen.

Specijalne verzije Boinga B-29, predviđene za upotrebu novog superoružja, smeštene su potom na ostrvo Tinian u severnom delu Marijanskog arhipelaga.

Paralelno, Potsdamskom deklaracijom 26. jula 1945. Amerikanci i Britanci, uz Kinu, pozvali su Japan na bezuslovnu predaju.

U Tokiju međutim, iako je postojala svest da je Japan pred porazom, ideja predaje bila je uglavnom nepojmljiva. 

Do upotrebe A oružja došlo je uz saglasnost Britanije. Sporazum iz Kvebeka, 19. avgusta 1943. između Čerčila i Ruzvelta, podrazumevao je koordinaciju u razvoju novog atomskog superoružja.

Naređenje za upotrebu izdao je 25. jula 1945. general Tomas Hendi, načelnik štaba vojske SAD. Ciljevi su bili dugo odmeravani. Namera je bila da psihološki efekat bude što veći.

Prethodno  je usaglašeno da A oružje bude upotrebljeno u Hirošimi, Kokuru, sadašnji Kitakjušu, mestu najveće industrije municije u Japanu, Nigatu, luki sa značajnom industrijom, i Nagasakiju.

Ideja da bude bombardovan Kjoto na kraju je ipak odbačena, između ostalog zbog njegovog izuzetnog istorijskog i kulturološkog značaja. Odbačen je takođe predlog da carska palata u Tokiju bude meta.

Hirošima je imala, osim važne vojne industrije, strateški značaj i kao komanda juga Japana gde se očekivala pretpostavljena invazija. Smatra se da se u trenutku napada u gradu nalazilo oko 24.000 vojnika. Svejedno, oko 90 odsto poginulih bili su civili.

Aprila 1945. Amerikanci su izvršili invaziju na Okinavu, gde su borbe trajale do juna.

Od oko 117.000 japanskih vojnika stacioniranih na Okinavi u trenutku napada, oko 94 procenata je poginulo. Tokom odbrane Ivo Džime ranije, poginulo je čak 99 procenata od 21.000 japanskih vojnika koliko se tamo nalazilo.

Na kraju, i decenijama nakon rata širom Pacifika pronalaženi su Japanci koji su odbijali predaju, poput recimo Hiroa Onode (1922 - 2014) koji se, na Filipinima, predao tek 1974.

Saveznički plan invazije Japana, Operacija Pad, procenjivao je da bi broj poginulih bio ogroman.

Tako je Henri Stimson, ratni ministar SAD, dobio procenu da bi saveznici u invaziji imali između 1,7 i 4 miliona stradalih, sa do 800.000 poginulih, dok su se istovremeno japanske žrtve procenjivale na između 5 i 10 miliona.

Vlada u Tokiju imala je u pripravnosti 2,3 miliona vojnika kao odbranu Japana.

Pomoćnik načelnika Generalštaba Japana admiral Takidžiro Oniši, procenjivao je da bi Japan imao do 20 miliona poginulih.

Pošto je nuklearna fisija otkrivena 1938. pojavili su se planovi stvaranja razornog naoružanja, na šta su Albert Ajnštajn i Leo Silard upozorili predsednika Ruzvelta početkom avgusta1939. godine. Njih dvojicu motivisao je pre svega strah da nacistička Nemačka ne preduhitri saveznike na tom polju.

Usledio je odgovarjući vojni program posebno ubrzan krajem 1941. godine. Bio je Menhetn projekat kojim je rukovodio general Lesli Grouvs.

Njegovi ukupni troškovi procenjuju se na današnjih 27 milijardi US dolara. 

Centralni stručnjak, rukovodilac tima, bio je Džulijus Robert Openhajmer (1904 - 1967) koji vodio laboratoriju Los Alamos u Novom Meksiku.

Vojnim operativnim delom, bombardovanjem, rukovodio je pukovnik Pol Tibets, na čelu Grupe 509 stacionirane na aerodromu Vendover, Juta.

Svaki bombarder izvršio je najmanje 50 probnih bacanja konvencionalnih bombi u sklopu priprema. Tibetsova grupa je potom smeštena na Tinian.

Naređenje za napad izdato je generalu Karlu Spacu 25. jula uz potpis generala Tomasa Hendija.

Prethodno, uspešno je izvedeno testiranje 16. jula u pustinji Novog Meksika, a 393. bombarderska eskadrila B-29 nazvana Enola Gej poletela je sa Tiniana u 02:45. Trebalo joj je oko šest sati do Japana.

A bomba je nad Hirošimom ispuštena u 08:15, po lokalnom vremenu, sa visine oko 9.400 metara. Do detonacije je došlo na oko 580 metara iznad grada. Avion Enola Gej bio je udaljen 18 km kada je osetio talase od eksplozije.

Radijus potpunog uništenja u Hirošimi bio je oko 1,6 km. Vatra je zahvatila površinu 11 km kvadratnih. Sa vojnog stanovišta efekat je postignut. 

Moderna procena Fondacije za istraživanje efekata zračenja procenjuje da je gradska populacija u vreme bombardovanja bila do 350.000, a da je 90.000 do 166.000 umrlo do kraja 1945. godine.

Prema japanskim nalazima  69 procenata zgrada u Hirošimi je tada uništeno.

Tri dana posle Hirošime bombardovan je Nagasaki. Usledio je pristanak Japana na kapitulaciju 15. avgusta, što je potpisano 2. septembra 1945.