ЈЕСМО ЛИ ИШТА НАУЧИЛИ? Пре осам деценија бачена атомска бомба на Хирошиму “ДУХ ИЗ БОЦЕ“ ОДНЕО НАЈМАЊЕ ЧЕТВРТ МИЛИОНА ЖИВОТА

Од удараног таласа је, према порценама, непосредно погинуло око 78.000 особа, а према званичном закључку јапанских власти четврт века потом, 250.000 становника Хирошиме умрло је, закључно са 1950. годином од последица.

А бомба је над Хирошимом испуштена у 8:15 сати по локалном времену,  а укупан број жртава није могуће прецизно одредити због бројних смрти узрокованих радијацијом и деценијама касније.

Разорност новог оружја била је таква да је даљи отпор Јапана постао бесмислен и непосредна последица употребе А бомбе у Хирошими, и Нагасакију три дана потом, била је капитулација Јапана, обелодањена 15. августа, а коначно потписана 2. септембра, чиме је Други светски рат коначно завршен.

Ма колико морално проблематична, чега су били савршено свесни у Вашингтону, употреба А оружја, према процени стратега САД, после четири године страховитог рата на Пацифику, била је најбржи начин да се Јапан принуди на обуставу рата, капитулацију.

Трагедије Хирошиме и Нагасакија, употреба новог оружја, и то на начин који је недвосмислено показивао какве би биле последице наставка рата, принудиле су и најтврђе заговорнике наставка борбе у Јапану на узмак.

Американци су, уз Британце, увелико планирали инвазију Јапана у завршној фази рата, чему су претходила страховита бомбрадавања конвенционалним наоружањем. Последице су рецимо у Токију, током ноћи 9/10. марта 1945. биле теже него у случају често помињаног немачког Дрездена, већ и због начина градње и становања Јапанаца, дрвених лако запаљивих, а притом збијених кућа. Процењено је да је тада био приближно 100.000 мртвих. У америчким бомбардерским налетима претходно су већ уништене десетине јапанских градова, према појединим наводима њих 64.

До јула 1945. пројекат Менхетн, програм развоја атомског наоружања САД, на ком је годинама рађено, био је заокружен.

Специјалне верзије Боинга Б-29, предвиђене за употребу новог супероружја, смештене су потом на острво Тиниан у северном делу Маријанског архипелага.

Паралелно, Потсдамском декларацијом 26. јула 1945. Американци и Британци, уз Кину, позвали су Јапан на безусловну предају.

У Токију међутим, иако је постојала свест да је Јапан пред поразом, идеја предаје била је углавном непојмљива. 

До употребе А оружја дошло је уз сагласност Британије. Споразум из Квебека, 19. августа 1943. између Черчила и Рузвелта, подразумевао је координацију у развоју новог атомског супероружја.

Наређење за употребу издао је 25. јула 1945. генерал Томас Хенди, начелник штаба војске САД. Циљеви су били дуго одмеравани. Намера је била да психолошки ефекат буде што већи.

Претходно  је усаглашено да А оружје буде употребљено у Хирошими, Кокуру, садашњи Китакјушу, месту највеће индустрије муниције у Јапану, Нигату, луки са значајном индустријом, и Нагасакију.

Идеја да буде бомбардован Кјото на крају је ипак одбачена, између осталог због његовог изузетног историјског и културолошког значаја. Одбачен је такође предлог да царска палата у Токију буде мета.

Хирошима је имала, осим важне војне индустрије, стратешки значај и као команда југа Јапана где се очекивала претпостављена инвазија. Сматра се да се у тренутку напада у граду налазило око 24.000 војника. Свеједно, око 90 одсто погинулих били су цивили.

Априла 1945. Американци су извршили инвазију на Окинаву, где су борбе трајале до јуна.

Од око 117.000 јапанских војника стационираних на Окинави у тренутку напада, око 94 процената је погинуло. Током одбране Иво Џиме раније, погинуло је чак 99 процената од 21.000 јапанских војника колико се тамо налазило.

На крају, и деценијама након рата широм Пацифика проналажени су Јапанци који су одбијали предају, попут рецимо Хироа Оноде (1922 - 2014) који се, на Филипинима, предао тек 1974.

Савезнички план инвазије Јапана, Операција Пад, процењивао је да би број погинулих био огроман.

Тако је Хенри Стимсон, ратни министар САД, добио процену да би савезници у инвазији имали између 1,7 и 4 милиона страдалих, са до 800.000 погинулих, док су се истовремено јапанске жртве процењивале на између 5 и 10 милиона.

Влада у Токију имала је у приправности 2,3 милиона војника као одбрану Јапана.

Помоћник начелника Генералштаба Јапана адмирал Такиџиро Ониши, процењивао је да би Јапан имао до 20 милиона погинулих.

Пошто је нуклеарна фисија откривена 1938. појавили су се планови стварања разорног наоружања, на шта су Алберт Ајнштајн и Лео Силард упозорили председника Рузвелта почетком августа1939. године. Њих двојицу мотивисао је пре свега страх да нацистичка Немачка не предухитри савезнике на том пољу.

Уследио је одговарјући војни програм посебно убрзан крајем 1941. године. Био је Менхетн пројекат којим је руководио генерал Лесли Гроувс.

Његови укупни трошкови процењују се на данашњих 27 милијарди УС долара. 

Централни стручњак, руководилац тима, био је Џулијус Роберт Опенхајмер (1904 - 1967) који водио лабораторију Лос Аламос у Новом Мексику.

Војним оперативним делом, бомбардовањем, руководио је пуковник Пол Тибетс, на челу Групе 509 стациониране на аеродрому Вендовер, Јута.

Сваки бомбардер извршио је најмање 50 пробних бацања конвенционалних бомби у склопу припрема. Тибетсова група је потом смештена на Тиниан.

Наређење за напад издато је генералу Карлу Спацу 25. јула уз потпис генерала Томаса Хендија.

Претходно, успешно је изведено тестирање 16. јула у пустињи Новог Мексика, а 393. бомбардерска ескадрила Б-29 названа Енола Геј полетела је са Тиниана у 02:45. Требало јој је око шест сати до Јапана.

А бомба је над Хирошимом испуштена у 08:15, по локалном времену, са висине око 9.400 метара. До детонације је дошло на око 580 метара изнад града. Авион Енола Геј био је удаљен 18 км када је осетио таласе од експлозије.

Радијус потпуног уништења у Хирошими био је око 1,6 км. Ватра је захватила површину 11 км квадратних. Са војног становишта ефекат је постигнут. 

Модерна процена Фондације за истраживање ефеката зрачења процењује да је градска популација у време бомбардовања била до 350.000, а да је 90.000 до 166.000 умрло до краја 1945. године.

Према јапанским налазима  69 процената зграда у Хирошими је тада уништено.

Три дана после Хирошиме бомбардован је Нагасаки. Уследио је пристанак Јапана на капитулацију 15. августа, што је потписано 2. септембра 1945.